УЗ НАЈАВУ ДА УСКОРО ПОЧИЊЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈА РУДЕ У ЧАДИЊУ: ЗАШТО ДРЖАВНЕ ДОТАЦИЈЕ НИСУ МОГЛЕ ПРЕКО ЗЛАТИБОРА?

  13 Mart 2018

Чињеница да је рударство у средњем Полимљу делатност која се развијала још у четвртом веку, говори да ово подручје крије неизмерно рудно богатство. Ако неко поуздано зна шта се све крије у нашој непосредној околини, онда је то, свакако, геолог Љубинко Кијановић који је читав радни век је провео истражујући на десетине локалитета у овом делу Србије

Рударство у средњем Полимљу почиње у далекој, далекој прошлости. За време Римљана, у четвртом веку, експлоатисан је бакар на више места у овом делу Србије. Рудари су били у Јармовцу код Прибоја, у Чадињу код Пријепоља где је, у кругу некадашњег Текстилног комбината, одмах испод чадињских јама, откривена римска некропола где су сахрањивани рудари са оближњег копа.

Према доступним поузданим подацима, после вишевековног застоја, рударство се обнавља за време краља Уроша Немањића, који из Немачке доводи рударе Сасе, који формирају рударске колоније око рудника. У то време ради се у Шупљој Стијени код Пљеваља, Брскову код Мојковца и наравно, на Чадињу. О томе постоје и писани уговори. Саси су, несумњиво, ударили темеље новог рударства на овим просторима.

После тога постоје писани документи за време владавине Херцега Стјепана који се чувају у дубровачком архиву. Тамо стоје сачувани уговори о караванском преносу олова из Пријепоља и Бродарева у Дубровник.

Уследила је, затим, дуга празнина у којој нема рударских делатности у овим крајевима. Она траје све до 1913. године.

Српска академија наука и уметности 1913. године шаље тада своје најпознатије геологе у наш крај који долазе у околину Пријепоља да би интензивно радили на припремању наставка експлоатације руде из Чадиња и околних рудника. Годину дана касније избија рат, послови се прекидају, документација се губи и са њом планови које је тадашња власт имала са овим богатим налазиштем.

-Колико је Чадиње богато рудом и колико се за то богстатво знало и зна, довољно говори и податак да тадашња Аустроугарска, оно мало времена колико је била у овим крајевима, 1916 и 1917. године, шаље неколико својих геолошких екипа да истражују рудно богатство Чадиња. По документима до којих сам дошао проводећи радни век у рударству, налазе се имена неких Мађара, Немаца, Аустријанаца који су потписивали прецизне извештаје о резултатима својих истражних радова на Чадињу и Шупљој Стијени, каже Пријепољац Љубинко Кијановић, геолог у пензији. После тога, све до пред почетак другог светског рата, опет се прекидају све активности, али негде пред сами почетак рата, 1939 и 1940. године неки пријепољски трговци су ангажовали једног инжењера, Руса, да организује истраживање и екеплоатацију руде. Да се тада нешто радило сведоче и сада видљива два велика раскопа у врху Чадиња који су тада рађени. Била је започета и једна јамица, која је сада зарушена, а налази се изнад старе Гимназије, у Пајевића потоку, прича Кијановић.

Већ током 1945. године влада Демократске Федеративне Југославије формира неко тело у Пљевљима које наставља истражне радове у Шупљој Стијени, Брскову и Чадињу. Доводе једног Немца, готово извесно ратног заробљеника, инжењера Доната који руководи градњом једне јаме у Крастинама, при врху Чадиња.

-Он је утврдио да је ту прилично високо и да треба тражити погодан терен ниже како би се олакшао транспорт руде и смањили трошкови. У тим његовим извештајима који су, успут, били врло прецизни и са мог становишта сасвим реални, нема, међутим, никаквих података ни о врсти руде ни о њеном квалитету што наводи да инжењер Донат није узимао никакве узорке већ радио по постојећим штурим налазима. Око 1950. године радови на Чадињу се изненада завршавају, вероватно због Резолуције ИБ која је тада била најактуелнија и многима је дошла главе. У документима се наводи да је до прекида радова дошло због удаљености Пријепоља од рудника Зајача код Лознице који је изводио истражне радове. Сумњам да су то били прави разлози тим пре што се у Шупљој Стијени радови настављају и она већ 1951. улази у редовну производњу. У години кад је почела производњу, Шупља Стијена је имала доказане резерве од свега 340.000 тона руде олова и цинка. У наредних двадесетак година за које сам имао податке, јер сам радио неколико година тамо, у том руднику код Пљеваља је извађено милион и 350 хиљада тона руде, а он је и дан-данас у производном циклусу. Хоћу овим да кажем да ти први показатељи колике су резерве не мора ништа да значи осим да буде довољно јак разлог да се уђе у јаме и почне или настави са ископавањем, каже он.

У послератном времену, посебно тамо негде од раних седамдесетих година прошлог века, интензивиране су истражне радње о резервама руде у Чадињу. Много пута су прекидане па настављане, али никад због сумње о постојању резерви руде већ увек и искључиво због недостатка пара. Понекад је то било толико иритирајуће да је само потврђивало оно о чему се јавно никад није говорило: динар из буџетских каса никако није могао уз Златибор; његов крајњи домет је била околина Ужица. И тачка.

mmm5 ljubinko kijanovic

                    геолог Љубинко Кијановић

-Формирањем среза у Пријепољу, средином шесте деценије прошлог века, интензивирана су истраживања у Чадињу, али су трајала само колико и Срез. Његовим гашењем истраживања су привремено заустављена.

Настављено је 1963. када општина Пријепоље обнавља радове на Чадињу и у наредне две године формира се асоцијација удружених рудника северне Црне Горе коју чине рудници Црна Стијена, Брсково, Рудник угља Пљевља, Биозавод Црне Горе и општина Пријепоље и прави се први дугопрочни пројекат истраживања Чадиња, каже Кијановић. Рудник Шупља Стијена довози први компресор на Чадиње, чак смо направили и малу прославу, јер сам тада ја већ био прешао из Шупље Стијене у Пријепоље на стални рад. Неки Јусо Хасанагић је био шеф механизације у Шупљој Стијени и он је посебно био ангажован у транспорту компресора уз чадињске врлети. Рудник Шупља Стијена је направио прву јаму горе на врху која је отворила простор за истраживачки рад, направила прве геолошке карте, прву биохемију. У томе свему сам учествовао као инжењер Шупље Стијене са сарадницима. У Пријепоље сам прешао из врло прозаичног разлога јер није имао ко да ми пази децу!

Општина Пријепоље се најчешће сама, без неке видљиве подршке „одозго“ борила, а Шупља Стијена је дала основу за истраживање које је потврдило високе проценте чистог метала у руди Чадиња. Тада у „игру“ улази РТБ „Бор“ и „Геозавод“ из Београда, а Шупља Стијена је „шутнута“.

Од тада је, све до 1990. године , „Геозавод“ водио сва истраживања која су, рекох већ, више пута прекидана па настављана и тако то. За то време урађено је шест јама, оне су испробане, картиране, доказана је количина руде, доказана шира перспектива рудника...Све је било спремно за отварање рудника. Ипак...

M.M.Mутабџија

                                   (наставак у наредном броју  Листа„Полимље“)

 

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Maj 2018
NPUSČPS
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2117150
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1018
2501
25900
78036
54994
2117150

Vaš IP: 54.81.68.240
2018-05-27 21:07