U SUSRET NOVOJ POLJOPRIVREDNOJ SEZONI: MALINA U CENTRU SVAKE PRIČE

  20 mart 2018

“Verujem da samo ujednjeni oko iste ideje možemo napraviti pravu stvar i ostvariti profit od proizvodnje. Moramo raditi na izradi zajedničke strategije i pokušati da kvalitetom i ulaganjem u prerađivačke kapacitete održimo proizvodnju maline, kaže Sanel Dizdarević, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača“Limska dolina”.

Proizvodnja maline u Prijepolju, Srbiji uopšte, kompleksna je tema. Ona je “pitanje svih pitanja”, upravo zbog problema koji “zru” i ukrupnjavaju se od, maltene, prvog zasađenog stabla ove voćke. Otkupna cena, nelojalna konkurencija, loši vremenski uslovi… samo su neki koji se provlače godinama…Kao po nepisanom pravilu, kraj sezone  iznova nas vraća na njen početak, da bi se do naredne nastavilo tragati za uzrocima i posledicama istih problema?

“To ti je “vrzino kolo” iz kog ne umeš izaći, niti u njemu znaš ko su glavni igrači”. Ovako dugogodišnju situaciju na tržištu opisuju proizvođači. Iako najbitniji u lancu proizvodnje ipak su, tvrde, oštećena strana. Kad se, kažu, podvuče crta, od maline najmanje zarade proizvođači a najviše oni koji i ne vide zasade. Isti, dugogodišnji problem, niska otkupna cena koju su “dotukle” vremenske nepogode, zato je malinare u jeku prošlogodišnje berbe preselila na ulice gde su pokušali da iskažu svoje nezadovoljstvo. Protestima su se pridružili i prijepoljski proizvođači.

“ Računali smo na cenu od najmanje 200 dinara.Ljudi su proširili zasade, a mnogi se i zadužili kupujući repromaterijal i hemijska sredstva u biljnim apotekama. Krenuli smo u proteste, a nadu da bi mogli postići razumnu cenu je probudila poseta ministra poljoprivrede opštini Prijepolje. Pojačana kontrola većih hladnjačara koju nam je ministar obećao nije potvrdila naše sumnje u malverzacije, mada je javna tajna da veći izvoznici imaju “ćerke firme” u drugim zemljama Evrope i preko njih, praktično, otkupljuju svoj proizvod, formirajući cene koje im u datom momentu najviše odgovaraju, kaže Sanel Dizdarević, predsednika udruženja poljoprivrednika “Limska dolina” koje okuplja više od 2000 proizvođača iz opština Priboj i Prijepolje.

On veruje da su prijepoljski proizvođači zbog nakupaca ostali “kraći” za 15 do 30 dinara po kilogramu za razliku od Ariljaca gde se malina otkupljivala po 160 dinara.

U razgovorima sa predstavnicima resornog ministarstva ipak je došlo do određenog pomaka očemu je bilo reči na prošlonedeljnoj skupštini proizvođača iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja.

“Sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Milanom Krkobabićem, ministrom bez portfelja, došlo je do načelnog dogovora da se pomogne proizvođačima iz gradova i opština u kojima je prošle godine proglašena elementarna nepogoda. To znači da proizvođači iz Prijepolja i Priboja mogu računati na pomoć od 400 kilograma djubriva po hektaru, rekao nam je Dizdarević.

Jedno od obećanja koje je stiglo od Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede jeste i da će malina koja se bere u ovom kraju dobiti geografsko poreklo. Reč je o postupku kojim se kontroliše usklađenost kvaliteta, posebnih svojstava proizvoda, načina proizvodnje i porekla proizvoda, što su podacine sadržani u elaboratu koji mora biti dostavljen resornom ministarstvu.

“ Oznaka geografskog porekla će zaštiti proizvod i omogućiti mu bolji plasman na tržištu. Prednost ovakvog načina zaštite je i što bi malina održala kvalitet po kojim smo prepoznati na tržištu. Naša prednost su i relativno mladi zasadi na zemljištu koje nije zagađeno, što nam daje mogućnost za dobijanje sertifikata organske proizvodnje a ona je, verujem, budućnost prijepoljske maline, objašnjava Dizdarević.

Proizvođači su od ministra dobili i čvrsto obećanje da će dok traje otkup, biti zabranjen uvoz maline.

Uz najavu da će ovogodišnja otkupna cena biti niža od prošlogodišnje, opravdana je i bojazan proizvođača. Mnogi od njih već dižu ruke i odustaju od svojih zasada.

