Оно ноде јопе наврло: ЛЕДНЕМ ТИ РАСВЕТУ

  19 Mart 2018

Коме лед расвету?!

Дали паре. Имали и да се похвалимо како смо, ето, у понечему у корак са модерним европским градовима, са цивилизацијским опредељењима модерног света да је енергетска уштеда залог за будућност. Коштало. Промењене оне мутне жаруље што су бацале светло као да је Пријепоље сценографија за „Твинг Пикс“ или неки Карпентеров филм. Лед расвета око нас живнула нам ноћ над градом. Разбила се и монотонија једнообразних светиљки. Фино за видети.

А онда ти дође да се запиташ, живећи цео живот у центру града и бивајући сведок постављању разних јавних расвета током деценија, од којих су нека решења била понос града јер су била права таква на ширем простору: ма, што ми то радимо и за кога?!

Кад смо поставили оне „плоче“ по тротоарима, подигли ивичњаке, ставили и бетонске стубиће да не најахују насилници да паркирају-поломило то један по један стубић и наставило да најахује, ломило оне плоче. Замењивали их, коштало, све по буџету али никоме ништа.

Онда кренуло да се обрачунава са канделабрима. Све један по један „трехне“ и онда светиљка лежи на тротоару, неко је подигне, нешто као изолује да струја не побије „случајне“ пролазнике и нејач или каквог кера што запишава место и на томе се и заврши. Изваљивало то и саобраћајне знакове, носило кући, згодно за какве шупе, ограде, држаче за сателитске антене...Онда се пообарани или однешени саобраћајни знаци обнављају, расписује се тендер, неко опет заради, а нас кошта.

Кад у суботу, ето га опет. На сред тротоара оно наврло и гађало по сред канделабра све са лед сијалицом. Па, не опсуј! Која би псовка била прикладна?! Бахатост, махнитост, блесавост иду дотле да више ни псовке нису ништа спрам количине горе наведеног моронства и дивљаштва. Шта нас ово окружује?! Ко су ти звекани?! Да ли је та возећа марва стала, да ли је неко звао полицију, да ли су грађани зауставили делију и спречили да побегне са лица места док не плати штету?! Ма, јок. Сви пролазе, гледају, загледају, окрећу се и чуде сваљеном канделабру на сред тротоара, по сред главне улице, у сред пијачног дана и поднева и нико ништа. Стајало то целу суботу и недељу и понедељак до подне. Али најбоље је овде гледати своја посла! Биће да не воле конфликте. Биће да смо сви „позитивни“. Од „позитиве“ не знаш где да се денеш. А шта са „негативом“ која од града чини „ледину“?! Или чекамо да полега ово што је прекостало, а ови најновији и онако се неће дуго задржавати овде (вође). Они су у „пролазу“, у „опошљавању“ док сређују „папире“ за неку „немачку“, а Пријепоље је само једна велика чекаоница. А у чекаоници, као у свакој чекаоници: пљује се, псује се, зева, путници ошоборили, неко крмељав, неко пјан, некоме смрди из уста, неко повратио, неко једе, неко клима на неудобној клупи, неко изуо ципеле па онесветио суседа смрадом чарапа, неко пуши, неко шета, неко се удвара нашминканој лепојки, нервозно све али свима је заједничко - чекају, па ће да оду. Оно што оставе иза себе - неко ће почистити.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

April 2018
NPUSČPS
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2021231
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
455
5374
10422
37111
56702
2021231

Vaš IP: 54.80.115.140
2018-04-21 05:34