(Не)заштићени архитектонски бисери Пријепоља РАВНОДУШНО ПОСМАТРАЊЕ НЕСТАЈАЊЕ

  15 februar 2018

 

Култивисање је препознавање и заштита вредности које су настајале кроз време. А пред очима целог града али и стручне јавности урушава се кућа са разгледница Пријепоља коју је Завода за заштиту споменика културе званично евидентирао као културно добро ове државе

Одрасла сам и добар део живота провела у улици у којој се налази једна од најдрагоценијих кућа у Пријепољу. Драгоцена је по својој раскошности, изузетним детаљима, габаритима, месту. Да је то тако, потврдили су бројни стручњаци. Да је то тако, потврдили су и они који су пролазили главном пријепољском улицом и застајали да фотографишу ту кућу онда када је фотографија била ретка и цењена, а фото апарат имали ретки. Да је то тако, потврђује и чињеница да се та кућа налазила на бројним насловним странама новина овдашњих и не само овдашњих али и на разгледницама Пријепоља. И тако деценијама. Све до нас садашњих овдашњих којима је запало да пролазимо главном градском улицом која сваким даном губи по део од своје препознатљивости, посебности, духа, историје, архитектонске вредности, атмосфере, свега што град, уосталом , чини градом, а континуитет је управо то. Много тога је порушено, много тога преправљено, дозидано, заграђено и саграђено, па пре представља ругло, те би могло да се каже да струка није ни питана или није имала интереса, ни воље да тако нешто спречи. Али најгоре је кад се пред очима свих грађана нешто руинира и пропада, нешто што и лаици виде као посебно, а нема реакција. Чека ли се то коначни пад те дивне куће, па да неко поравна и сагради какву архитектонску накараду као што се то већ дешава у протекле две деценије, када се неповратно квари визура урбаног градског језгра.? Тешко је сачувати, реконструисати, дати нечему нову намену, прилагодити времену, а најлакше је срушити. По томе се и разликују цивилизације и културе.

Да кренемо редом.

О Цвијовића кући, како су је Пријепољци називали или кући Хаџи Петровића, писали су значајни и угледни стручњаци. Свакако најзначајније место нашла је у књизи београдског архитекте Јована Крунића који је оставио немерљиво вредно сведочанство о историји грађевинарства и специфичностима архитектуре у полимским градовима. О овој кући говори се и у књизи Вукомана Шалипуровића „Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у 19.веку“. У педантно и стручно обрађеним финесама које истичу посебност градитељства на овом простору, господин Крунић је издвојио и „занимљиву зграду Хаџи Петровића“ у најужем центру, као један „посебан, врло изразит пример старе, заиста варошке архитектуре, врло особене у односу на све што је поменуто“. Како даље наводи „спољна отворена степеништа, па и саме балустраде, сасвим одређено подсећају на Медитеран. Тако се динарска планинска натмуреност вароши оплеменила благим дахом мора“.

Ih Cvijovica kuca 2

Ова стара пријепољска кућа, тип варошке куће, грађена је према неким наводима 1885.годие (код нас је све релативно, па и извори, мало је тога сачувано, истражено, записано, углавном је провизорно, произвољно, а не ретко и само у служби датих потреба које често зависе од политичких прилика, због чега је у овом граду све трпело, а трагови нестајали и тако брисана прошлост и континуитет). Подигао ју је трговац Ристо Хаџи Петровић. Зграда је, према наводима струке, у аутентичном облику имала основу 10 са 12 метара, подрумске просторије, приземље и спрат. Покривена је ћерамидом која је израђивана у Ивању, подрум је зидан од ломљеног камена, са лучним вратима, док је остали део куће зидан од чатме и малтерисан споља и изнутра. Посебну лепоту куће, каже струка, предствљају доксати, богато украшени резбареним коленикама. Овој кући „необичне архитектуре и лепоте“, тај „медитерански штих“ дају дрвена степеништа са декоративним оградама.

Управо из свих наведених разлога и реткости оваквог објекта на овим просторима, Завод за заштиту споменика културе у Краљеву овај објекат третира већ деценијама као евидентирано културно добро на територији општине Пријепоље.

Требало би сматрати да ако је нешто „евидентирано као културено добро“, то има посебан третман, дакле, струка води рачуна како то добро од вредности изгледа, да ли се и како одржава, указује на евентуалну тенденцију недостатка заштите, непримерене интервенције, нарушавање архитектонске вредности и слично. Струка, било би за очекивати, а посбено институција којој је то у опису посла, требало би да реагује, шаље дописе општини, другим институцијама и установама, обавештава јавност ако је културно добро угрожено из ма ког разлога.

Ова кућа у центру Пријепоља, пак, пропада на очиглед свих Пријепољаца. Зашто и како је то могуће?

Питамо Славољуба Пушицу који је већ четврт века на челу Музеја и који сарађује са свим релевантним установама у земљи, региону, па и шире.

