ПРИЧА ЗА ВАСКРС - ЧУДЕСНО УМЕЋЕ

  07 april 2018

Одрасла сам у улици са именом нежног песника Бранка Радичевића, која се некад звала Шећер сокак, између Велике џамије и Цркве. Можда су зато клинци из моје улице, а било нас је на десетину, волели рамазанске дане због питаљки, Бајрам због баклаве, а Васкрс због шарених јаја. До данас сам задржала ту навику из детињства: скупљам шарена јаја која добијем по лепом обичају , а онда направим лични избор: прво једем она најмање лепа, а оно најлепше сачувам до наредног Васкрса. Годинама сам чак чувала збирку ускршњих писаница и васкршњих јаја воском шараних која су као фини филиграни. Све их је мање, а некад су их дивно украшавале породичне пријатељице Тетка Деса Вараклић и Тетка Дана Љуштановић.

За хришћане, ускршње или васкршње јаје је симбол ускрснућа из мртвих. Као што се из јајета рађа живот који је био скривен у њему, тако ће и мртви устати у живот вечни. Како је рекао апостол Павле:Христова вера би била узалудна без ишчекивања спаситеља као највеће наде. Византијски богослов Јован Дамаскин истицао је да су небо и земља по свему подобни јајету. Љуска-небу, опна-облацима, беланце-води, жуманце-земљи.

Рукописи на пергаменту из 10.века из манастира крај Солуна први су писани извори о украшавању јаја. Имало је, дакле, веома дугу традицију до времена када ће Фаберже довести ову традицију до непревазиђеног уметничког мајсторства.

iH 2

Познато је да је Прокопије Иванов, уметник цењен по сликању маштовитих биљних орнамената, 1664.године специјално позван у Москву да би украшавао јаја. Након две године донео је на двор 170 дрвених јаја сликаних на златној позадини. Салтанов, познат по живописању тканина за иконостасе кремаљских цркви, даривао је двору у 17.веку три тањира оригинално украшених јаја. У следећа два века украшавање јаја у Русији толико се проширило да се може говорити о посебној врсти декорације, примењеној али и народној уметности.

iH 3

Када је Петар Велики на обалама Неве основао најчудеснији град на свету Санкт Петербург који је 1712.године постао престоница руске државе, из Кремља је премештен и центар примењене уметности, односно врхунац који је занатска умешност досегла на светском нивоу. Настојање Петра Великог да се Русија укључи у општеевропске уметничке токове одразило се и на појаву нових материјала , посебно стакла и порцелана. Прво порцеланско ускршње јаје урадио је 1749.године руски мајстор порцелана Димитрије Виноградов. За осликавање једног таквог врхунског дела било је потребно 40 дана, а коштало је тада баснословних 75 рубаља.

И тако стижемо до легендарне и чудесне приче о Фабержеу који је био драгуљар на руском двору. Фирму Фаберже основао је Густав у 19.веку у Санкт Петербургу, а млађи син Петар почео је да изучава јувелирски занат у Франкфурту. На великој уметничкој изложби 1882.године производи ове фирме привукли су пажњу чак и цара Александра Трећег и Петар добија звање јувелира Његовог царског величанства и јувелира царског двора, односно Ермитажа. Угледна фирма прва ће повезати ускршња јаја са јувелирским занатом који је често прелазио у врхунску уметност. Свих 50 јаја насталих од 1885. до 1917.израђена су од племенитих метала, а украшавана су драгим камењем. Поводом Ускрса царска породица је даривала оваково јединствено јаје члановима своје породице који су били на дворовима широм Европе, па је породица Фаберже постала позната. Тако је поред радионица у Москви, Кијеву и Одеси, имала и једну у Лондону. Затворене су 1918.године после Октобарске револуције.

4

За шест и по деценија на аукцијама је продато само 6 Фабержеових јаја. То говори колико су колекционари заљубљени у своје јединствене колекције и како се тешко одлучују да их продају без обзира на баснословне цене. Чувено зимско јаје било је продато на аукцији за скоро 10 милиона долара.

„Васкршња јаје с религиозним представама имају такву енергију, такву силу деловања, да су способна да пробуде историјску свест и наше душе“, писала је песникиња Марија Цветајева. Изгледа да се таква свест пробудила и код руског нафтног магната В.Векселберга који је од медијског магната Форбса откупио колекцију Фабержеових јаја вредну 24 милиона долара. Непроцењиво благо тако је враћено у Русију.

iH 5

Иконопис, руска авангарда и Фабержеова јаја су на првом месту кад је реч о руској уметности. Тако Руси имају разлога да запамте име споменутог нафташа као што су запамтили и име Владимира Потатина који је Ермитажу вратио једну од најзначајнијих слика у историји уметности „Црни квадрат“ Казимира Маљевича која је променила светску уметност.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2019
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3604381
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
938
4812
10907
70573
125569
3604381

Vaš IP: 35.173.48.224
2019-08-21 02:48