UZ PROJEKAT KAD JE NOVINA BILA NOVῙNA: ŽUTA FASCIKLA

  11 Januar 2018

 

„Koš“  je neizbežna „alatka“ svakog urednika. Od kad je novina i medija postoji „institucija“ zvana „urednička korpa“. Menjaju se samo njene  modifikacije ali i kriterijumi za „popunu“.  U početku je, ovde u „Polimlju“,  uistinu to bila glomazna korpa za otpatke od pletenog pruća, kasnije se „smanjila“ do žute plastične korpice smeštene da uvek bude uredniku „na ruci“, a sad je isto to, ali na desktopu računara: kanta u kojoj se „deletne“ većina od onoga što – nije za objavljivanje. Šta je to, u stvari, odlagano za „reciklažu“?

„Oglas bi ovo bijo. Pedesetogodišnji, visok šlang sportski gradjen smedj, tražim Prijepoljku koja bi mi povratila pleme porekla  i srpstvo koje sam skoro zaboravijo jer se nalazim u okolini Dortmunda već 29. godina. Posedujem kuću u Smederevu.

Osoba mora biti visine 175 cm pa na više, šlang a ne starija od 30 godina već samo mladja. Prvenstvo imaju đevojke sa prezimenima: 1.Lučić 2. Divac 3. Sredojević 4. Gujaničić 5. Pejović 6. Rvović 7. Kijanović.

To toliko i molim vas za odgovor jer bih došao za N. godinu  a do tada bi želeo već bar kontakt.

Normalno je da ću i častiti vaš list ako bude sreće za buduće.

H v a l a .“

Ovo je jedan od retkih tekstova koje sam, kao urednik tadašnjeg Lista „Polimlje“ , u novembru 1996. godine, uložio u „žutu fasciklu“. Mada sam bio „samo“ urednik, pismo sam odložio bez obaveznih konsultacija sa „glavnim i odgovornim“.

No pismo gospodina G.M. (ime i adresa poznati Redakciji) iz H. kod Dortmunda zavredjuje još malo citiranja:

...“ Poštovani uredniče Polimlja. Želim dva odgovora na moja pitanja, hvala vam unapred.

1.Dali mogu dati na oglas u Polimlje za potražnju partnerke specijalno iz opštine Prijepolja, na koji način da vam pošaljem novac.

2.Želim da budem predplatnik „Polimlja“ koji list bi obavezno želeo da mi se avijonskom porukom uručuje.

Ukoliko ovo obadvoje može vi mi pošaljite žiro-devizni račun da vam ovo odmah uplatim.Šaljem vam tekst za ovo pod brojem 1....

Puno hvala unapred.Atresu moram latinicom pisati.

Gu...(latinica) Mи... (ћирилица) – Мића

Marktplatz 19

........H.

Deutchland“

Tekst je otišao, ne na obradu već u „žutu fasciklu“. Na pisano objašnjenje u kome, uz ostalo, stoji i da je neobično pa i nemoralno da se prezime „kandidata za povratak plemena porekla i srpstvo“ u potpunosti podudara sa prezimenom „ciljane porodice koja bi došla u obzir“,  do danas nismo dobili odgovor kao ni saglasnost  i potvrdu o pretplatničkom statusu gospodina G.

mmm31 3

 

OLIMLJE“ POSLEDNJA „INSTANCA“

Uvodjenjem računara ne samo u medije već i u svakodnevni  život mnogih od nas, „žuta“  je  gotovo pa zaboravljena. Otkrio sam je prilikom pakovanja stvari da budu „na gotovs“ za skorašnji, akobogda, prelazak u status „bivših“.

Sadržaj „žute fascikle“ je sve interesantniji i obimniji kako se redjaju godine unazad jer je pisanje „sredstvu informisanja“ bilo jedno vreme u modi, čak je imalo i elemente potvrdjivanja „statusa“ pošiljaoca. Išlo se dotle da su se ljudi  medijima obraćali sa formalno potpuno uredjenim optužnim predmetom (!), kao da je List istovremeno i tužilac, a funkcija „sudije“ se skoro podrazumevala. To, medjutim, svedoči ne samo o svesti tadašnje čitalačke publike, nego i njenom doživljavanju sistema i pravne sigurnosti. Nailazimo, listajući sadržaj „žute fascikle“, na nedvosmislene primere nemoći pojedinca koji se obraća mediju kao poslednjoj „instanci“ kako bi ostvario neki cilj, istina najčešće sasvim lični.

