БИЛА ЈЕ 2017.ГОДИНА....БИЛА ЈЕ 2017.ГОДИНА.... „ЗАРАД ЈАВНОСТИ“!

  06 Januar 2018

Северац. Вребају да уједају. „Култура за Европу-Европа за културу“. Стоп смећу. Трансфер станица. Врућине у сред лета. Ко „кроји“ извештаје које усваја Скупштина општине. Ко заробио „црвено злато“. Лед расвета. Семафор. Градска кућа. Устоличен нови епископ Милешевске епархије. Коловрат-Сељашница. Заменици. Кабинет председника. Ливница  у стечај. Новинарство. Је ли истина оно што је стварно?

 Северац је заледио кишу. Почео је јануар. Окова нас ледом.  Санте запливаше Лимом на минус 26, сакрише сe паткице, голубове нема ко да храни. Незапамћено дуги низ ледених дана донео невоље. Пуцали и радијатори и водомери. Док је леда-ништа без ортопеда. Падало то на све стране и ломило  се. После ће се показати да је и пад-лет кад умеш да наплатиш.  Што би рекао Кишевић:“У паду се допадамо“. Библиотека „Вук Караџић“ је остварила занимљив пројекат „Култура за Европу-Европа за културу“ у сарадњи са Бијелим Пољем. Једини пројекат прекограничне сарадње из области културе за који је Европа дала паре. Дакле:“Лим водени жиг полимских градова“. Прочитасмо да су уједи паса из локалних буџета у Србији извукли милијарду динара. Држава рекла - организоване групе, исте жртве и адвокати. Ми би имали што рећи на ту тему јер, како то  ономад сликовито дефинисаше неки одборници “керећа мафија“ извукла је из буџета цифре. Колико?!  Десетине и десетине милиона динара сваке године. И док керови шетају и вребају да уједају, неки почеше да се ко спрдају што је град „окићен“ и  „светли“ иако је прошла, веле духовито, па ко мало и иронично, и кинеска Нова година. Виђу ти порталских врагова са седам бињишах! Воли то више кад је ноћ, тотални кад је мрак и кад се ништа не види у тами...А шта фали да светли и после кинеске нове године која је после прошлогодишње у знаку „ватреног мајмуна“ славила долазак „пурпурног петла“? Можда због керова? Очигледно, керови су мили кад су окретни али кад неко на сред главне улице згази  псића-нико се не осврће на ту смрт на улици док керуша лиже своје штене размрскане главе. „Добар човек се може постидети чак и пред псом“.

Лист „Полимље“ јубилеј имао. Јубилеј је то и општине и новинарства у целој држави. Та, 85 година излазе новине „вође“. И да видиш, неко чува ту навику, која је културолошка, да купује и чита локалне новине. На пример Милан Ружић, стар 92 године из Џурова.  Пешке сишао до Бистрице, чекао аутобус и стигао у редакцију да прича. А прича:“ Писало се доста, радиле фабрике, живела села, било догађаја“.

И после свих великих прича и заклињања, посета са највишег нивоа и  обећања најеминентнијих и најодговорнијих „Ливница“, једно од најперспективнијих предузећа икада овде отворених, одлази у стечај. Рекао Привредни суд. Није било саговорника на тему. А грађани? Блокирали Стањевине.  Стоп смећу! Дојадило више. И нека је, вала, дојадило после пола века. Прво су биле Стањевине, па сва та околна насеља али то не аболира нечињење свих гарнитура на власти. Шта речено? Овако:“ Стотинак грађана окупило се у понедељак пре подне како би изразили протест против даљег депоновања смећа и неадекватног оджавања депоније која прети здрављају људи. Намера организатора је да блокадом онемогуће прилаз „смећарама“ ЈКП“Лим“. Председник општине Драгољуб Зиндовић каже да је овај проблем апсолутно приоритет општине и да је ова власт на почетку већ направила велики корак у правцу решавања бруке зване „Стањевине“и  да потпуно разуме грађане али не и политичку опозицију која је била 12 година у власти и није проблем ни померила, а сада окупља грађане како би захтевали да ова власт то учини за мање од шест месеци што је немогуће јер дуже траје сама законска процедура“. Прође блокада, а нелегално изграђених објеката до 6.500 комада дође. После малинарског бума и „црвеног злата“, дође изненада дилема;“Ко је заробио црвено злато“? Хладњаче у марту  биле пуне смрзнутих малина јер је извоз застао, најниже интересовање током десет година. Пољаци малинама засули Европу.

