HOĆE LI PRIJEPOLJE POSTATI GRAD STARACA: KUD PLOVI OVAJ BROD?

  14 mart 2018

Bilo je tih priča i ranije… Uvek se, kažu, odlazilo iz ove sredine. Istina, nekad više, nekad manje…U poslednje vreme, mnogi tvrde, više nego “ikad prije”?

Koliko ima istine u tome da će Prijepolje ovu godinu pamtiti po masovnom odlasku mladih ljudi, pa čak i celih porodica, što se sve češće čuje, a bogami i vidi na ulicama? Kuda vreme nosi Prijepolje i da li zaista, kako veruju mladi, plovimo na brodu sa neizvesnom sudbinom?

Odlazak ljudi iz ove sredine dodatno usložnjava tešku situaciju u kojoj se već dugo vremena nalazi Prijepolje. Nezaposlenost, niska primanja, nedostatak kulturnih dešavanja, samo su neki od razloga koji mladju populaciju usmeravaju ka drugim zemljama. Karte se najčešće kupuju u jednom pravcu a oni koji odlaze čvrsto veruju da ovaj grad nema perspektivu.

Trenutne migracije stanovništva samo su nastavak stare priče i problem sa kojim se opština Prijepolje suočava decenijama.Zvanični podaci govore da je u poslednjih 25 godina opština ostala bez 8000 stanovnika. Naročito izražene migracije stanovništva evidentne su devedesetih godina prošlog veka kada je, zbog ratnih dešavanja, značajan broj ljudi napustio svoja vekovna ognjišta.Odliv stanovništva nastavio se i nakon 2000. godine, kada se brzo ugasila iskra nade nastala posle petooktobarskih promena. Pomaka nije bilo, osim u najavama, a tako je ostalo i nakon skoro dve decenije iščekivanja.

Krah lokalne privrede dodatno je podstakao migracije. Roditelji koji su gašenjem preduzeća ostali bez posla odlaze za decom koja su već u Beogradu, Čačku, Kragujevcu i u drugim gradovima upisala srednje škole i fakultete.

Već odavno, Prijepolje je grad penzionera, a zbog odliva mladih ljudi nameće se pitanje:   Da li će Prijepolje zaista postati “grad staraca”, kako ga sve češće nazivaju žitelji ove opštine.

Od 2002.do 2011. godine opština je izgubila 4475 stanovnika, a prema podacima Republikog zavoda za statitistiku Prijepolje je od poslednjeg popisa  siromašnije za još oko 1600 stanovnika!

Samo tokom 2016.godine iz Prijepolja se odjavilo 618 ljudi, a prošle njih 380, podaci su Policijske uprave u Prijepolju.

PRIJEPOLJE IZMEĐU DVA POPISA

Iako, prema podacima NSZ, ima pomaka u zapošljavanju, upravo je nezaposlenost gorući problem Prijepolja već decenijama. Pre dvadesetak godina, odnosno 1990. u Prijepolju je bilo zaposleno 11.830 ljudi. Šesnaest godina kasnije broj zaposlenih skoro je prepolovljen i iznosi 7.656, da bi   2011. godine u Prijepolju bilo zaposleno svega 5.371 stanovnika.

Iste godine tržište rada broji 7.195 nezaposlenih lica. U 2016.godini U Prijepolju je 5.353 nezaposlenih ljudi. Zanimljivo, ali te iste godine u opštini Prijepolje je sa evidencije NSZ   brisano 1.923 lica.

U nedavnom predstavljanju rezultata rada, Nacionalna služba zapošljavanja iznela je podatak da je Prijepolje kraj 2017. godine dočekalo sa 4.696 nezaposlenih lica. U istoj, odnosno prošloj godini sa evidencije je brisano 2.082 ljudi.

Nekako, u istom periodu mladi počinju napuštati svoj zavičaj…Odlaze sve više visokoobrazovani ljudi, što naravno predstavlja problem za svaku populaciju. 

Mnogo je razloga zbog koji mladi pakuju kofere. Pored nezaposlenosti navode da iz grada na Limu odlaze i zbog niskih primanja…U Prijepolju su prosečne zarade su značajno manje od republičkog proseka, a u privatnom sektoru koji zapošljava najveći broj radnika, odavno “zaleđene” uglavnom na nivou minimalca. Rad na crno je svakako tema koja zaslužuje posebnu pažnju.

No, ovo svakako nisu i jedini razlozi njihovog odlaska?

“ Sve to i više od toga”, kaže Evel Hrustemović, koji je Prijepolje napustio kao lekar opšte medicine. Danas je na prestižnoj klinici u Nemačkoj specijalizant ortopedije i akutne hirurgije! U kofer je, kaže, spakovao samo stetoskop i diplomu... bilo je to dovoljno za novi početak!

j.b. odlazak mladih evel 1

                                                                                     Evel Hrustemović

“ Fakultet sam završio sa nepune 24 godine a na posao čekao više od godinu dana kada sam u prijepoljsku Bolnicu primljen na određeno vreme. Ugovor je istekao tek što sam se navikao na posao i kolege. Šta mi je vredelo što sam fakultet završio u roku, vredno radio i bio ponosan na svoju diplomu? Imao sam 30 godinu, upisanih godinu i po radnog staža, zebnju, čekanje i …neizvesnost! Poziv je stigao od kolege koji, iako sin poznatog hirurga u Srbiji, nije mogao naći zaposlenje. Mada sam imao solidno znanje nemačkog jezika, početak je bio strahovito težak. Ali, ovde su prednosti ogromne jer se lekarima zaista pruža mogućnost da pokažu šta znaju, ali i da napreduju u karijeri. Svima se, o trošku poslodavca, pruža mogućnost da na najementnijim klinikama nadograđuju znanje. Specijaizacija se, takođe, može menjati u bilo kom momentu specijaliziranja. Oženio sam se, obezbedio svoj dom, sigurnost, napredovao u karijeri…” Ipak?

