Povodi - Jugoslovenstvo: A SVE JE POČELO SA HUMANIZMOM I RENESANSOM

  06 Februar 2018

Pre 15 godina, 4.februara 2003.godine prestalo je da postoji i ime jedne države. Jugoslovenstvo je ostalo kao nostalgično sećanje. A ideja je mnogo starija od naših sećanja i naših asocijacija na to jugoslovenstvo

Bio je 16.vek, doba humanizma i renesanse u Evropi. Javljalo se ponovo veliko interesovanje za antiku i istoriju. Interesovanje za prošlost Južnih Slovena u to doba zahvatiće prostor Dubrovnika i Dalmacije. Humanistički pisci prihvataju staro verovanje da su Sloveni autohtoni na Balkanu. Jedan od pobornika bio je dominikanski sveštenik Vinko Priboević koji je 1532.godine u Veneciji štampao delo „O poreklu i istoriji Slovena. Tvrdio je da svi Sloveni govore istim jezikom. Tako su nastali pojmovi „naš“ i „našjenac“ za čoveka koji govori slovenskim jezikom. Dubrovčanin Mavro Orbini 1601.godine piše delo „Kraljevstvo Slovena“, a 1722.godine ono je prevedeno u Rusiji Petra Velikog i imalo je jak uticaj na istoriju Slovena i jačanje opšteslovenskog rodoljublja. Dubrovački izveštaji sa Porte u 17.veku pominju muslimane iz „naših krajeva“ koji zauzimaju visoke položaje u Turskoj. Govorili su „naš“ jezik, pa su ih smatrali srodnicima Dubrovčana.

Ovo osećanje o postojanju etničke i jezičke srodnosti i zajednice Južnih Slovena , bez obzira na versku pripadnost, izraženo je i u delima velikog pesnika Dživa Gundulića, poznatog po spevu „Osman“. Ideja slovenstva u 19.veku prerašće u ideju jugoslovenstva. Ilirski pokret javlja se na prostoru Hrvatske, kada Mađari nameću svoj jezik i kulturu ovom području. Iliri počinju da ističu svoje južnoslovensko poreklo jer su Južne Slovene smatrali potomcima Ilira, čime su hteli da naglase kulturno jedinstvo svih južnoslovenskih naroda. Na čelu sa Ljudevitom Gajom, jugoslovenstvo „iliraca“ je težnja da se Južni Sloveni okupe u jednu zajednicu. Ova ideja počinje da jača i u Bosni i Hercegovini.

U Srbiji ideja jugoslovenstva razvijala se kroz dve varijante. Jedna je bila istočna, koja se zalagala za ujedinjenje Srbije i Bugarske, dok se zapadna varijanta, izražena u „Načertaniju“ Ilije Garašanina iz 1844.godine odnosila na stvaranje jugoslovenske države, pod vođstvom Srbije. Postojala je još jedna ideja, čiji je pobornik bio Svetozar Marković, koji se propagirao balkansku fedaraciju. Najveći protivnici jugoslovenske ideje bili su Nemačka i Austrougarska. Sve je to kulminiralo sa Prvim svetskim ratom.

KRALJEVINA SHS

Posle pobede na Ceru i Kolubari nad Austrougarskom, koaliciona vlada Kraljevine Srbije , na čelu sa Nikolom Pašićem, 1914. formira ideju o ujedinjenju svih jugoslovenskih naroda. U Parizu 1915.godine konstituisan je Jugoslovenski odbor, za predsednika je izabran Ante Trumbić iz Dalmacije, istaknuti političar jugoslovenske orijentacije. Krfka deklaracija 1917.godine donela je mnoge kompromise, pa je buduća država zamišljena kao ustavna, demokratska, parlamentarna monarhija sa srpskom dinastijom Karađorđević. Položaj Crne Gore i Makedonije nije ni razmatran jer je srpska vlada to smatrala „unutrašnjim pitanjem“. Bio je 1.decembar 1918.godine kada je proglašeno ujedinjenje i nastala je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Bila je to držva koja je želela da stvori „saradnju različitosti“. Odmah je zapažena neravnomernosto u razvoju. Srbija je tokom rata bila porušena, dominira sitno zanatstvo, trgovina i poljoprivreda, ali sitni posedi. Veliki posedi postoje u Vojvodini, Hrvatskoj i Slavoniji, a čivčijski posed u Bosni i na Kosovu. Selo je neprosvećeno, nepoverljivo, sa starim običajima, nepismenost je masovna u celoj državi. Verske vođe muslimana prihvatile su jugoslovensku ideju kao vid odbrane od nacionalizma drugih naroda. Prva vlada nove države formirana je 20.decembra 1918. a posle nagodbi, 28.juna 1921. usvojen je prvi Ustav Kraljevine SHS. No, ideje ruske revolucije jačaju Komunističku partiju i već krajem te godine ministar unutrašnjih poslova radi na tekstu Obznane. Naime, Nikola Pašić je obračun sa komunistima postavio kao uslov za preuzimanje položaja predsednika vlade. Uslediće Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka i Narodna skupština će poništiti sve mandate poslanika komunista, bez volje birača, (Na izborima su učestvovale 22 stranke, Demokratska je osvojila 92, Narodna radikalna 91, a Komunistička partija 58 mandata). Kralj Aleksandar Karađorđević je protivnik i velikih stranaka i političkih vođa. Za 8 godina formirano je čak 39 vlada. Stranački život je bio u haosu, a ugled stranaka zavisio je od toga ko im je vođa. Sve burnija neslaganja kulminiraju 20.juna 1928.godine kada radikalski poslanik Puniša Račić ubija u Narodnoj skupštini hrvatske poslanike Pavla i Stjepana Radića i Đuru Basaričeka, a ranjava još dvojicu. To je označilo kraj parlamentarizma u Kraljevini SHS i 6.januara 1929.godine kralj Aleksandar uvodi apsolutističu vlast, raspušta skupštinu i suspenduje Ustav. Uvodi dekretom integralno jugoslovenstvo i narode koji žive u njegovoj državi jednostavno je nazvao: Jugosloveni. Tako je kralj dekretom ustanovio jugoslovensku naciju, u nadi da će prevazići nacionalne svađe. S tim imenom nastaje i nova država - Kraljevina Jugoslavija, podeljena na 9 banovina koje dobijaju imena po rekama. Ekstremni nacionalisti svih boja napuštaju zemlju ali deluju iz emigracije. Kralj, pritisnut nevoljama, donosi odluku o obnovi parlamentarizma. Donet je Oktoisani ustav 1931.godine. Jedino što kralj grčevito čuva je unitarizam i ideja jugoslovenstva i Jugoslavije. Ali ogromni problemi uticaće tragično na sudbinu jugoslovenski orijentisanog kralja Aleksandra koga su mnogi upamtili po rečenici:“Čuvajte mi Jugoslaviju“. Ubijen je 1934.godine i država ostaje u rukama maloletnog Petra i namesništva. Na čelu vlade je Milan Stojadinović koji propagira nemački kapital. Time na ove prostore prodiru i ekstremne fašističke ideje. Političku prevlast u državi imala je srpska elita, a ekonomsku su držali Hrvati, koji traže i podelu vlasti, pa 1939. dolazi do sporazuma Cvetković-Maček.

