ДРАГОСЛАВ ДРОБЊАК, ИЛИ – ПРИЧА О САМОЋИ: ДАН ПРОЂЕ, А НОЋ… КАО ДА НЕМА КРАЈА!

  28 Februar 2018

Оних неколико кућа горе изнад Сријетежа, што се виде готово из сваког дела града, припадају усамљеном, 51-годишњем Драгославу – Шулу Дробњаку. Колико год требало времена да се стигне до његовог дома, само један поглед на долину и ушће Милешевке у Лим, потре сваку кап зноја и посетиоца озари доминацијом која скида умор... Како живи Драгослав, окружен брдима на месту које је отворено једино доле, према – одавде - тако смешној градској ужурбаности?

...Често седнем овде на клупу и гледам у долину. Препознајем сваку зграду, пратим комешања на улицама у јутарњим сатима и око поднева. После се, некако, све примири па се понекад запитам куд се дедоше сви они људи, нису ваљда баш сви поседали у возила која се без икаквог смисла ваљају уским улицама...Опет, велим, град је то, људи имају посла а и ако га немају хоће да буду спремни ако се појави нека потреба. Поседим, тако, који минут, некад и који сат, зависи од послова који ме чекају, па се опет вратим. Ова клупа ми је, чини ми се, најважније место на имању.

На клупи поред чесме затекосмо Драгослава једног нерадног зимског дана. Чекао нас је јер смо се већ договорили да негде попијемо кафу на клупи. Нисмо прецизирали ништа, али сво време овог света Драгослав има на располагању и, објашњава:

-Да нисте дошли данас, дошли би неког од ових зимских дана сеоске доколице. А мени је можда и важније да сте још одуговлачили, имао бих какву-такву обавезу да будем овде испред куће и гледам доле како се магла угојила па по читав дан чучи на рекама као да жели да их попије до последње капи.

Драгослав, сâм самцијат, овде у Расну, на овој коти коју зову Јурија (!), што се издиже над делом његовог имања званог Бјелија!

-Сâм сам на целом овом имању, око 14 хектара, половина под лепом шумом. Кад погледаш, сâм и на целом овом брду. Имам ту једног комшију преко брда, једно петнаест минута хода, овде доље је до скоро живела и једна баба али је, на жалост, умрла па ово брдо чувам само ја, поче своју усамљеничку причу Драгослав.

mmm1 dragoslav 1

                                Немадох, некако, времена за себе

Мало је таквих судбина јер Драгослава живот ни мало није мазио. Као да је жива потврда истине да живот неумитно тече, а ко га не стигне – остаје сâм! Сплет околности, а он то мирно назива судбином, за час је испразнио пуну кућу Дробњака овде на овом брду које доминира градом и одакле, рекло би се, у два скока можете стићи на централни градски трг.

-Па јесте судбина, шта ли. Најпре су ми отац и сестра умрли у истом дану, у пет минута разлике. Отац Милоје је имао 80 година, али ко то може за родитеља или било кога другог рећи да се наживео? Мождани удар га је однео за 24 сата. Готово у истом тренутку кад је умро отац, непосредно пошто је то сазнала, што би се рекло на прекочас, умрла је и сестра Зора. Иако јој је муж рекао за очеву смрт полако и без неке панике, није могла да издржи, имала је и слабо срце шта ли, и у једном дану сам остао без оца и без сестре....Зора долазила баш те јесени да припреми мало више зимнице, требало је за који месец да идем у војску, али није како ти хоћеш него како те задеси, та зимница је пристала за очеву сахрану... Неколико година касније умрла ми је мајка па смо у кући остали ја и двојица браће, покојни Љубомир и покојни Драгиша.

Док нам прича како га је живот упорно осамљивао, као да га опомиње да ће на крају остати сâм, Драгослав с времена на време проверава стање ватре у шпорету и кроз прозор осмотри да ли је двадесетак оваца још увек испод велике крушке на средини имања. Овце уредне, чисте и беле као онај снег што се назирао на врховима црногорских планина, тамо у даљини.

-Љубомир је радио у тадашњој Секцији за путеве. Посао је више ценио него и своју кућу. Често би ишао у пет ујутру а долазио испред поноћи, радио прековремено. Тог јутра је камионом пошао за Ужице... Није био ништа крив за саобраћајни удес, али га није ни преживео... Овде у кући остадосмо ја и покојни Драгиша. Он је 2006. године оперисан од тумора на једњаку. Ето, продужили му лекари живот за 11-12 година, али је скоро и он отишао.