IMG 3814

А спорт? Нисмо се нешто удубљивали у спортске резултате јер имамо Спортски савез. Или како је то удружење грађана заокупило све и свакога, па и министар спорта рекао да „неће трпети спорт“. Неће?! Хоће буџет. Видеће се нешто касније ко је ту кога с ким и како преводио, доводио, предводио, одводио. А  хоће да кошта? Ће да кошта. Пријепоље је добило заменике где год је требало. Први пут и заменика начелника Општинске управе и заменика секретара Скупштине општине. Нека се нађе. И кабинет председника. Требало би да га чине изабраници. Једни по једни, што би се рекло. Саветници, помоћници, стручњаци за области. Од знања, угледа, утицаја, способности, елоквенције. Имена. Требало би. Може да бидне. Али да значи...Седнице Скупштине општине више не трају месецима. Само један дан. Вербална рововска борба одборника на власти и оних који су до скоро били на власти. Претресају се  разне врсте рубља  које је обично у пристојним кућама уредно сложено у фиокама. За пролећно спремање много рубља изнешено напоље. Шта се заиста крије по установама и предузећима? Како то да су годинама усвајани финансијски извештаји, а сада пред одборнике долазе нове цифре са милионским минусима?! А ко то нама свима кроји извештаје?!

 

Директори који су тек именовани да „врше дужност“ потписују целу годину рада и иступају пред јавношћу и Скупштином општине. Они који су поднели оставке на места директора које је именовала претходна власт,  за стално су запослени у тим јавним установама где, иначе, није дозвољено запошљавање. Што су дали оставке, нико не пита. Ко прави финансијске извештаје? Рачуновође? По чијим инструкцијама? Извештаји крцати проблемима са дневницама, репрезентацијама, кредитима, недостацима рачуна, потраживањима,  службеним путовањима. Речено да се ангажује и државни  ревизор  да преконтролише шта се радило понегде. Да ли преконтролиса, нико не рече. А из буџета се намирују минуси.

 

Ih 1

Били избори за председника Републике Србије. За Александра Вучића убедљиво гласали на свим бирачким местима у Пријепољу.

Скупштина општине се вратила пракси да ипак има програм рада. Од 2009. године ни један није испоштован. А ја се сетих да је пола века од када је једна књига имала немерљњив утицај на свет. Књига?!  Јесте. Тај Керуак писао „На путу“  против збрке и бесмисла. И написао“Друштвеност је велики осмех, а велики осмех није ништа друго до зуби“. Сетих се и да је  прошао век од смрти  песника Владислава Петковића Диса. Трагичног, незнатног, а чудесног. („Отишао. Изашао на врата којих нема. Овде је ноћ што се животу опире. То је онај живот где сам пао и ја и беже звезде из мојих очију.  Сад немам више великих обмана. Мој свет ме гледа погледом трупина.  Без жеља. Нема наде  да ће бити боље.  Ја се свему смејем, па ме све и боли“). Празник рада без радничке класе. Председник општине Драгољуб Зиндовић најавио у интервјуу за „Полимље“  да је ова година „ припрема за реализацију великих пројеката“. Донета одлука да се  уведе ред и правила  у такси превозу.  Неки рекли: аман заман зар 500 таксиста у граду са једва 37.000 људи. Дата три мресеца да се све прилагоди одлуци иначе ће да пљуште високе казне. После више од 3 месеца само 21 таксиста  ускладио пословање са одлуком. Прети ли граду комунални колапс?! Шта то значи. Па, што би рекли стари- поглени око себе! У Дому културе премијера. „Тмуша“. И док се „вође“ и „нође“ све пуши од „спорташких могула“, Мајда Чичић, Пријепољка, интернационална одбојкашица, постала је прва жена тренер одбојкашица репрезентације  Ирана у полувековној историји овог спорта у тој земљи.