“ Kada bih dobio radno mesto , specijalizaciju, platu kakvu zaslužujem , ne bih razmišljao…vratio bih se istog trena! Šta ima lepše nego raditi u svom mestu i pomagati svojim ljudima”, kaže Hrustemović, jedan od 8 lekara koji su u skorije vreme napustili Prijepolje.

Slično iskustvo deli i Marko Kijanović, inženjer elektrotehnike koji odnedavno živi i radi u Podgorici. Da je, kaže, pristao na ponude lokalnih političara situacija bi naverovatnije bila drugačija. No, Marko je izabrao put koji vodi iz Prijepolja.

j.b. odlazak mladih marko 3

                                                        Marko Kijanović

“ Verujem da većina moje generacije prezire politiku. Napor da budemo vredni, pošteni i korisni svojoj zajednici vređa stav političara da mladi ljudi samo kroz politiku mogu doći do zaposlenja. Nadao sam se da ću posao naći u kanadskoj kompaniji čiji je vlasnik Prijepoljac, ali na žalost nisam imao sreću. Svoju budućnost više nisam video u Prijepolju i rešio sam da u Podgorici, zajedno sa drugarom,   osnujem marketing agenciju. U međuvremenu sam se oženio i tako “utvrdio” moj ostanak u ovom gradu. Čak i ovde, na relativno maloj udaljenosti od Prijepolja, okrenuti smo jedni drugima i uvek možemo računati na pomoć i podršku ljudi iz našeg kraja. Zahvaljujući uspešnom preduzetniku Tariku Zaimoviću iz Prijepolje, vrlo brzo smo savladali “zamke” početničkog biznisa i snašli u poslu. Ne razmišljam o povratku…Možda nekad, kad Prijepolje bude drugačija sredina i obezbedi uslove za normalano funkcionisanje svih ljudi koji tu žive, kaže Kijanović.

Slične priče mogli bi nam ispričati i drugi…Oni koji su već otišli ili se spremaju da to učine. O broju se, za sada, može samo nagađati, no prema mnogim pokazateljima on je očigledno impozantan.

Demografi upozoravaju da su promene koje uočavamo spore ali sa dalekosežnim posledicama. Prema dosadašnjim pokazateljnima Prijepolje je među gradovima gde je broj ljudi u konstantnom opadanju, stanovništvo sve starije, sa manjom reproduktivnom moći i manjim natalitetom.

Uz podatak da prosečna starost stanovništva iznosi 41 godinu i 3 meseca, opravdana je i zapitanost : Kakva budućnost čeka Prijepolje ako se nastavi trend odliva mladih? Da li i koliko ozbiljno shvatamo njihove probleme? Šta smo kao društvo učinili da mladim ljudima pružimo priliku da pokažu svoje kvalitete?

antrfile 1

 

SRBIJA MEĐU DESET ZEMALJA U SVETU SA NAJVEĆIM GUBITKOM STANOVNIŠTVA

Deset zemalja koje beleže najveći pad broja stanovnika u svetu su države istočne Evrope, medju kojima je i Srbija. Procenjuje se da će njihova populacija biti smanjena za više od 15% do 2050. 

U Srbiji će se, kako s procenjuje, broj stanovnika smanjiti za 15%, u Hrvatskoj za 17%, a u Ukrajini 18% .

Srbija je šesta najstarija nacija u Evropi, a prosečna starost stanovništva je 42,9 godina. Broj starijih od 65 godina za 33 odsto je veći od broja mladjih od 15 godina. U zemlji svake godine u proseku umre 102.455 ljudi, a rodi se tek 67.459 mališana. Između ostalog, uzrok ovih trendova je i to što mladi odlaze iz Srbije, što je vidljivo i po broju sklopljenih brakova kojih je u 2017.bilo manje za oko hiljadu. U ovu statistiku uklapa se i prijepoljska opština.

Antrfile 2

Nema preciznih podataka u Srbiji, ali ni na nivou lokalnih zajednica koliko je ljudi u poslednje vreme spakovalo kofere i otišlo u inostranstvo, privremeno ili zauvek.

U periodu od 2007. do 2014. godine iz Srbije se, prema pisanju “Novosti”, iselilo oko 300.000 ljudi, pri čemu je, kako pokazuju istraživanja, broj onih koji su otišli 2014. čak dva puta veći od broja onih koji su se odlučili da Srbiju napuste 2007.

Prosečan godišnji broj migranata iz Srbije u razvijene države u periodu od 2004. do 2013. godine iznosio je 26.000 godišnje, da bi 2014. taj broj dostigao rekordnih 58.000.

Nije dostupan podatak koliko se ljudi vratilo u Srbiju, kao što je nedostupan podatak i koliko je ljudi napustilo Srbiju, a da nije ušlo u medjunarodne statistike.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2019
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3655459
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
12632
11211
61985
121651
125569
3655459

Vaš IP: 3.226.251.81
2019-08-24 22:15