BANOVINE

Kakve je bila ta kraljevina od koje se opraštamo u predvečerje Drugog svetskog rat? Agrarna reforma koja je doneta 1919. bila je duga, nedosledna, nepotpuna i komplikovana. U državi u kojoj žive muslimani to je postalo i nacionalno i versko pitanje jer viši slojevi, age i begovi, koji su činili zemljišnu aristokratiju pre 1918. ostaju bez zemlje. Agrar im uzima sve. U državi je 1921.godine tek 1.831 preduzeće sa svega 150.000 radnika. Samo 17 odsto stanovništva živi u gradovima, a većina u onim koji imaju do 10.000 stanovnika.

A onda dolazi Drugi svetski rat.

REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

Poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije održana je 15.aprila 1941.godine kad je rečeno da ne kapitulira države već samo njena vojska. Samo dva dana kasnije potpisana je bezuslovna kapitulacija. Usledila je podela zemlje između Nemačke, Italije, Bugarske, Mađarske i novoosnovane Nezavisne države Hrvatske. Tada na prostoru bivše zemlje jugoslovenske orijentacije nastaje klanica.

Ideja jugoslovenstva ponovo biva zvanično zaokružena 29.novembra 1943.godine na zasedanju Antifašističkog veča narodnog oslobođenja Jugoslavije. Odlučeno je da se formira Jugoslavija na federativnom principu i demokratskim načelima kao državna zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti. U junu 1944. pregovaraju Josip Broz Tito kao predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Ivan Šubašić, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u emigraciji. Šubašić prihvata federativno uređenje Jugoslavije ali se ne postavlja pitanje monarhije jer je odlučeno da se narod posle oslobođenja o tome izjasni. I tako je 7.marta 1945. formirana privremena Vlada Demokratske Federativne Jugoslavije, a prvi izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11.novembra 1945. Novoizabrana Narodna skupština 29.novembra 1945. donela je Deklaraciju o proglašenju Republike i nova Jugoslavija dobila je ime Federativna Narodna Republika Jugoslavija, da bi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija postala 1963.godine.

Ih Jugoslovenstvo

I....

Preskočićemo priču o toj i takvoj Jugoslaviji koja traje do početka devedesetih godina 20.veka. Priča o jugoslovenstvu se tu negde i završava jer republike, koje su je činile, odlaze jedna za drugom iz nje. Dve preostale od onih šest, Srbija i Crna Gora, proglašavaju 27.aprila 1992.godine novu Jugoslaviju, Saveznu Republiku. Ideja jugoslovenstva biće ugušena u krvavim ratovima na prostorima gde je rođena. Smrt Jugoslavije i jugoslovenstva označiće još jedna klanica, najveća posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope. Sa teškim bremenom, 4.februara 2003. nestao je i formalno naziv Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Tri godine kasnije i ove dve bivše jugoslovenske republike su se razišle i formirale posebne države.

Tako je pre 15 godina nestalo ime koje nije samo ime, već cela jedna ideja koja je ujedinjavala društvenu elitu kroz vekove, a potom i narode, uticala na međunarodnu politiku. I možda zvuči neverovatno, ali i posle svega, na popisima u novim državama, još ima onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni.

A sve je počelo sa humanizmom i renesansom....

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Avgust 2018
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2358660
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
496
3233
22408
53427
79170
2358660

Vaš IP: 54.162.171.242
2018-08-19 03:57