Интервју „Полимља“: Милета Безаревић, председник Основног суда: СМАЊЕЊЕ СТАРИХ ПРЕДМЕТА ДУПЛО ВИШЕ ОД ПРОСЕКА

  12 Mart 2018

Током 2017. примљено је 14 одсто више предмета али је за 12,31 одсто решено више него у претходној години. Према упоредним показатељима о раду 22 основна суда са подручја Апелациопног суда у Крагујевцу, проценат старих предмета у укупном броју нерешених предмета на крају 2017. износио је 50,98 одсто, а Основног суда у Пријепољу 15,66 одсто. Скоро 1500 тужби на основу права на суђење у разумном року.

Основи суд у Пријепољу формиран је за општине Пријепоље и Нова Варош. Одлуком Високог савета судства предвиђено је да има девет судија, а током прошле године било је ангажовано осам. Одлуком о максималном броју запослених у државним органима предвиђено је било да у 2017.години суд има 39 запослених извршилаца на неодређено време, а овај суд је имао 34 јер није добијена сагласност да се попуне упражњена радна места. Са председником Основног суда Милетом Безаревићем разговор смо почели са бројем нерешених предмета у години која је остала иза нас.

-На почетку 2017.године било је нерешено 3.696 предмета. Током године примљено је још 6.702 предмета што је за 826 или 14 одсто више него у 2016. Укупно је, дакле, у раду било 10.398 предмета или просечно по судији 1.299. Решено је 6.540 предмета или 817 по судији. У 2017.године за 717 предмета или 12,31 одсто решено је више него у претходној години, а остало је нерешено 3.858 предмета или 482 по судији.

Да ли је било нешто посебно карактеристично у протеклој години кад је реч о предметима?

-Од броја нерешених предмета 1.442 или 37,38 одсто односи се на тужбе за новчано обештећење због повреде права на суђење у разумном року које су примљене током 2017.године.

Шта се подразумева под „разумним роком“?

-То је постојало и раније али је сада предвиђено да председник суда, на основу приговора странке, а ради убрзавања поступка, утврди да ли је странки повређено право на суђење у разумном року због дугог трајања поступка. На основу тог решења, странка подноси тужбу којом тражи новчано обештећење. Ми смо конкретно код „Ириса“ имали да је у неколико стотина предмета утврђено да је странкама повређено ово право, па су на основу тога поднете тужбе. Наиме, радници су тужили „Ирис“ због неизмирених обавеза и на основу правоснажних пресуда после продаје једног броја објеката углавном су намирени. Ипак, нешто је остало јер отварањем стечајног поступка суд више није могао да предузима радње док се не оконча стечај. Европски суд за људска права је заузео став да за фирме које су биле у друштвеној својини држава преузме неизмирене обавезе према радницима кад имају правоснажне пресуде и да се то намири из буџета државе. Исто је било и са војним резервистима са овог подручја којима је утврђено од стране Првог основног суда у Београду да им је повређено право на ратне дневнице, па су та лица, а и њих је неколико стотина, поднела тужбе по истом основу јер је о тим тужбама надлежан да одлучује суд са подручја где тужиоци имају место пребивалишта

На чији терет падају те новчане надокнаде?

-На терет расхода Министарства правде. Реч је о средставима намењеним за финансирање судова, што значи на терет оног суда за који је утврђено да је повредио право на суђење у разумном року. Но, ови предмети су такви да ће се брзо решити, на једном или два рочишта тако да ће се драстично смањити број нерешених предмета у 2018.години који су остали из претходне године.

Кад се рад Основног суда у Пријепољу упореди са радом осталих судова са подручја Апелационог суда у Крагујевцу каква се слика добија?

-Гледано на нивоу 22 основна суда са споменутог подручја, просечан прилив предмета по судији месечно је био 57, а решено је 67 предмета, док је у нашем суду месечни прилив предмета износио 76, а решена су 74 предмета. То значи да је наш суд имао и прилив али и број решених предмета изнад просека.

