MLADI LJUDI IZMEDJU SNOVA I REALNOSTI:MNOGI ĆE MORATI I OVO DA RADE!

  05 Decembar 2017

Mimo uobičajene pojave da je stočarstvo odlika brdsko-planinskog područja, u „srcu“ Ivanja, u plodnoj ravnici, Zulfo Hurić i njegova porodica vode brigu o respektibilnom imetku. U štali u izgradnji je 11 grla, od čega je osam krava! Ništa posebno, mnogi će reći, ali desna ruka u Zulfovoj porodici je, zapravo, povod ove priče: ćerka Džensena, odnedavno diplomirani prehrambeni tehnolog!

Dok zakasnela novembarska kiša nemilosrdno lije, Zulfo ne skida pogled sa nedovršene štale. Kiša je i danas omela majstore da završavaju krov, a dole ispod ploče je sav njegov “imetak“. Istina, ponosno pokazuje uz ivanjsko polje gde se, u jednom komadu koga preseca put prema školi, smesilo hektar i 40 ari plodne limske crnice. Jedan deo je letos bio pod kukuruzom, na drugom delu potamnele biljke maline koju nije stigao da poseče a sa one strane asfalta zasejana ozima pšenica.

-Supruga Alisa, ona je iz Sjenice, i ja imamo četiri ćerke i sina. Djeca su po školama, ali uvek kad imaju vremena kod nas su na imanju. Dobri su ljudi i dobri djaci i to nas gura da radimo koliko god možemo, priča Zulfo i predstavlja nam porodicu: ćerke su Džensena, odnedavno diplomirani prehrambeni tehnolog, Adena student četvrte godine Ekonomskog fakulteta, Edina učenica Srednje ekonomske škole i Nejra. Samo po godini rodjenja poslednji je sin Nermin.

Za razliku od mnogih vršnjaka koji završe školu i jedva čekaju zgodnu priliku da „zapale preko granice“, a do tada seju, istina neki i s razlogom, nezadovoljstvo ekonomskim i političkim prilikama u zemlji, Džensena je i nakon diplomiranja zauzela mesto koje je i ranije imala u porodici: sa majkom i sestrama vodi brigu o malinama, žitaricama, preradi mleka, prodaji sira...Praktična svakodnevna „overa“ diplome i znanja stečenog tokom školovanja.

-Završila sam srednju zubotehničku školu i htela da upišem stomatologiju, ali odjednom se nešto u meni prelomilo: ipak, moje zanimanje mora biti povezano sa onim čime mi se porodica bavi od davnina. Zato sam upisala tehnologiju na Poljoprivredno-prehrambenom fakultetu u Sarajevu. Htela sam da i na taj način podržim roditelje koji su se opredelili za poljoprivredu i klasično poljoprivredno gazdinstvo. Znam da sam birala po emocijama jer su život i rad na selu redak izbor mladih ljudi, ali se ne kajem: radiću ono što sam i radila, a diploma i stečeno znanje će mi, svakako, otvoriti neke vidike i olakšati svakodnevni rad, priča Džensena.

mmm3 1

Dinamika poslova na imanju zahteva mnogo napora i danonoćnog rada. Ima li i rezultata, pitamo Huriće. Za svaki uspeh je potreban određen vremenski period. Bez obzira na sve, nekad glavnu ulogu u tome imaju klimatski faktori.

-Evo, vidiš samo ove godine šta se dogodilo sa vremenom, snegovi u aprilu, mrazevi u maju, nema voća u tradicionalnom voćarskom kraju kao što je limska dolina. Uz sve to i cena maline se naglo srozala, mnogo ljudi je demoralisano. Zatim je stegla suša čije posledice tek sada osećamo, žali se Zulfo. Bala sena je 1,5 evro, pedeset posto više nego do ove godine. Malo je ostalo livada, ljudi razorali zbog malina, a nama za zimu treba nekoliko hiljada bala. Dobro, nešto malo se nakosi kod nas, ali većinu kupujemo.

Domaćica Alisa smiruje „situaciju“ i podseća na nafaku koja neće mimioći onoga kome je namenjena.