Заћута Драгослав. Као да се у мислима још једном опрашта од породице...

mmm1 dragoslav 3

                                              Зграде Драгослава Дробњака

-И, тако сам ја остао сâм. Да будем искрен, још од операције брата Драгише, пре десет-дванаест година, живим усамљеничким животом. Он је био ћутљив, прозборио би неколико речи читав дан, тако да сам био препуштен самом себи и ретким пролазницима са којима бих разменио по неку реч. Имам миран живот, али усамљенички. Тако ми, ваљда, судбина прописала.

Драгослав је, каже, научио све домаћинске послове, и мушке и женске, и деценијама води рачуна и о кући, кухињи, прању, пеглању, чишћењу...и о стоци коју има од кад зна за себе. И, кува одличну кафу!

-Па, бавим се тиме, како би се рекло од малих ногу, од како сам школу завршио, а нарочито од када не радим. Био сам једно три године сезонски радник код Секције за путеве и таман су нам рекли овде у Пријепољу да ће нас двадесетак примити у стални радни однос, а оно дође неко припајање Ужицу и од тога не би ништа. Нико није примљен, нисам се џаба надао само ја. То ми је тешко пало, али сам се одмах пребацио на оно што сам морао: стока, имање, кућа. Једно време сам за Радио Енигму водио рачуна о антени подигнутој овде, на десетак метара од моје куће. Поштено су ми платили до задњег динара. Биле су то године велике инфлације а мени је баш ишло све од руке. Ето, дневно сам на пијаци од млека и јаја знао по десет марака да зарадим, а толика је била месечна плата у то време! Касније се то променило, сада већ могу рећи да је Пријепоље изгубило пијац какав је некад био. Погледај само шта се продаје и како мало света долази на пијац, прича Драгослав.

Тешко је уживати у погледу са његове клупе, одакле се баш као као на длану опружило Пријепоље припијено уз своје реке, уз сазнање да ту самује, тешко је рећи живи (мада он то не прихвата тако трагично) Драгослав у својим најбољим годинама.

mmm1 dragoslav 4

                                   Поглед са клупе који не оставља никога равнодушним...

-Није лако. Овај мој живот ме све те године искушавао. Преживео сам све недаће и сву породичну трагедију. Па пет ковчега је одавде изашло, два брата, сестра, отац, мајка...И спало некадашње Петровско имање, по деди Петровићу из Залуга, Солунцу, на мене једнога! Али, шта ћу, тако ми је и са тиме се треба суочавати. Сваки дан.

Има ли Драгослав наду, мисли ли да живот има и неке лепе стране које су га, углавном, до сада мимоилазиле?

-Право да ти кажем, размињивало ме то до сад. Стално сам у неком раскораку са животом. Нанизало се тих тренутака тако да попуне ма не један но два живота. Али, опет, велим, имам и ја право на наду...

Имаш, Драгославе, храбрим га. Што се не потрудиш мало, па да се ожениш, па породицу да заснујеш...

mmm1 dragoslav 5

                             ...И поглед из града на самоћу домаћинства Драгослава Дробњака

-Е мој брајко. Лако то изговараш, али ваља убедити неку млађу особу да дође овде. Која ће то ђевојка у овом времену, кад су им градови, ма какви градови и читава Србија им је тесна, доћи овде да живи? Мада, нисам ја од оних који ништа не предузимају на том плану, али, брате, кад им споменеш одакле си и шта радиш, некако се одмах промене. Био сам нашао лепу и вредну ђевојку, ту из једног нашег села. Хоће она да пође за мене, али јој се није допадало то што живим овде, што је она требала да буде у домаћинству у коме су тада били и отац и мајка и браћа...Касније се, некако, повукох, немадох времена за себе. А, свакако да би се радо оженио и чим живим мислим да ће то да и буде. Надам се...не фали ми ништа, имам своје и могу да се изборим са сваком невољом. Показао сам то.

Јесте, Драгослав је то показао. Упорно, својствено само јаким људима, опстаје у свој тој самоћи, горе на Јурији, у врх Расна. Допадоше му се и речи да „соба може да буде празна, али ће само једна жена да је испуни“.

Драгослав чека дан кад ће се опростити од празне собе и празних кућа. И закорачити у живот какав по свему заслужује...

М.М.Мутабџија

 

 

 

 

 

 

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2544779
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1406
4626
1406
66381
87180
2544779

Vaš IP: 54.161.77.30
2018-10-22 05:30