URUČENA PRVA REŠENJA O RUŠENJU NELEGALNIH OBJEKATA: NEMA RUŠENJA DO ISTEKA ROKA

  29 Novembar 2017

 Rešenja o rušenju nelagalno građenih objekata koja su proteklih dana stigla na naznačene adrese, izazvala su bojazan među građanima koji su dobili plave koverte.

Građani ne treba da brinu, jer to ne znači da će njihov objekat biti srušen već da je ušao u postupak ozakonjenja i da se to rešenje neće sporovoditi do pravnosnažno okončanog postupka”, kaže Bosa Gojak, građevinski inženjer.

“Rešenje o rušenju su dobili ljudi koji nikada nisu podneli zahtev za legalizaciju po nekim ranije važećim zakonima. To su oni koji su popisani tek nakon donošenja novog zakona. Oni su dobili rešenje o rušenju, ali sa jednom značajno drugačijom sadržinom. Tu, naime, piše da se rešenje neće izvršavati sve dok se ne okonča pravnosnažni postupak o ozakonjenju.U rešenjima o rušenju taksativno je nabrojano šta treba građanin dalje da preduzme da bi konačno svoj porodični i stambeni objekat ozakonio, kaže Bosa Gojak građevinski inspektor.

Do februara ove godine u opštini je bilo popisano oko 500 objekata, a kako je tada procenjeno, za popis je preostalo još oko 7000. Od prvog februara do prvog novembra popisano je oko šest i po hiljada objekata, a ostali su nepopisani samo oni u najudaljenijim selima prijepoljske opštine.

“ Lepo vreme tokom zime i početak proleća naredne godine iskoristićemo za popis preostalih objekata. U međuvremenu počeli smo sa obradom podataka popisanih objekata kao I izradom rešenja koja šaljemo na kućne adrese, kaže član ove komisije Rahim Rovčanin.

No, postoji i druga vrsta rešenja koja se odnosi na nesavesne gradjane koji su zidali posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju. Oni ne mogu biti predmet ozakonjenja.U slučaju da organ iz nekog razloga odbije ozakonjenje onda teku rokovi za izvršavanje.

Legalizacija zapravo predstavlja naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, tačnije koji se koristi bez upotrebne dozvole.

Zakon o ozakonjenju objekata usvojen je 20. novembra 2015.godine i njegov cilj je da omogući jeftiniju i jednostavniju legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata.

“Zakon omogućuje legalizaciju, tj ozakonjenje građevinskih objekata izgrađenih i posle 2013. godine, dok objekti, koji su bez građevinske dozvole završeni i prijavljeni u prethodnim rokovima, tj do 11. septembra 2009. godine, ostaju u procesu legalizacije, a za koje su vlasnici u zakonskom roku podneli zahteve, bez dodatnih prijava”, kaže arhitekta Dina Aginčić.

S obzirom da je za većinu građana procedura prikupljanja potrebne dokumentacije za legalizaciju prilično komplikovana, pomoć se najčešće traži u projektnim biroima koji se bave i ovom vrstom usluga. Cena zavisi od kvadrature objekta, ali i od samog projektnog biroa.

j.b. legalizacija

“Vlasnici koji su već u podneli u prethodnom periodu zahtev za legalizaciju, kao i oni koji će to tek učiniti, plaćaće samo fiksnu taksu koja za stambene objekte do 100 kvadratnih metara u iznosu od 5.000 dinara.Za objekte do 200 kvadrata taksa je 15.000, one do 300 kvadrata 20.000, a preko toga 50.000dinara. Za poslovne objekte u kojima se obavljaju trgovinske, ugostiteljske i intelektualne usluge taksa iznosi 25.000, a 5.000 dinara ako vlasnik u svom poslovnom objektu obavlja neku od zanatskih delatnosti”, kaže Aginčić.

No, ovim se ne završavaju troškovi legalizacije, dodaje ona i objašnjava:

“ Građanin koji podnosi dokumentaciju za ozakonjenje plaća izlazak na teren tima inženjera (arhitekta, geometar, elektroinženjer i drugi) koji svojim potpisom dokazuju da je objekat u kojem žive funkcionalan i bezbedan za stanovanje. Da biste ozakonili svoju kuću, stan, garažu ili lokal, kao vlasnik morate sudu dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu nad građevinskim zemljištem ili objektom. To može biti: pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, ugovor o kupovini objekata, ugovor o suinvestiranju izgradnje, pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Ukoliko ne posedujete dokaz o vlasništvu, a godinama živite u određenom objektu, možete taj objekat ozakoniti ukoliko dostavite dokaz da ste savesni korisnik, plaćene račune za struju i komunalije, kao i plaćen porez. Vlasnici kao dokaz mogu da prilože i obavezujuću izjavu da žive u tim prostorijama.Ako je objekat upisan u Katastar nepokretnosti, a u međuvremenu nije došlo do promena na terenu u smislu dograđivanja objekta, potrebna je samo kopija plana parcele na osnovu koje se Agencija za geodetske poslove upisuje visinu slemena koja se upisuje na kopiju plana. Uz ovaj dokument neophodan je i izveštaj o stanju objekta koji radi arhitekta ili građevinski inženjer. Ono što je najbitnije u ovom postupku jeste list nepokretnosti kojim se potvrđuje da su rešeni imovinsko-pravni odnosi, a to je u ovom procesu, kako se ispostavilo, i najveći problem, kaže Dina Aginčić.

Jedan od problema koji bi mogao usporiti legalizaciju jeste i izgradnja stambenih objekata na pružnom, vodoprivrednom ili šumskom zemljištu.

“ Zakonodavac je i tu ostavio prostor građanima koji od vlasnika zemljišta mogu dobiti određene saglasnosti o izgradnji objekta. Ulazi se u proces parcelizacije gde se formiraju takozvane građevinske parcele koje se ustupaju korisniku. Naravno, i to ima svoju cenu i značajno usporava sam proces legalizacije objekta, objašnjava Aginčić.

U zavisnosti od situacije i eventualnih problema vezanih za pribavljanje dokumentacije bez koje se objekat ne može legalizovati, sam proces ozakonjenja može trajati i nekoliko godina.

“ Iako su građani svesni da moraju ući u postupak legalizacije, ljudi nisu dovoljno ekonomski jaki da bi   malim platama ili penzijama “pokrili” troškove legalizacije. Uglavnom dođu kako bi saznali šta je potrebno od dokumentacije i kolika je cena legalizacije, i tu uglavnom i prestaje njihovo interesovanje, kaže Dina Aginčić.

Ako vlasnik ne pokrene postupak ozakonjenja i ne dobije rešenje da objekat može biti upisan u zemljišne knjige, takav objekat biće srušen.

J.Beganović

                                          

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Decembar 2017
NPUSČPS
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1818518
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
480
666
8341
22922
39836
1818518

Vaš IP: 54.226.227.175
2017-12-17 18:27