ТРИБИНА О НАСТАВИ НА БОСАНСКОМ ЈЕЗИКУ: ЦЕНТАР ОВЕ „ПРИЧЕ“ ЈЕ РОДИТЕЉ

  02 Februar 2018

„Настава на босанском језику иде даље, са Пријепољем или без њега“, подвукао проф. др Сеад Шемсовић, шеф ауторског тима за израду уџбеника на босанском језику.

„Не пристајем, ни под разно,на изборну наставу на босанском језику! У обзир долази само цјелокупна настава, па макар се због тога ја морао преселити у Пријепоље“, рекао је Есад Џуџо, подпредсједник БНВ, на синоћ одржаној трибини под називом „Улога и значај школства на босанском језику у Санџаку“.

Он је подсетио на фебруар 2005. године када је у Србији дошло до „санџачког цунамија“ када је тадашњи министар просвете, Александар Вуксановић, одобрио наставне планове, програме и уџбенике на босанском језику. Ова вест је у медијима привукла више пажње него један од најсмртоноснијих и најразорнијих цунамија који је тада погодио обале Индијског океана. Са цунамијем је и босански језик званично ушао у државни школски систем а већ у децембру је уврштен у 10 мањинских језика у Србији чиме је његова јавна и службена употреба озакоњена:

„Не пристајем на то сада, додао је Џуџо, када смо прошли толики пут и када смо посао који траје од 2004. године довели до краја. Установили смо модел цјелокупне наставе и ускладили га са свих шест школских закона, два мањинска и европским стандардима и повељама. Нама је циљ да афирмишемо идеју да од следеће школске године и у Пријепољу заживи цјелокупна настава на босанском језику. Центар ове приче је родитељ и то да ли он жели да његово дете буде свјесно свог културног идентитета“.

На трибини је изнет податак да у Новом Пазару, Сјеници и Тутину, предшколски припремни програм и наставу на босанском језику у средњим и основним школама, похађа скоро 15000 ученика, што је нешто мање него на мађарском. То је успех јер су Мађари дупло бројнији мањински народ од Бошњака.

„Настава на босанском језику иде даље, са Пријепољем или без њега. То се не може зауставити“, подвукао је проф. др Сеад Шемсовић, шеф ауторског тима за израду уџбеника, објашњавајући појмове идентитета и мултикултуралности око којих се многи „саплићу“:

„Мултикултуралност није ни босански лонац ни ђувеч. Она настаје само тамо гдје је свака различитост свјесна саме себе у потпуности, рекао је Шемсовић образлажући зашто је образовање на босанском језику класичан тип мултукултуралног образовања:

„То је концепт у ком постоји 70% националних и државних идеја, националног пропагирања у складу са државним интересима, културом и праксом Србије. Само 30 % је национални интерес Бошњака. Оно је тако конципирано да би га свако могао похађати а да не изгуби од властитог идентитета, без обзира да ли припада већинском или мањинском народу“.

Цјелокупна настава подразумева, објаснио је Џуџо, да бошњачка дјеца слушају наставу на босанском језику у етнички „чистим“одељењима:

„То изазива недоумице типа сегрегација и слично али то је једини законски модел. Ми смо имали моноетничке школе гдје су бошњачка дјеца слушала само српску књижевност, српску историју, српску културу а нису имали ништа од своје културе. Овако се прави једна равнотежа са свим ризицима које носи тај модел али европска конвенција га је предвидела управо зато да би мањинска деце имала могућност да у оквиру државног школског система слушају свој језик, своју књижевност, историју...“

Он је појаснио да је за мањински модел образовања потребно минимално пет ученика и да је Министарство просвете преузело обавезу да додатно плати наставницима који држе наставу на матерњем језику са елементима националне културе. Наставу на свим другим предметима, математику, физику, биологију...држаће исти професори уз одговарајући сертификат познавања језика који је мање више формалност. Државни издавачи су преузели обавезу да обезбеди све уџбенике за све мањине као и у настави на српском језику.

О значају увођења наставе на босанском језику на трибини су говорили др Хасим Мекић предсједник Извршног одбора БНВ и Мелида Реброња, предсједница Друштва за босански језик и књижевност и ауторка и коауторка на изради више уџбеника. Трибини су поред наставника и грађана из Пријепоља присуствовали и просветари из Нове Вароши и Прибоја.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Avgust 2018
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2358650
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
486
3233
22398
53417
79170
2358650

Vaš IP: 54.162.171.242
2018-08-19 03:56