УЗ НАЈАВУ ДА УСКОРО ПОЧИЊЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈА РУДЕ У ЧАДИЊУ (2): ШТА (СВЕ) КРИЈУ ПОЛИМСКА БРДА?

  22 Mart 2018

 

Средње Полимље, дакле, Пријепоље, Прибој и Нова Варош имају, практично све: имамо гвожђе, имамо бакар са пратећом асоцијацијом елемената, имамо цинк. Уз бакар иду злато и бизмут, уз цинк иде олово, сребро, кадмијум, кобалт. Имамо хромите у Прибоју које су вадили Немци пред први светски рат, имамо магнезијум око Нове Вароши, манган...нема шта нема. Има тамо и неметала, има барита, дивног украсног камена, стенских материјала за ауто-путеве. Међутим, ни један инвеститор се неће понашати као Мајка Тереза већ ће прихватати само оно што мора. Зато се заштита ваздуха, воде, земљишта...животне средине једном речју, мора наћи на првом месту онога што ће Пријепоље тражити да инвеститор гарантује, у складу са законом.

Осамдесетих година прошлог века, каже геолог Љубинко Кијановић, у Министарству рударства је одлучено да се радови на Чадињу концентришу због недостатка пара на један мањи простор где ће се моћи доказати резерве које оправдавају отварање рудника. У „Геозаводу“ смо се одлучили за ова два блока, Стојадиновићи и Крастине, и на тих стотинак хектара реализован је највећи део радова из тог времена.

У том периоду је одлучено да се уради елаборат о петогодишњем истраживању на крају кога ће се обавезно урадити Елаборат о резервама на основу чега ће се одлучити да ли у Чадињу треба отварати рудник или дићи руке од те приче. Ја сам аутор Пројекта по коме је рађено петогодишње истраживање. Сви радови су тада урађени и њихов финални резултат је, заправо, мамац који је заинтересовао више иностраних инвеститора који су се касније појављивали, најчешће у Београду и надлежним министарствима, а само по неко је долазио и до Пријепоља и Чадиња.

Ја и моји сарадници смо урадили две студије, 1982 и 1985. године, о економској оправданости наставка истраживања, а 1987. године урадили смо Елаборат о резервама.

По одбрани Елабората о резервама пред комисијом Министарства за рударство, стекли су се услови да се ради даље. Одржали смо читаву серију састанака у Министарству након чега је закључено да се иде на отварање рудника у Чадињу. Комисија која је то координирала била је састављена од три компетентна лица из Ваљаонице бакра „Севојно“ и исто толико из општине Пријепоље. Из Пријепоља у том телу смо били Љубиша Вуковић, Милан Лучић и ја. Овај тим прави 1990. Протокол активности који предвиђа да се обуставе даље истраге на блоку Стојадиновићи – Крастине и да се иде лево и десно како би се комплетирали подаци о резервама, да се направи Прединвестициона студија и низ других активности које су обавезне и које воде ка циљу – отварању Рудника бакра у Чадињу.Чак смо добили и обавезне три понуде од три најеминентније куће за израду инвестиционо-техничке документације. Али, дође рат и сваки наш захтев фондовима имао је исти одговор: нема пара! Ми пишемо Фонду за развој, провокативно питајући како се имало преко 4 милиона долара за за финансирање геолошких истраживања на ширем подручју средњег Полимља а сад кад треба 400.000 динара за инвестиционо-техничку документацију која значи отварање рудника, нема нико ни пребијене паре!

Онда нови период „мртвила“ до 1997. године када се, уз тендер за продају РТБ „Бор“ неко сетио и Чадиња. Пишемо писмо Министарству и тражимо да се распише тендер у коме општина Пријепоље и Србија нуде доказане резерве од три милиона тона руде бакра. У то време ни изблиза нешто слично није имао нико у Србији осим Бора. Пишемо ми да Чадиње нуди „на тањиру три милиона тона и колико хоћете мимо тањира“! Није ми познато да ли је ко одговорио, али судећи да ништа није даље урађено са нивоа државе, ако је и одговорено било је – негативно!

Онда ново „ћутање“ до 2006. године када фирма „Контрадор“ из Београда тражи истражно право а који месец касније за исти простор исти тај обавезни документ тражи и фирма „Мурекс“ којој надлежно Министарство одобрава у кратком року истражно право на неуобичајено дуг период а захтев „Контрадора“ се одбија. Не може се рећи да „Мурекс“ није био присутан у Чадињу, рађено је тамо нешто, али у смислу повећања резерви и даљег истраживања налазишта нема никаквих података као ни помака у смислу отварања рудника. Сада истражно право има „Металфер“.

Чадиње је давно, давно било зрело за отварање а не истраживање...и само истраживање.

Који је очекивани финални производ од тих три милиона тона доказаних и несумњивих резерви руде на Чадињу?

Елаборат који смо урадили ја и сарадници има преко 400 страна писаног текста и преко 130 графичких прилога и 8 писаних докумената. На основу тога одбрањеног Елабората прерадом ће се добити 68.861 тона концентрата сулфидног бакра са 25% бакра, 130 грама по тони сребра и 4,5 грама злата по тони. Флотацијски концентрат је крајњи производ рудника који иде потом у металургију Концентрата оскидног бакра, такође крајњег производа рудника, добиће се 11.051 тона са 60% бакра, затим 44.923 тоне концентрата цинка са 47,48 % цинка, концентрата колективног цинка и олова 49.516 тона са 41,75% цинка и 16,46% олова као и 147 грама сребра по тони. Такође добиће се 1.302 тоне концентрата злата са 93 грама злата по тони и 400.600 тона пирита са 87% пирита. То би био производ тих 3 милиона тона руде из рудника Чадиње.

