Godina u fokusu „Polimlja“ - Radoslav Korugić, direktor Doma kulture: TUŽBE NE SPAŠAVAJU VEĆ NOVI NAČIN RADA

  19 Decembar 2017

„Finansijska situacija posle prvog pregleda nije se činila tako strašna ali kad sam malo „zakopao“ u papire, otkrio sam da smo mnogo više dužni nego što je pokazivalo stanje u računovodstvu, a to je minus od 3 miliona dinara. Posle uvida u potraživanja došli smo do 15 miliona dinara i još, ni posle godinu dana, nisam siguran da je to konačna cifra. Planovi jesu veliki ali se uz podršku cele zajednice može doći do clja. Siguran sam da ko ne čuva tradiciju i ne ulaže u kulturu nema ni budućnosti.

Posle prilično burnih afera koje su pratile Dom kulture tokom prošlog mandata Skupštine opštine na čijim je sednicama bilo oštrih diskusija do čuvenih konstatacija da „uopšte nije ni bitno ko je direktor Doma kulture“, za „vršioca dužnosti“ imenovan je Radoslav Korugić. Izveštaj koji je pripremio za 2016.godinu izazvao je opet burne reakcije u Skupštini opštine, od predloga da se ne usvoji, do usvajanja s obrazloženjem da je iskren i ne friziran, da odslikava stanje u ovoj ustanovi, a ako ima osnova, zbog onoga što je navedeno, neka druge institucije, po službenoj dužnosti, rade svoj posao. Ne znamo da li rade, a naš razgovor sa direktorom koji je imenovan na četvorogodišnji mandat, počinjemo od „kompetencija“ jer je opozicija tvrdila da „nema ni kvalifikacije, ni iskustvo“ za ovu oblast.

-Ja sam radio kao komercijalista u „Ineks Sokolici“ a 1990.sam izabran za generalnog direktora između četiri kandidata. Kada se „Poljoprodukt“ izdvojio, postao sam prvi direktor novog preduzeća i ostao dva nepuna mendata. Iako smo tada imali hladnjaču, farme, devedesete nisu bile za privredni razvoj i smatrao sam da treba da podnesem ostavku i od 1994.godine sam samostalni privrednik.

Kako to da ste sebe videli baš u kulturi?

-Ispunio sam se u privredi, porodično sam ispunjen i mislio sam da mogu da pomognem u drugoj oblasti. Bio je to za mene novi izazov.

I kolikim se izazov zaista pokazao kada ste došli i suočili se sa Domom kulture iznutra?

-Znao sam da ima problema ali nisam znao da su toliki.

Koliki?

-Mislio sam da je u zgradi koja je je jedna od najlepših u Srbiji približno tako i unutra ali prvo spoticanje bili su međuljudski odnosi. Od 22 zaposlenih skoro su svi u svađi jedni s drugima i u sudskim sporovima sa Domom i između sebe. Finansijska situacija posle prvog pregleda kartica nije se činila tako strašna ali kad sam malo „zakopao“ u papire, otkrio sam da smo mnogo više dužni nego što je pokazivalo stanje u računovodstvu, iako se pokazivao minus od 3 miliona dinara. Posle uvida u potraživanja došli smo do 15 miliona dinara i još, ni posle godinu dana, nisam siguran da je to konačna cifra.

Kako je to moguće?

-Kao dugogodišnji radnik u privredi i diplomirani ekonomista nisam ni sam shvatao da je to moguće ali eto moguće je da je sopstvena dokumentacija neproknjižena, bez ikakve evidencije u Domu kulture. Stigne račun, a u našim karticama ga nema.

Da li ste to prijavili, da li su reagovale nadležne institucije? Da li smatrate da neko treba da odgovara za takvo stanje?

-Odgovorno lice je direktor po zakonu, a snose odgovornost i svi u lancu računovodstva.

Da li ste prijavili tužilaštvu?

-Ne, još nisam jer nemamo konačne podatke, a ni tužba ne spašava Dom kulture.

Ko ili šta spašava?

-Spašava novi način rada, odgovornost i javnost.

Ko će namiriti taj ogromni dug? Dom kulture je godinama dobijao značajna budžetska sredstva ali i sam je ostvarivao prihod, dobijao donacije?

-Dug će i namiriti Dom kulture i lokalna samouprava, nešto se može učiniti i iz donacija, mada su one skromne. Dobrim delom smo realno i sanirali stanje, koristili smo budžetska sredstva kako bi smo izbegli sudske troškove i gde smo se mogli dogovoriti sa dobavljačima kako bi izmirili potrađivanje, ako su računi koje su oni dostavili, po našem mišljenju bili korektni. Tako smo rešili potraživanja od 3 miliona dinara sredstvima iz ove budžetske godine. Kasnili smo i sa platama za 2016.godinu i to smo rešili takođe uz pomoć lokalne samouprave, ali i iz sopstvenih izvora.

