Центар за социјални рад у 2017.години : ЗАХТЕВИ ОПШТИНЕ КОЈА СТАРИ

  04 jul 2018

Скупштина општине усвојила је на мајској седници извештај о раду Центра за социјaлни рад. Према подацима ове установе, пријепољска општина евидентно „стари“, повећава се број пензионера, присутније је насиље у породици, повећава сe број разведених бракова, расте број оних који траже једнократне социјалне помоћи, а скоро 60 одсто становништва је компјутерски неписмено.

Центар за социјални рад је јавна установа која се бави социјалном заштитом становништва и породично правном заштитом и старатељством. То је установа која прати социјалне потребе грађана на подручју општине, предлаже превентивне активности, пружа стручну помоћ корисницима, подстиче хуманитарни рад како би социјална осетљивост била развијенија у окружењу, што је важно у срединама које спадају у категорију економски најугроженијих, у којима су примања испод просека, а број незапослених ствара егзистенцијалну несигурност и неизвеност.

Центар за социјални рад, према извештају који је усвојила Скупштина општине, располагао је у прошлој години са буџетом од преко 35 милиона динара. Од тих средстава, 16 милиона динара опредељено је из буџета општине. Права која се финансирају из буџета општине из области социјалне заштите представљају различите облике материјалне подршке за обезбеђивање егзистенцијалног минимума и подршке социјалној интеграцији појединца и породице. Стручни радници Центра за социјални рад радили у 2017.години са 4.694 корисника. Оно што се може уочити је да је порастао број материјално угрожених особа јер је у 2016.години износио 1.607, а у 2017. број особа које су потражиле неки вид социјалне помоћи достигао је 1.935. Дакле, из овог податка могло би се рећи да се повећава број материјално угроженог становништа. Међутим, број корисника који примају сталну социјалну новчану помоћ не мења се драстичније, реч је о стотину породица које имају 110 чланова. Но, кад је реч о осталим категоријама, онда подаци указују да се број оних који се обраћају за разне видове социјалне помоћи стално повећава. Оно што је још каракетеристично је да се током летњих месеци смањује број оних који се обраћају за помоћ, што је логично с обзиром да се тада лакше долази до сезонских послова. За једнократну новчану помоћ поднето је 2.855 захтева, а 2.070. позитивно је решено. У току године поједини корисници су се више пута јављали за једнократну новчану помоћ.

Оно што је забрињавајуће је чињеница да се повећава број становништва које се сматра старим. То су особе које имају више од 65 година. Укупан број становника у пријепољској општини и даље има тенденцију пада. Према попису из 2011. Пријепоље је имало 37.000 становника, али се до 2016. године и тај број смањио за преко 1.500 особа. Оно што је демографски заиста поражавајуће је чињеница да је Пријепоље 1991. имало 46.000 становника, 2002. број становника износио је 41.000, а сада се та бројка спушта испод 35.000 становника и то је највеће смањење броја становника од свих општина Златиборског округа. Деца до 17 година чине 19 одсто становништа, а чак 18 одсто су старији од 65 година. Иако је порастао број новорођене деце у 2017. години (349, док је у 2016.износио 305), порастао је и број умрлих (са 400 на 407). Док се повећава број склопљених бракова, приметно је драстично повећање разведених бракова ( 2016 године покренут је 41 поступак, а разведена су 34 брака, док су у 2017.години покренута чак 72 поступка за развод, а разведено је 56 бракова). У пријепољској општини живи 9.319 пензионера што је за целу хиљаду више него у 2013.години. Повећан је и број старосних пензија такође за хиљаду. Просек пензија износи, пак, само 20.300 динара. На жалост, и просек примања запослених се смањио у односу на 2016.годину. Комјутерски неписмено је скоро 60 одсто становништва, једну трећину незапослених чине неквалификовани радници, а међу запосленим они са средњом школом.

Одлуком о правима и услугама из области социјалне заштите реализује се услуга помоћ у кући старим и инвалидним особама, која датира још од 2007.године када је била „пројектна активност“, а скупштинском одлуком, она је прешла у сталну услугу која се делом финансира из општинског буџета, а делом из донација и учешћем корисника. На евиденцији Центра за социјалани рад налази се 135 породица, односно 164 корисника помоћи у кући које опслужује 15 геронтодомаћица.

ЗАШТИТА ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Новим Законом о спречавању насиља у породици предвиђене су обавезе Центра за социјални рад , а једна од њих је и формирање тима за заштиту од насиља. Примењени облици заштите од насиља у породици кроз ингеренције стручних радника ове установе били су: саветодавни рад са жртвама насиља, психосоцијална подршка, правна помоћ, сарадња са другим институцијама, давање једнократне помоћи, упућивање у друге институције.

У 2017.години евидентирано је 128 жртава породичног насиља. Доминира насиље над женама, насилници су брачни или ванбрачни партнери, а израженије је психичко насиље.Оно на шта се такође треба обратити пажња је занемаривање деце јер је евидентирано 35 таквих случајева у породицама. Применом Закона о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу у јуну 2017.године, Центар је евидентирао број изречених хитних мера према насилницима од стране полицијских службеника и надлежног суда. Изречено је 77 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој, а у 43 случаја изречена је мера привременог удаљавања учиниоца из стана.

Наша општина, као погранична, имала је и повећан улазак миграната. Услед избегличке и мигрантске кризе која је врло присутна на Балкану, односно земљама у окружењу и Србији, деца су посебно угрожена категорија и Центар им је пружао заштиту у складу са овлашћењима. У 2017. години ова установа је радила са 23 малолетна мигранта у оквиру поступка заштите малолетника. Тој деци је пружена једнократна новчана помоћ и смештај у азилантске центре и прихватилишта за децу широм Србије.

Како је наведено у извештају Центра за социјални рад, оно што озбиљно недостаје овој установи је простор, неадекватно је смештена на спрату, што отежава приступ старим и инвалидним особама. Недостаје дневни боравак за одрасле и старе, прихватилиште за старе особе и жртве насиља, дневни боравак за децу и младе у сукобу са законом. Предложено је и да локална самоуправа озбиљно размотри иницијативу да се у овој средини изгради дом за старе, с обзиром да је изражена тенденција миграције млађег становништа, а да расте број старих који живе сами и све су мање у директном контакту са својим најближим који би преузимали бригу о њиховим потребама.

И.Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

decembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4096404
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2897
5120
27557
31432
136558
4096404

Vaš IP: 3.95.131.208
2019-12-07 17:04