-Кућа Хаџи Петровића се задљих деценија, а нарочито у овом тренутку, налази у стању урушавања и убрзаног пропадања. Аутентична ћерамида прокишљава, дрвени делови степеништа, доксата као и поједини зидови прете да ће се објекарт у највећем делу потпуно урушити. Власници овог објекта не поседују финанијска средства за било какву заштиту или обнову дотрајалог грађевинског материјала. Постоји могућност продаје објекта али то би значило највероватније рушење и изградњу новог обвјекат, што надлежни Завод за заштиту споменика културе у Краљеву не би смео да дозволи, каже Пушица.

Ih Cvijovica kuca 3

Музеј у Пријепољу нема надлежност за заштиту непокретних културних добара, нема законске мугућности спречавања даљег пропадања или промене изгледа објекта. Званично, наравно. Но, сведоци смо да је Музеј покретао многе пројекте, да су непокретна добра реконструисана баш на иницијативу Музеја и у сарадњи са званичним државним институцијама. Како наводи Пушица, провером документације, у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву утврђено је да нема никакве техничке или друге документације за обај објекат.

Може ли нешто Музеј да учини?

-Музеј једино има могућност да иницира да се изради техничка документација постојећег изгледа овог објекта на основу које би се извршила реконструкција и адаптација, без обзира на судбину куће. Да би се ова документација израдила потребно је снимање и фотодокументовање како би се сачинила документација грађевине у дигиталном облику. То подразмева и израду техничке ситуације грађевине, са непосредним окружењем, уз посебну пажњу коју треба посветити детаљима дрвених доксата са декоративним оградама, наводи Славољуб Пушица.

Пријепоље више скоро да и нема кућа које би могле бити „културно добро“ . Већина је порушена иако су имале значајну архитектонску вредност коју је и архитекта Крунић спомињао и наводио у својој књизи. Нестали су бројни ханови са главне улице угледних градских породица. Али ова кућа пропада пред очима свих нас. Осим наведеног, да ли заиста институције али и општина могу нешто учинити да се спречи рушење и нестајање овако нечег вредног, лепог и посебног без обзира што је то приватно власништво? Наиме, реч о кући која има више власника.

-Наследници су заиста више пута контактирали нас у Музеју, тражили савет шта да се ради јер кућа прокишњава, тражили могућност да се барем прекрије и заштити али Музеј нема ингеренције, наглашава Пушица.

Ипак, да ли је Музеј барем покушао да нешто са струком договори, предложи Заводу за заштиту споменика културе?

-Ја сам упућивао на Завод у Краљеву јер је он дужан да на захтев уради услове под којим се кућа може реконструисати или санирати. Но, иако је Завод одговарао на наше дописе, он нема средстава да било шта учини у правцу заштите. Екипа је долазила 2017.године, имају увид, и уколико би кућа била и продата, нови власник би морао да се обрати Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву уколико жели да интервенише или гради, каже Славољуб Пушица.

Све што је речено и даље не доприноси да архитектонски украс Пријепоља и главне улице буде заштићен, односно да ми као град спречимо да овај објекат заувек нестане и остане само у књигама и у новинској архиви.

Шта Слабољуб Пушица, као дугогодишњи директор Музеја, историчар и покретач „полимских“ пројеката лично сматра?

- Сматрам да би требало сачувати Хаџи Петровића кућу у изворном облику, уз реконструкцију и санацију. Пријепоље не сме да изгуби тај објекат јер је то једна од најлепших градских кућа из 19.века на овим просторима, јединствена и ретка. Ако пропустимо да је сачувамо, изгубићемо ту причу о пријепољској чаршији као што смо педесетих уништили најлепше градске куће и дућане и више се не препознаје лице града јер је изгубљена та аутентичност.

Може ли објективно општина нешто да уради?

-Општина Пријепоље је пре 40 година откупила Јусуфагића кућу на Чаиру и ми смо је сачували, ставили у функцију, има сталну етнографску поставку. И сада би општина могла наменски да издвоји средства да се кућа санира и сачува и спречи њено даље урушавање које је убрзано јер кров прокишњава, олуци и терасе отпадају. То је практично пут ка нестајању. Могуће је и да се нађу донатори, да се кућа заштити и претвори у неко јавно добро, да га користе нека удружење, да буде галерија. Има могућности ако има воље, каже Славољуб Пушица.

Шта још додати?

Можда би Пријепољци заиста могли учинити нешто да ова изванредна кућа поново заблиста. То је више од украса града. То је архитектонско наслеђе немерљиве вредности које је и струка прогласила добром културе овог поднебља али и ове државе. Нећемо, ваљда, дозволити данас, када се толико тога санира и реконструише, па и зида наново на основу „предања“, како би се подичили наслеђем и историјом, да ова кућа падне, као у тужној причи Едгара А. Поа. Решење постоји. Треба покренути механизме. За почетак је неопходна иницијатива на релацији Музеј, Завод за заштиту споменика културе и општина, односно Општинско веће. Пара се, свакако, може наћи.

Индира Хаџагић

         

АНТРФИЛЕ

„Спољна отворена степеништа, па и саме балустраде, сасвим одређено подсећају на Медитеран. Тако се динарска планинска натмуреност вароши оплеменила благим дахом мора“(архитекта Јован Крунић).

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2019
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3672038
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2735
13556
2735
138230
125569
3672038

Vaš IP: 18.206.13.39
2019-08-26 09:40