Ih Deponija

А временске неприлике стигле и с летом. Град, олуја, громови, пожари. А шта се дешава са зградом Војске на Валтеровој?! Руинирање док се чека реституција.  Пре целе деценије Управа прихода пресељена  зато што је објекат војно власништво. Општина 7 година покушавала  да откупи зграду али после обимне коресподенције са надлежним министарством и процењене вредности за коју су била и намењена буџетске средства, стигао допис да је поднет захтев за повраћај имовине. Тако 3 године сви заћутали, нико не зна шта се догађа, а зграда у центру града придружила се многима које пропадају и падају на очиглед свих.  Само пола године пошто је одлуком Скупштине општине формирано Јавно предузеће за одржавање локалних путева, исти одборници су сопствену одлуку опозвали и донели одлуку да се исто то предузеће ликвидира. Нема средстава, нема могућности да послује, нема кадрова, закључили.  Исто било и кад су га оснивали али, ето, веле, хтели да виде, да пробају, па јопе на време прекратили. А ликвидација да ли ће да кошта? Ће да кошта.  По буџету. То предузеће требало да наследи Дирекцију за изградњу која исто није имала ни кадрова, ни средстава, ни механизације али то други вакат био само пре две године. Неко је све то ономад звао „проточни бојлер“, неки и „перионицом пара“. А на гробљу Косовац запазише неред.  Вели неко да су „досељеници“  заузели градско гробље старо 60 година. Исламска заједница ће да реагује. А ко дозволи да се по мезарлуцима толики шећу и парама крећу и граде она застиђа уместо мезара у складу са скромношћу и адетима какве вера налаже ових прошлих, богме биће и двадесет година ?! Ко плати тај (очигледно) и по мезарлуцима клати како хој и тако већ годинама, на ибрет оно мало оних што прекосташе да се ибрете јер знају шта то значи.

IH Rekonstrukcija

После много година, на Дан општине подељене захвалнице и повеље истакнутим. Увек има оних који се истакињају, само треба неко и да их предложи, да неко шапне за њих истакнуте. После толико година један од најлепших пријепољских објеката, зграда Општинског суда коначно стигла на ред да буде окречена и осавремењена. Добили смо нови семафор код новог моста. И да видиш ти: гунђање. Нису свикли да туј има семафор. А он пројектован још кад се пројектовало.

Је ли истина оно што је стварно?!

iH sMRT PSA

Одборници о привреди. Опет упоредни подаци из деведесетих, а последња статистичка поређења су с почетка двехиљадитих. Нису рађена нова на нивоу државе. Има ли помака? Могуће да има али смо ми у последњој категорији где су најсиромашније и девастиране општине.  Развој малих и средњих предузећа бележи пад од 2010.године.  Лична примања запослених заостају 32,5 одсто за државним просеком. Успешност приватизације испод 10 одсто.  Незапослених преко 5000 од 37.000 становника.

5b196d4f61e1107a52f84e930c6b5cc0 XL

А Болница  добила нови ултра звук после 14 година. Лето је ипак у знаку највеће инвестиције-реконструкције пута Сељашница-Коловрат. Коначно ће се радити све, од тротоара до уличне расвете, чак и кружни ток.  Август. Температуре око 40 степени. После зимског минуса, ето га летњи „звиздан“. Постављене поново чувене „прескакаљке“ на ушћу. Што га бар овај пут не направише паралелно са степеништем са обе стране реке. Но, грађевинарство је грађевинарство, а ми мало све одвели у време када је „новина била новина“.  Замислите ви тог ентузијасту, тог правника, који је 1932.продао бабовину, замислите тог интелектуалца Миливоја Жугића  који то учини да би платио  трошкове штампања листа „Санџак“ који поче да излази у вилајету са преко 85 неписмених. А онда 1952.године све се наставило кроз „Полимље“. А цео живот стао би на тим страницама новина. И историја нам је сва ту. Нема друге. Новине јесу „бич неумољиве истине“(„1.марта 1952.године из штампе је изашао први број „Гласа Полимља“. Годину дана касније лист мења име у „Полимље“. Средином шездесетих година је међу само 24 локална листа колико је укупно излазило у „унутрашњости“ . Од 1952. године када је изашао број 1, па до данас, када „Полимље“ носи број који се приближава 3000, новине овдашње сликале су прилике и неприлике једног од најнеразвијених крајева, где су људи некада долазили по директивама и казнама, да наставе или заврше свој радни век али одакле су најчешће одлазили тражећи место где ће се афирмисати по мери времена, а неће трошити сопствено на идеале од којих ће остати само заблуда“. А каква је тек медијска револуција био радио?! Данас би могли рећи: Радио Полимље или како су нестали „људи из мале кутије“. Радио Полимље је било међу прве 24 локалне радио станице које су основане у Републици Србији. Први пут тај радио се огласио 29.априла 1974.године, а први експериментални програм емитован је 1975.године. Радио Полимље је један од оснивача Заједнице радио и ТВ станица Србије. Одлуком РРА , годину дана после приватизације, која је споведена над ЈИП“Полимље“ по „хитном поступку“, Радио Полимље је 1.септембра 2008.године изгубило своју фреквенцију и престало да постоји. Зашто?! Читали смо на странаицама „Полимља“ како се селендра без и једне фабрике и радника индустријализовала и бројала преко 10.000 запослених. А онда: од „ништа“, па преко парола до „готово ништа“. И културе било, иха, хај! Културо, еве ме, унилазим у те и под твоје скуте ваки каки сам. А она песничина Драинац написао још ономад:“Волим те моја словенска незналицо неокаљана културом. Родио си се у штали и право је чудо што ниси посао во“.