Кад је реч о основним судећим материјама(кривица, парница, радни и породични спорови) колико је било таквих предмета у раду пред Основним судом у Пријепољу?

-На почетку 2017.године нерешено је било 2.827 предмета, а примљено је још 2.226. Решено је 3.141 предмета, а остало је 1.912. У овим материјама на крају године је остало 915 предмета мање (32,37 одсто) него на почетку године .

Доста се протеклих година говорило о „старим предметима“, а то су они који су старији од 2 године. Колико је овај суд успео да број тих предмета смањи?

-На почетку 2017.године било је нерешено 848 предмета, а решено је 789. Остало је да се реши 604 предмета што је за 28,77 одсто мање него на почетку прошле године. Наиме, иако је решен наведени број, током године неки предмети су добили статус „старог предмета“ јер су судије имале велики број предмета у појединичаном раду.

Ако то поново упоредимо са просеком 22 суда са подручја Апелационог суда у Крагујевцу?

-У 2017.години смањен је број старих предмета за 14,57 одсто, а Основни суд у Пријепољу смањио је за 28, 70 одсто, што је дупло више од просека.

То је, заиста, вредно пажње јер је смањење старих предмета пред судовима међу приоритетима.

-Већ годинама судови који имају старе предмете, а то су углавном сви судови, доносе Програме решавања старих предмета за текућу годину којима се утврђују мере и активности за смањење броја ових предмета. Према упоредним показатељима о раду основних судова на подручју Апелационог суда, проценат старих предмета у укупном броју нерешених предмета на крају 2017.године износио је 50,98 одсто, а овог суда 15,66 одсто. Од 22 основна суда, само су судови у Пожаревцу и Петровцу на Млави бољи од нашег суда у овом сегменту.

То су заиста изванредни подаци. А има ли неких посебних проблема?

-Основни суд у Пријепољу нема неких посебних проблема али постоје објективне тешкоће које утичу на рад, а оне су везане за чињеницу да смо погранична општина, страни држављани се често појављују у кривичној материји као странке, па је тешко обезбедити њихово присуство на суђењима. Ми смо и миграционо подручје, странке су често одсутне због радног ангажовања у другим срединама или иностранству, па је и због тога проблем обезбеђивања њиховог присуства на суђењима. На рад Основног суда у 2017. утицали су и временски услови јер су 2 месеца били ледени дани, па људи нису могли да се одазивају позиву, а 3 месеца је трајала реконструкција зграде, прва после изградње 1960.године, а је то утицало на динамику заказивања суђења јер су се одвијала паралелно са текућим радовима на али и у објекту.

И како је радити у новим условима?

- Адаптација зграде је побољшала услове рада, поготово за Основно јавно тужилаштво које је добило неопходан простор за спровођење истрага и предузимање доказних радњи што је сада у њиховој надлежности. Но, карактеристично је да је и даље веома изражено парничење због много штошта, иако је интенција да се колико год је то могуће спорови решавају мирним путем, уз посредовање, како би се смањио број судских предмета. Али то код нас није још заживело у потребној мери. Тако би била порука за оне који се суде и који им суде да размисле пре него крену на суд јер младост, лепота, власт и моћ буду и прођу, новац се потроши, а образ остаје и кад је наборан.

Индира Хаџагић

АНТРФИЛЕ 1

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

Кад је реч о примени Закона о насиљу у породици пред Основним судом је био 41 предмет за продужење хитних мера ради заштите од насиља у породици и у 39 случајева хитне мере је суд продужио. Од 1.јуна 2017.године се изричу хитне мере у судовима. Суд на предлог Јавног тужиоца продужава ове мера до 30 дана. Реч је о превентиви како не би дошло до ескалације насиља у кривичном делу.

И.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Juni 2018
NPUSČPS
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2210463
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1411
2169
1411
76457
94892
2210463

Vaš IP: 54.167.230.68
2018-06-25 15:43