 A i na prvi pogled opšti, ili pak, politički cilj je, najčešće, samo „rov“ iz koga se nišani  za sopstvene potrebe. U  toj iz sferi – politika (na prvi pogled) –  najveća je navala tekstova koji su, umesto u slagačnicu „otpremljeni“  direktno u „žutu fasciklu“, posebno u periodu „dogadjanja naroda“ a i kasnije.

„U Vašem listu od 14. 02. 199... pod naslovom „Uz optužbe opozicije i kritike na sopstvenu adresu“ opet sam imao priliku da pročitam kako opozicija želi nasilno da ruši vlast a da za to nema nikakvog razloga već samo hoće da nanese zlo Srbiji“, piše gospodin M. „A koliko ima razloga da padne ovaj sistem i ova vlast,“ nastavlja on, „ako bih o tome pisao morao bih potrošiti sva izdanja ovog lista do kraja godine i opet bi ostalo dosta toga ne rečenog“...“Opozicija traži ostavke ljudi koji su na vlasti i raspisivanje novih izbora a ne da ona dodje na vlast jer su ti ljudi pokazali da su nesposobni da vode ovaj narod.  Za propast jedne države odgovorni su oni koji njome i vladaju a koliko su ovi na vlasti izgubili sluha za politiku najbolje govori primer formiranja mini Jugoslavije koja treba da bude u Brozovim granicama koje obuhvataju Srbiju i Crnu Goru. I dok će gradjani Crne Gore imati neku priliku da se izjasne  da li to i prihvataju,  gradjani Srbije imaju svoj politbiro koji će umesto njih odlučiti o ovako bitnoj stvari...“, pisao je, za „žutu fasciklu“, M.P.

Ko zna, možda je odlukom da se u „žutu fasciklu“ preseli opširno pismo gradjanina Š.D. javnost trajno uskraćena za informacije o početku „potapanja“ velikog prijepoljskog preduzeća ... „Već duže vreme u ....komercijalni direktor.....krši zakon i zloupotrebljava službena ovlašćenja prilikom ugovaranja i nabavke robe kako sa domaćeg tako i robe sa stranog tržišta. Na neke od ovih pojava sam usmeno upozorio inspektora MUP ......, pa pošto do sada nije ništa zvanično preduzeo, obraćam se direktno Vama pismenim putem uz naglasak da ću kopije ovog podneska ponovo uputiti na MUP Prijepolje i Užice kao i na inspekcijske organe i upoznati radnike. Pošto posedujem neznatan deo dokumentacije koju prilažem uz  dopis, navešću šta detaljno treba proveriti jer mi je sad zbog mog udaljavanja sa posla od strane direktora ..........dokumentacija nedostupna“, pisao je M.P.

„TAMO NEGDE“ PUCAJU DOGME, A KOD „PUCAJU PRSLUCI“?

Nailazi period u kome polako pucaju neke dogme, ali uvek „tamo negde“, a ne ovde, kod nas. U tom vremenu na muci su i urednici medija, posebno ako im je adresa „ovde, kod nas“ a oni još uvek „glavom u jednopartijskom a nogama u višepartijskom“ sistemu.  Pa onda nije čudno što „žuta fascikla“ nudi čitavu gomilu neobjavljenih pisama jedne opozicione stranke koja je kraće vreme bila vrlo aktivna u političkom životu ove sredine. Tekstovima pod naslovima „Referendum falsifikovan“, „Samodoprinos lažiran“... ta se stranka posebno usresredila na tada aktuelni referendum o produženju važenja mesnog samodoprinosa, onog koji je, kasnije, „devastirao“ opštinski budžet a popunio lična konta mnogim advokatima. Pa, kaže u jednom od tih pisama iz „žute“: ...“Na jednom izbornom mestu u gradu glavna poluga lažiranja referenduma o mesnom samodoprinosu bio je ...(navodi srodstvo) predsednika OO SPS koji je od nekoliko desetina penzionera koji su faktički izašli na referendum napravio nekoliko stotina glasova „za“...Čudi nas da na ovu pravnu bruku niko ne reaguje...“Polimlje“ ćuti o najvećem lažiranju koje je strpljivo pripremano ...“, piše, uz ostalo,  u jednom od nekoliko saopštenja koja su završila u „žutoj“!