MC Biblioteka 1

И „Полимље“ добило признање општине Пријепоље на Дан општине за свој рад. А на панел дискусији новинара из Србије која је одржана баш у Пријепољу људи од струке и интегритета рекли:“ Лажне вести контаминирају јавни живот и наносе огромну штету без обзира да ли су пласиране у пропагандне сврхе или су последица незнања“.  Слобода говора није хаос и анархија, она подразумева и одговорност“.

„Пред ким“, питала бих ја?!

mmm5 1

Један од догађаја који је обележио ову годину је устоличење Атанасија за новог епископа Милешевске епархије уз свету литургију коју је предводио  Патријарх СПЦ Иринеј.

DSTL7018

А Пријепоље ће обасјати  савремена, штедљива лед расвета која ће бити постављена на 2700 сијаличних места. Коштало то 59 милиона динара. А знате ли колико коштају судски спорови које је општина изгубила, а тужили је сопствени грађани? Е, па око 70 милиона динара само у овој години. Какви су то спорови?! Па, псећа уједања, падови  по џадама и тротоарима и ломови разних удова, заузећа земљишта од пре 40 година, разни радни спорови...Набрало се. Како? Грађани имају сведоке. И адвокате. И тапије. А општина нема. Тапије.  Изграђена школа у Каћеву да деца не уче по приватним кућа, ко оно вактиле.  Школа у Бродареву прва увела поново ђачке униформе. Лепо их видети. Коначно ће и Економско-трговинска средња школа добити фискултурну салу. Оно што је годинама служило у те сврхе после је годинама било и закључано. Истина, откључавано је за потребе неких приватника који су ту лагеровали своје робе. Како? Е, сад, ко и како... А на страницама „Полимља“ бележена историја образовања и просвећивања.  Незнање скупље од образовања. Тако се мислило. Некад. Док незналицама није почело да се надима перје.

naslovna

Шта је обележило 2017.годину још? Пре свега вест да је Влада Словеније одобрила 800.000 евра да се у Пријепољу гради трансфер станица за отпад, а стручњаци из Словеније локацију у Струговима оценили као изванредну. Хоће ли нам се посрећити да коначно нестану Стањевине или срамота Пријепоља и Србије.  Коначно ћемо имати и „градску кућу“ како доликује граду, уместо ружне, сиве зградурине у сред града, чија је тмурна фасада деценијама могла да буде и врло непријатна алегорија. После 30 година уложено и у сеоске амбуланте да се не сруше. Па, колико год има још људи да се прегледа и лечи. После 40 година ремонтована котларница у Болници и Дому здравља, да се пацијенти не греју грејалицама донетим од куће.  Сад још само да се уведе ред и у стамбене зграде, да не изгледају као фавеле јер свако зида и дозиђује, фарба и кречи како му се хоће и може. А „може“ добија тамо где се „може“ једино може и добити. Е, ко су ти што им се може да могу да дају „може“ на све те ругобе од објеката који ничу по сред града?! Ко су ти?! А одборницима уместо мизерних дневница од 2000 уведена месечна надокнада од 10.000 динара. Народ ко народ, чим чује за паре, одмах нешто има да рекне. А одборницима омиљена фраза постала „зарад јавности“. Добићемо базен у највећој школи.  Санираћемо и мост у Шарампову. По медијима све чешће о Пријепољцима који певају и глуме. Већина аматерски. Чекамо ко ће се појавити и у неком риалити програму, па да буде истинска звезда.

prva

До тада, цитирала бих Вукомана Шалипуровића, који се бавио истраживањем ових крајева, који рече кад му дадоше ономад награду:“ Да би смо се на овим просторима бавили научним и културним радом требало би одбацити  ћифтарлук, уско гледање, паланачку душу, мале, ситне, личне тековине, личне кућоградње, маније плацева и ситносопственичких  имања. Треба тражити знање, образовање, а не паланачки стил. Радничкој класи тек дошлој са села, која пуни градове Полимља и уноси навике сеоког роваша, међашких односа и свађа, крчења и присвајања и малог осећаја за заједничким и градским -  треба пружити културно васпитање, културне установе, културно мишљење и владање”.  Било то пре...пола века.

Индира Хаџагић

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Januar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1862028
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
294
1701
5929
22420
44012
1862028

Vaš IP: 54.234.45.10
2018-01-18 05:13