Od Musale, preko „Svetlosti“ do smetlišta u sred grada: ZAŠTO VIŠE NIKO NE PROGOVARA?

  23 februar 2018

Teško je bilo doći do informacije ko bi preuzeo aktivnosti da se počne sa revitalizacijom jednog od najređih verskih objekata na prostoru Balkana, kakav se nalazio u delu Prijepolja koji je po njemu dobio i ime. Od 2011. godine nema konkretnih poteza ni jedne institucije, iako je Musala bila predmet brojnih rasprava, a Skupština opštine je donela i zaključak. Ruši se objekat preduzeća koje više ne postoji, ali je sve prešlo u „državno vlasništvo“ i od tada se samo gomila smeće.

Zna se kako je taj prostor izgledao, još su živa sećanja Prijepoljaca i na održavanje verskih molitvi na tom mestu i kako je i kada sve to „ukinuto“. A ipak, prijepoljska Musala već godinama ostaje predmet verbalnih iscrpljivanja odbornika u zavisnosti, pre svega, da li su u poziciji vlasti ili u poziciji „opozicije“. U junu 2013. godine Skupština opštine je donela zaključak da se pokrene inicijativa kako bi se sve pomerilo sa one tečke na kojoj je ostalo 2011.godine.

-To nije posao Muzeja jer je za ovakve objekte nadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Muzej je odradio deo poslova, urađena su arheološka istraživanja, pronađen je mihrab, dakle potvrđeno je ono što se pretpostavljalo. Istražen je taj jedan deo prostora jer se dalje nije moglo zbog objekata preduzeća „Svetlost“ koji su devastirali taj prostor. Ja mogu reći da je osnovni problem imovinsko-pravni odnosi i opština Prijepolje je preuzela obavezu da reši te odnose, rekao je za „Polimlje“ pre pet godina Slavoljub Pušica direktor Muzeja u Prijepolju. Pitali smo tada i da li je opština pokrenula inicijativu da se ovo pitanje zaista reši?

Jasminko Šehović, Opštinski javni pravobranilac rekao nam je da jeste.

-Preko imovinsko-pravne službe kontaktiran je Republički javni pravobranilac iz Užica. Potrebno je da pravno lice pokrene inicijatuvu, da se ispoštuje procedura jer je preduzeće „Svetlost“ čiji su objekti izgrađeni na mestu Musale u međuvremenu likvidirano, a imovina ovog preduzeća pripala je državi, rekao nam je pre pet godina Šehović.

A koje je to pravno lice koje ima legitimitet da pokrene ovaj postupak?

Na ovo pitanje do sada nije bilo adekvatnog odgovora, osim sugestije opštinskog javnog pravobranioca da to ne može biti neko udruženje građana jer nije pravni subjekt. Mogla bi Islamska zajednica. Ali koja?!

Da li je podnela takav zahtev svojevremeno jedinstvena Islamska zajednica, to će reći u vreme kada je donet Zakon o restituciji i vraćanju imovine verskim zajednicama, a to je bilo 2006.godine, dakle pre raskola u Islamskoj zajednici? Na ovo pitanje nismo dobili precizan odgovor u opštinskoj službi, pa smo pre pet godina pitali odgovorne predstavnike Odbora Islamske zajednice Srbije. Tamo su izričiti bili da su sve na vreme uradili, da je sva dokumentacija upravo predata pravnoj službi prijepoljske opštine, kao i da su na vreme predali popis imovine islamske zajednice jer je krajnji zakonski rok bila 2008.godina.Međutim, ništa od te imovine do sada nije vraćeno.

A upravo je 2006.godine osnovan Odbor za zaštitu Musale u kome su bili ne samo ugledni građani, već i stručni ljudi raznih profila, od istoričara, teologa, do arhitekti i pokrenuta je ozbiljna inicijativa da se ovaj objekat stavi u funkciju kao redak islamski spomenik ne samo na ovim prostorima već na celom Balkanu, odnosno Evropi. Uostalom, takvu Musalu osim Prijepolja imala je samo Foča, a danas se na celom Balkanu samo u Bugarskoj nalazi sličan objekat.

Služeći se autentičnim sećanjima ljudi, stručnim znanjem, postojećim crtežima koje je uradio još slikar i profesor Muhamed Čelebić da bi otrgao od zaborava ovaj prostor koji je predstavljao muslimansko gradsko svetiliše na otvorenom od 16. veka, Odbor za zaštitu Musale uradio je kompletnu situacionu skicu, tako da se tačno znaju gabariti, gde su bili kameni zidovi, kolika im je bila debljina, gde se nalazio kamen-mejtaš za stavljanje tabuta sa meitom, gde je bio mihrab natkriven izduženom arabesknom polukupolom, gde je bila bogato ukrašena i natkrivena dvokrilna kapija, česma za uzimanje abdesta, kao i mimber pokriven drvenom višestranom piramidom, a gde je bio drvored jablanova. Odbor za zaštitu Musale je poslao zahtev Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva da proglasi Musalu kulturno-istorijskim spomenikom ali je posle izlaska stručnjaka na lice mesta, konstatovano da je prostor dosta devastiran i da nema elemenata za tako nešto ali da je ova stručna institucija bila saglasna sa rekonstrukcijom stare Musale, uz detaljnu razradu idejnog rešenja njenog prvobitnog izgleda, no tek posle rešavanja imovinsko pravnih odnosa. Odbor se odmah obratio Opštinskom veću da pokrene postupak za dislociranje preduzeća „Svetlost“ sa prostora Musale kao verskog i kulturnog dobra. Ništa nije učinjeno tada ali ni tadašnji Mešihat Islamske zajednice nije pokazao veću zainteresovanost.