Koliko je bilo prostora da se uopšte bavite osnovnom delatnošću tokom protekle godine, a to će reći kulturnim programima?

-Veoma malo jer smo morali da se bavimo ozbiljnom finansijskom situacijom, pretila je blokada, a kada u nju uđete, teško se izlazi i tek tada prestaju sve aktivnosti i Dom kulture bi mogao da se zaključa. To ne smemo nikako da dozvolimo. Zato sam razgovarao sa zaposlenim, dobio sam njihovu reč da možemo promeniti stanje drugačijim razmišljanjem i odnosom prema ovoj ustanovi, tako da smo uspeli da realizujemo sve programe, pa čak i nešto više, prema usvojenom planu i programu rada. Siguran sam da ćemo ovu budžetsku godinu dovesti do približno dobrog kulturnog i opšte vaspitnog nivoa u Domu kulture.

Osim finansijskog, kako ste ocenili opšte stanje objekta i mogućnosti da se nešto novo dogodi u Domu kulture jer se godinama, praktično od osnivanja, priča o nedostatku kadrova, prepisuju se isti sadržaji?

- Još jedan vrlo ozbiljan problem je što krov prokišnjava i urušava objekat. Daljinsko grejanje je davno prekinuto, iako je kotlarnica preko puta, i mi se grejemo na najskuplji način, na električnu energiju, a instalacije uopšte ne dozvoljavaju takav način grejanja. Zato smo imali nekoliko paljenja instalacija zbog prekomerne potrošnje, pa je čak bio doveden u pitanje i rad Doma kulture zbog bezbednosti. To je problem koji se mora hitno rešavati. Za 40 godina ništa nije remontovano.

Kako vidite svoj angažman u naredne četiri godine?

-Moj zadatak je da sačuvam ovaj objekat i da građanima pružimo što više kulturnih, vaspitnih i obrazovnih sadržaja. Akcenat je na mladima jer su se oni odvikli od ove ustanove iako je decenijama Dom bio mesto okupljanja upravo mladih. U susret tome idemo po školama i približavamo im naše programe, kako bi sugerisali i roditeljima da je za njihovu decu najbolje da posećuju Dom kulture.

Realno, koliko budžetska sredstva pružaju šanse za neke pomake u ponudi Doma kulture?

-Do sada nije bilo mnogo ali mi smo poslali zahtev za značajno veća sredstva koja bi utrošili i za spašavanje objekta i za programe. To je ozbiljan poduhvat i da ne bi sve kritikovali: objekat je lep, mi imamo izuzetan umetnički legat koji nije čuvan kako valja, jedan ozbiljan broj dela je otuđen ali mi ćemo pokušati da ih nađemo jer je to krivično delo. Očigledno je da su vredna dela najboljih umetnika Mileševske kolonije godinama otuđivana. Ako uspem, a siguran sam da hoću, da saniram krov i grejanje, da nabavimo ozbiljnu opremu za bioskop i nužnu opremu kako bi realizovali neke sadržaje, možemo mnogo učiniti na razvoju muzičke i slikarske sekcije, pozorišta, kurseva jezika, folklora. Predložio sam, a mislim da imam podršku umetnika, da uradimo Park skulptura i to jedinstven u Srbiji jer imamo značajnu zbirku. To se ne odnosi samo na prostor oko Doma kulture nego mnogo šire. Da cela opština bude galerija na otvorenom. Projekat je veliki, nije jeftin ali ja želim da to vidi ceo svet. Siguran sam da ću ovaj objekat vratiti kulturi jer je barem petnaest prostorija bilo dato bez naknade raznim korisnicima:kafane, teretane, frizerski saloni, kancelarije raznih udruženja...Ma, ko se setio, imao je prostoriju. Desetak smo vratili nazad, za naše potrebe. Svi ugovori koji su napravljeni o zakupu prostora bili su na štetu Doma kulture sa klauzulom višegodišnjeg zakupa prema kojoj Dom kulture plaća odštetu ako ih iselimo pre roka. Planovi jesu veliki ali se uz podršku cele zajednice može doći do cilja. Siguran sam da ko ne čuva tradiciju i ne ulaže u kulturu nema ni budućnosti.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2547886
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4513
4626
4513
69488
87180
2547886

Vaš IP: 54.166.207.223
2018-10-22 18:57