Istini za volju, kad su političke stranke u pitanju, što je i razumljivo s obzirom na „kadrovski potencijal“, one uglavnom ne prave razliku izmedju saopštenja i demantija, reagovanja i izjave...pa se, kod jednog dela, svako „opštenje sa javnošću“ svodi ne na reagovanje nego na - „pljuvanje“. Pošto je ta materija Zakonom prilično jasno definisana, to znatno olakšava odluku urednicima. 

mmm31 4

Ipak, malo je reći da je zanimljivo što medju neobjavljenim ima i priličan broj „edukativnog“ štiva o verskom životu pripadnika i jedne i druge konfesije, muslimana (uočljivo više) i pravoslavaca (nije zanemarljiv broj tekstova)!

Izdvajamo za ovu priliku poučne i zaista edukativne tekstove o velikim praznicima pripadnika islamske veroispovesti koji su završavali u „žutoj“. Tamo je uistinu toplo pismo kao uvod a zatim i tekst o hrišćanskom pogledu na sve prisutnije – zlopamćenje,  porok koji postaje karakterističan posebno u javnom životu. Pismo glasi:

„Naše Polimlje je dosta čitan list, što svedoči da uvek i blagovremeno informiše svoje čitaoce o svim važnijim zbivanjima u našem kraju i šire.

Imam iskrenu nameru da stavim pred naše uvažene čitaoce jedan tekst versko-moralne sadržine, prvenstveno za pravoslavne čitaoce, podoban za dane Velikog Uskršnjeg posta. Ova pouka dobro će doći svim ljudima dobre volje, pa je stoga preporučujem svima, sa željom da porok o kome govorim „ZLOPAMĆENJE“, ode od nas, „glavom bez obzira“...

Autor  toplog pisma i sasvim korektnog teksta, protojerej M.V. zamolio je, na kraju, da ukoliko članak ne bude objavljen očekuje da bude vraćen na njegovu, beogradsku, adresu!

Umesto svega učtivo zamoljenog, članak je završio u „žutoj“!

Sledi i pozamašan „dosije“ podela u Islamskoj zajednici sa pismima, saopštenjima, objašnjenjima...

A tu je i „panel“ o postavljanju reljefa i spomenika Svetom Savi na prostoru oko Doma kulture, sudbini Pogona IKL (gde je i rukom napisano mišljenje jednog odavno bivšeg predsednika opštine)...

I VICEVI U „ŽUTOJ“!

Neobično je i da se medju neobjavljenim nalazi i neki  „sadržaji“ rubrike „Pod tačkom (p)razno“ koja je negovala neku vrstu satiričnog pogleda na stvarnost koja nas okružuje. Evo i primera:

„Stoje dvojica ispred plakata na kome su devojka i mladić, koji je sav u ritama, poderan ko „drinski vuk“, a pokazuje prstom nekud napred (videti plakate po ulici), a ispod piše: „Mi smo sa vama“.

-Kud li ovaj dronjo nišani, pita prvi.

-A šta znam, veli drugi, valjda tam,o gde ćemo svi imati takve, poderane gaće.

-Bogami, odgovori prvi, ako će on onakav sa nama, ja neću sa njim!“

Ipak, sa definisanjem političkog okvira posle dvehiljadite i izvesnom stabilizacijom stranačkog i javnog života u državi a i na lokalu, naglo splašnjava ova vrsta komunikacije čitalaca sa Redakcijom, odnosno javnošću. Kada su mediji privatizovani, tada se gotovo presekla kakva-takva „veza preko olovke“ na relaciji gradjanin – mediji. To je i razumljivo jer se status „javnog“ počeo zloupotrebljavati kako od strane medijskih poslenika koji bi za time po inerciji posezali kad se brani neki redakcijski interes, tako i od strane vlasti koja je odjednom osetila potrebu da medijima potpuno zatvori finansijske podsticaje, ma koja forma bila „u modi“ – dogovor, ugovorena saradnja, projekti...

Rezultat toga je naglo bujanje „korova“ u ovom značajnom i društveno važnom sektoru, nicanje medija „preko noći“ sa trajanjem do „prvih petlova“, nepoštovanjem (ili i nepostojanjem) bilo kakvih standarda u ovom poslu, moralnih i etičkih, a o stručnim i da ne govorimo...

Kako je krenulo, uskoro novinari neće biti ni potrebni. „Novinari“ će brinuti o tehnici, kiseloj vodici i klima uređajima,  a (sa)govornici i o pitanjima i o odgovorima! Tu će biti samo (sa)govornik a „voditeljka“ će, iz drugog plana, „važno“ i ćutke klimati glavom!

M.M.Mutabdžija

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2524467
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4212
2240
6452
46069
87180
2524467

Vaš IP: 54.80.188.87
2018-10-16 23:18