Musala je bila u funkciji kao verski objekat gde su se klanjale dženaze sve do 1957.godine kada je Narodni odbor opštine Prijepolje zabranio upotrebu. Tada je uklonjeno i nekoliko mezara sa velikim nišanima. U naredne tri godine ovaj prostor je služio za postavljanje ringišpila! Narodni odbor, bez saglasnosti vlasnika, od Islamske zajednice je izuzeo zemljište na kome se nalazila Musala i ustupio ga „Elektromontaži“ za izgradnju magacina i radionice. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva evidentirao je Musalu kao nepokretno kulturno dobro što je bio prvi značajan institucionalni korak. To je podrazumevalo da niko ne može da izvodi radove bez uslova koje propisuje nadležna služba , pa ni vlasnik parcele. Ostavljen je rok od 2 godine da se dostavi sva potrebna dokumentacija, da se obave istraživanja kako bi se sačinio projekat restauracije. Dakle, prostor je dobio status privremeno zaštićenog kulturnog dobra. Bila je 2009.godina. Gordana Tošić, direktorica Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva izjavila je tada da se posao ne može završiti bez tesne saradanje sa lokalnom samoupravom. Naime opština je ta koja je svojim rešenjem iz 1960.godine izuzela pravo korišćenja kat.parc. 257 upisane u posedovni list br.544 KO Prijepolje i ustupila ga preduzeću čiji je pravni sledbenik „Svetlost“.

MRAK IZ „SVETLOSTI“

Zanatsko-uslužno i proizvodno preduzeće „Svetlost“ počelo je da radi 1961.godine među kućama u sred „mahale“. Bila je to elektrotehnička servisna radionica, imala je vinklerski i mašinski pogon. Međutim, glavna delatnost je bila popravka akumulatora. Potom su počeli i da proizvode akumulatore i to mašinama koje su sami radnici napravili, a kutije su nabavljali u inostranstvu. Postojala je ideja da „Svetlost“ bude jedini snabdevač FAP-a akumulatorima i eto ti svetlosti za „Svetlost“ jer to niko tada nije proizvodio u državi, a tek će kasnije to biti čuveni i više nego rentabilni program „Trepče“ i fabrike u Somboru. Ali proizvodnja akumulatora nije nikada počela jer kredit nije odobren pošto se pogon nalazio u sred naselja, a proizvodnja akumulatora spada u „prljave tehnologije“. Dragiša Radović, kao član Saveta za privredu opštine izradio je bio ceo program za proizvodnju akumulatora ali je program predviđao izmeštanje pogona „Svetlosti“ sa Musale na Kolovrat, gde su građeni svi proizvodni pogoni prijepoljske privrede. Ali neko je sve to ignorisao. Baš bila „politika“ zaišćilila da „Svetlost“ ostane tu gde joj nikada nije ni bilo mesto, među kućama, na prostoru gde je vekovima bio verski islamski objekat. Zar je moguće da je postojao neki „jači“ motiv od motiva kakav je pokretanje jednog tako značajnog i rentabilnog proizvodnog programa kakav je proizvodnja akumulatora koji bi se odmah isplatio i pokrenuo ko zna kakve još programe visokoakumulativne privrede koja je nedostajala Prijepolju? Bilo je to vreme velike privredne reforme posle 1965.godine. Međutim, od 1973. godine niko više nije spominjao te akumulatore.

Pre 17 godina, kada je „Svetlost“ obeležavala 40 godina postojanja, dugogodišnji direktor ovog pogona Sveto Cvijović, čija se roditeljska kuća nalazila baš tu, u komšiluku, pričao mi je da su stari Prijepoljci govorili da ovo preduzeće nikada neće napredovati jer je izgrađeno na groblju.

I tako je „Svetlost“ tavorila, pedesetak radnika imalo je uvek najniža primanja od svih u privredi. I osamdesetih godina 20.veka traženo je da se pogon izmesti na Kolovrat, da se iskoriste kreditna sredstva za razvoj kako bi se proširio, osavremenio i prilagodio tržištu jer bi posla bilo. Ništa. Sve je „pušteno“ da bude anahrono i zapušteno. Čak i „firma“. Naime, nikada čak ni firma nije preimenovana u skladu sa privrednom reformom. Nikada nije „Svetlost“ bila ni OOUR, ni OUR ni RO u skladu sa samoupravljanjem. Devedesete godine su donele kolaps privrede, u „Svetlosti“ su podeljene akcije zaposlenim. Opret je traženo da se pogon izmesti. Jok. Ništa. Niko. Otišli radnici. Država uzela pod svoje. Kako to izgleda?!

Objekat se ruši na očigled svih. Ali ono što postaje još veći problem, pre nego što konačno padne zgrada, je gomilanje svakojakog đubreta koje raste u dvorišti čiji je vlasnik država, te niko ništa ne sme, valjda, da dira. Da li to znači da je država „daleko“?! Niko ne preskače ogradu jer je kapija zamandaljena, da očisti smeće koje polako raste, te imamo deponiju po sred Vakufa, uz glavnu saobraćajnicu. Pored kontejnera uz ogradu „Svetlosti“ čiji se broj stalno povećava da bi se zadovoljile nadiruće potrebe, imamo i smetlište.

Dokle?! Ima li „iđe iko“ da ovo vidi, prijavi, interveniše, pokrene kod države? Zahtevna, zar, procedura? Biće da jeste.

Zar je moguće da sve ovo ne smeta ama baš nikome?!

Indira Hadžagić

                  

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

decembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4137219
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2591
5699
34323
72247
136558
4137219

Vaš IP: 3.226.243.226
2019-12-14 19:22