-Radimo zaista mnogo, to ne zna onaj ko se ne budi pre petlova a ide na počinak tek kad se sve smiri u štali i na imanju. Nemamo nekih problema, zdravi smo i složni, biće bolje kad isplivamo iz ovih početnih teškoća. Dobro je što lako prodamo sve što iznesemo na pijacu, imamo stalne kupce mleka i sira tako da ne gubimo vreme i živce oko toga.

Zulfo, medjutim, ima i sopstvena iskustva:

-Ne možeš ni kad ti zatreba da prodaš neko grlo iz štale. Stočari su prinudjeni da „prečišćavaju“ stoku, da prodaju krave koje imaju malo mleka ili neki drugi nedostatak.

A šta kaže novopečeni prehrambeni tehnolog?

-Mi smo i dalje na početku, samo što je to sada postavljeno na pravim temeljima kakvi se u poljoprivrednom gazdinstvu podrazumevaju. Iskustva mojih roditelja i starijih su takva da se ne odlučuju samo za jednu delatnost. Obično se tu kombinuje po logici da ne može baš sve da propadne u jednoj godini. To jeste malo skuplje ali je i sigurnije. Evo, ova godina je to prilično surovo pokazala jer su meteorološki uslovi bili apsolutno protiv seljaka.

Rad i ostvareni rezultati nisu ostali nezapaženi. Fondacija „Divac“ dodelila je, nedavno, 184.000 dinara ovoj porodici za dovršetak štale. Konkurisali su za potrebna sredstvima za krovnu konstrukciju i limeni pokrivač, dodali pare za rad i ostalo i u ivanjskom polju pri kraju su radovi gde je već smešteno stado porodice Hurić. I krov je formiran, ostalo je još samo da se pokrije. A i to će, kažu, biti uskoro gotovo.

Zulfo je bivši železničar. Radio je u održavanju a onda, zbog ratova u okruženju, u masovnom pokretanju naroda sa ovih područja, napustio posao i otišao...Vratio se u svoje rodno mesto, u medjuvremenu je izgubio posao pa se prihvatio onoga što mu je preostalo: ravnice u ivanjskom polju i stočarskog iskustva koje je poneo iz rodnog Kaćeva. Nije baš srećan zbog tih odluka u devedesetim, ali se teši: - Nisam bio jedini.

mmm3 2

Domaćinstvo Hurića posetioca ne ostavlja ravnodušnim: više je nego očigledan težak danonoćni rad. Tek na red treba da dodje mehanizacija jer freza i kosilica i nisu baš nešto za ozbiljan rad na zemlji, ali su mnogo u odnosu na – ništa. A takav rezultat oni više ne prave. Uvek je iznad, nekad više a nekad...Ali se ide napred, strpljivo i polako...

-Ne bih mogla da kažem da sam nešto posebno srećna što univerzitetsku diplomu „proveravam“ u štali i u mljekaru, ali neko mora i ovo da radi. Možda sam u ovom vremenu jedna od retkih, ako ne i jedina da na ovakav način radim, nekoliko sedmica po diplomiranju, ali ovaj posao me čekao sve ove godine dok sam studirala. Ne kažem da će to tako potrajati, ali i ne vidim da će se preko noći stvari pokrenuti na bolje. Svakako, ako bi mi se posrećilo pa da dobijem neku ozbiljnu i prihvatljivu ponudu, zamenila bih „radno mesto“, ali ni malo se ne stidim niti mi teško pada što ste me, evo, zatekli u gumenim čizmama, što ne moram da se šminkam i nešto posebno uredjujem pred odlazak na posao, šali se Džensena.

Vremena se, dodaje, menjaju i kod nas. Sa nevericom smo slušali priče o doktorima nauka koji po Americi ili drugde zaradjuju kao taksisti. Sada to više nije tako retko ni kod nas...

M.M.Mutabdžija

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2017
NPUSČPS
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1818500
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
462
666
8323
22904
39836
1818500

Vaš IP: 54.226.227.175
2017-12-17 18:22