A samo pre nekoliko godina o malini se pričalo sa entuzijazmom…

PRERAĐIVAČKA PROIZVODNJA – BUDUĆNOST MALINE

U opštini Prijepolje priča o proizvodnji dobila je novu dimenziju pre nekoliko godina, tačnije onda kad je malina izašla iz porodičnog okvira. Zbog nagle ekspanzije teško je doći do podatka o tačnom broju ljudi koji se bavi proizvodnjom ali se pretpostavlja da je u ovoj priči bar 1000 domaćinstava. Podatak da je pre dve godine opština od ove delatnosti “ubrala” oko 6 i po miliona evra dovoljno govori da je reč o ozbiljnoj proizvodnji u koju vredi ulagati.

U poslednjih nekoliko godina sagrađeno je šest hladnjača ukupnog kapaciteta 3.200 tona, a u Prijepolju je podignut i matični rasadnik, jedini u ovom kraju… Sa širenjem obima proizvodnje rastu i potrebe za sezonskom radnom snagom. Prijepolje je, jednom rečju, dobilo “fabriku na otvorenom” i po svim dosadašnjim parametrima ima razloga da bude zadovoljno. Ipak?

“ Zaista smo u ozbiljnom problemu jer mnogo je ljudi koji su odustali od proizvodnje. Ono što bi bilo neophodno u narednom periodu je da osmislimo sistem kontole unutar same opštine. To znači da bi lokalna samouprava morala da u sezoni berbe registruje svako otkupno mesto, jer se malina ne može otkupljivati na ulicama i nakon više sati transportovati do drugih gradova. Takođe je neophodna i analiza voća početkom, sredinom i na kraju berbe kao i detaljna analiza svake sezone. S obzirom da je reč o proizvodnji koja je jako važan segmenet za dalji razvoj opštine Prijepolje, smatram da je potrebno oformiti tim stručnih ljudi koji bi se isključivo bavili unapređenjem ove poljoprivredne grane”, smatra Dizdarević.

j.b. malina 1

Udruženje “Limska dolina” koje je osnovano prošle godine, formirano je sa ciljem da preko najviših državnih instanci pokuša rešiti nagomilane probleme, ispita šta se dešava na tržištu i zaštiti kvalitiet maline koja se bere.

“Verujem da samo ujednjeni oko iste ideje možemo napraviti pravu stvar i ostvariti profit od proizvodnje. Moramo raditi na izradi zajedničke strategije i pokušati da kvalitetom i ulaganjem u prerađivačke kapacitete održimo proizvodnju maline. Jedan od načina jeste privlačenje stranih investitora koji bi bili zainteresovani za pokretanje prerađivačke proizvodnje. Do sredstava koja bi unapredila proizvodnju možemo doći i kroz projekte gde nam je neophodna podrška lokalne samouprave. Smataram da bi to bio jedini ispravan način da stanemo na kraj monopolistima koji su naš trud uspeli da obezvrede. No, moramo imati u vidu da se do cilja mora ići postupno – udruživanjem i osnivanjem zadruga koji su preduslov za pokretanje prerađivačke proizvodnje. Pre toga moramo tačno znati sa čim raspolažemo, odnosno koliko se ljudi bavi ovim poslom i kolika je godišnja proizvodnja, kaže Sanel Dizdarević.

Prijepolje koje pripada grupi ruralnih područja ima odlične šanse za obezbeđivanje sredstava koja stižu od resornog ministarstva ali i evropskih fondova. Prema još nepotvrđenim informacijama, Ministarstvo poljoprivrede će u narednom periodu značajna sredstva usmeriti u osnivanje zadruga i u njihovo udruživanje. Kroz projekte sredstva se mogu obezbediti i od UNDP koji planira da u razvoj skladišnog prostora i prerađivačkih kapaciteta u Srbiju uloži 100 miliona evra. Još oko 12 miliona biće usmereno u marketing i prodaju proizvoda…

“Malina ima budućnost, ali moramo biti vrlo oprezni i donositi dugoročne planove. Svi koji se ozbiljno bave proizvodnjom i razmišljaju na duže staze, znaju da se od maline ne može obogatiti preko noći a da u igri ostaju samo mudri i pametni, poručuje Dizdarević.

J.Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2019
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3655605
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
12778
11211
62131
121797
125569
3655605

Vaš IP: 3.226.251.81
2019-08-24 22:44