Како Вам изгледају убрзане активности око скорашњег, како је најављено, отварања рудника?

Ја нећу да улазим у политику, али није ми баш јасно све што се ради. Према Елаборату који сам ја радио предвиђен је улаз у рудник са Љупче. Ових дана сам био у Пријепољу и чуо да се то можда мења, да ли је тачно или није, не знам. Може у Шведској, Финској или Норвешкој да се олово вади и лије и по градовима, али тамо се поштује Закон. Заштити животне средине ће сваки инвеститор дати само оно што мора и за шта се руководство општине и грађани изборе разговорима, аргументима, чињеницама...

MMM 1

  8. јул 1977: Улаз у јаму Чадиња ( на слици је Љубинков син, сада геолог, Вукосав Кијановић)

Наравно, није мала ствар да ће у Пријепољу, извесно, почети да ради рудник у Чадињу јер је у питању, у перспективи, неколико стотина радних места за наше људе, исто толико редовних плата које су, треба ли то наглашавати, знатно изнад просека. Тамо где ради такав капацитет, много боље раде и све остале делатности, комуналне, услужне, трговинске, значајне приходе ће по основу такса али и доприноса на плате имати и локални буџет.

Паре треба да дођу са доласком рудника, али треба успоставити контакте са људима. Ја сам имао неколико сусрета са људима из ове фирме која ради на отварању рудника и мени су се свидела њихова размишљања која, иначе, не одступају од уобичајених. Они желе да у што краћем року и са што мање улагања дођу до директне производње. Не може се против тога имати ништа, ваљда је то жеља и овдашњег народа и руководства, али из те жеље проистиче њихов однос према граду и средини у којој ће да инвестирају. Ни један инвеститор се неће понашати као Мајка Тереза већ ће прихватати само оно што мора. Зато се заштита ваздуха, воде, земљишта...животне средине једном речју, мора наћи на првом месту онога што ће Пријепоље тражити да инвеститор гарантује, у складу са законом.

Ја имам искуство и аутор сам свих до сада урађених елабората и студија о Чадињу и нисам видео ништа што би указивало да је неко други тако систематски урадио или публиковао и стога није спорно да ли желим да помогнем, Пријепољу и Пријепољцима. Не инвеститору, јер њему не треба моја помоћ, он је добио шта му је требало и следи своју пословну политику или, како би се рекло, логику капитала: уложи минимално искористи максимално...и иди даље!

Отварање рудника апсолутно треба подржати, али као геолог и као Пријепољац сугеришем апсолутну јавност у целом процесу договарања, посебно кад се ради о аспекту еколошке заштите.

Поента је, дакле, да отварање рудника нема алтернативу за будућност тог краја, јасно је и да не можемо имати добар ваздух, воду и земљиште заједно са рудником бакра, олова и цинка. Мора ту нешто и да се жртвује, али нека та жртва буде искључиво у оквиру законом предвиђених норми и нека јавност зна детаље еколошке заштите.

Шта, осим Чадиња, нуди подручје средњег Полимља?

Ја се не мешам ни у шта везано за отварање рудника, делом и зато што ме нико ништа и не консултује, али као геолог сам захвалан Богу што је том крају подарио много тога што људи и не знају.

Средње Полимље, дакле, Пријепоље, Прибој и Нова Варош имају, практично све: имамо гвожђе, имамо бакар са пратећом асоцијацијом елемената, имамо цинк. Уз бакар иду злато и бизмут, уз цинк иде олово, сребро, кадмијум, кобалт. Имамо хромите у Прибоју које су вадили Немци пред први светски рат, имамо магнезијум око Нове Вароши, манган...нема шта нема. Има тамо и неметала, има барита, дивног украсног камена, стенских материјала за ауто-путеве. Ни један од постојећих каменолома који раде, ни онај у Ужицу ни у Шупљој Стијени нема материјал који одговара за хабајуће слојеве асфалта. Ја знам више локација у ове три општине где стене апсолутно одговарају. Нико се тога неће сетити, увозе стенски материјал за хабајући слој асфалта из Румуније...

Ја сам четири године радио металохемију тог простора од Бродарева до Бабина. Урађена је до детаља металохемија, а то је срж геологије везано за сировине. Урадио сам детаљно седиментне формације, магматске формације, рудне формације...све то има написано, али, како сам чуо и све је из моје бивше фирме већ покрадено!

М.М.Мутабџија

АНТРФИЛЕ 1

Рудник Шупља Стијена је потпуно исти са Чадињем: исте су геолошке формације, исти је магматизам и тектоника, исте су стене. Тле је као пресликано, што би народ рекао исти су „као јаје јајету“.

АНТРФИЛЕ 2

Само на два истражена блока, Стојадиновићи и Крастине, на терену од око 100 хектара, оверене а то значи потпуно доказане до нивоа да одмах могу да се ваде, резерве Чадиња су нешто преко три милиона тона високопроцентне руде бакра, цинка, олова, сребра и злата!

АНТРФИЛЕ 3

Колико су геолошке процене релевантне потврђује податак да смо, након оверених процена од три милиона тона руде на поменута два блока, после пет година истраживања у Елаборату о оправданости покретања производње, негде 1988. године, дошли до несумњивог показатеља да су резерве руде 3 милиона и 100.000 тона руде! Нема, дакле, никакве сумње да ће тако бити и даље јер су процене и доказане резерве најчешће врло блиске.

Такође, нема разлога да се сумња у перспективу Чадиња јер су моје процене, оне дакле нису доказиване већ су само апроксимативног карактера на основу познатих чињеница, су да би резерве руде морале бити око 48 милиона тона!

M.

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Juni 2019
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3344558
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4490
4936
9426
83163
130853
3344558

Vaš IP: 3.85.10.62
2019-06-18 13:44