PROJEKTI: KAD JE NOVINA BILA NOVINA(11) - ZDRAVSTVO PO MERI OBIČNOG ČOVEKA

  25 Oktobar 2017

 

Sadašnja zgrada Bolnice izgrađena je 1960. godine a povodom otvaranja ove moderne zdrastvene ustanove “Polimlje” je zabeležilo „da su pacijenti zadivljeni njenom udobnošću“ jer Bolnica ima „nov nameštaj i nove kreveti sa prvorazrednom posteljinom a svaki pacijent novu pidžamu, papuče, somotne mantile.“

Iako je Srez mileševski između dva svetska rata imao dve zdvstvene ustanove – Bolnicu i Dom zdravlja, neuki narod malo veruje naprednoj medicini i lekarima.   Novine koje su tek počele izlaziti na ovim prostorima upravo zato veliku pažnju poklanjaju temama iz oblasti zdravsta ali teško je uveriti ljude da nema leka u molitvama popova ili zapisima hodža.

Bolnica i Dom zdravlja, rade u veoma teškim uslovima „bez dovoljno lekova, medicinske opreme i bolesničkih posteljina“.Celokupan zdravstveni kadar Sreza Mileševskog između dva svetska rata broji svega 13 ljudi, od čega 3 lekara, 2 zubna tehničara i 8 bolničara“.

Kao lekari pominju se dr Voja Nedeljković, načelnik Bolnice od 1933. godine, zatim dr Mileta Gergev i dr Miloš Popović.

„Polimlje“ piše da je „za vreme izgradnje Oblasnog puta Prijepolje – Brodarevo – Bijelo Polje u varošici Brodarevu od 1936. do 1938. godine privremeno podignut Dom zdravlja za radnike i da je u njemu kao lekar radio dr Husejin Kapetanović.

Pored bolnice i Doma zdravlja u Prijepolju je postojala i državna apoteka gde su se mogli nabaviti lekovi koje su spravljali diplomirani farmaceuti. Poznata je bila apotekarka Ana Zindović, kći poznatog prijepoljskog trgovca Isaka Zindovaća.

Tokom Prijepoljske bitke bolnička zgrada je porušena, pa se gradska bolnica seli na Čair. Jedno vreme radila je u Podvaroši i Vakufu.

U posleratnim godinama , uporedo sa siromaštvom, gradom haraju i opake boljke poput jektike. „Ni u najkrvavijem ratu, piše „Polimlje“, ne izgine toliko sveta koliko svake godine pokosi jektika. Ona ne štedi ni mlado ni staro, ni muško ni žensko. Ali od nje najviše strada podmladak, i to mahom u vremenu, kad počinje stajati na snagu, kad je već dorastao da može biti od koristi i kući i društvu“.

Tuberkulozni dispanzer otvoren 1946.godine radi „samo formalno i na papiru jer Prijepolje nema lekara koji bi se uhvatio u koštac sa bolešću koja sve više uzima maha“. Dve godine kasnije, sa zadatkom da organizuje rad tuberkuloznog dispanzera, u Prijepolje dolazi lekar iz Grčke. Njegovo ime bilo je Simo Simatos. . Iako je njegov „angažman“ u Prijepolju trebao da traje samo godinu dana, u njemu ostaje sve do smrti, 1975. godine. Veličajući njegovo zalaganje u unapređenju prijepoljskog zdravstva, Polimlje piše da je Simatos „vrlo brzo stekao poverenje naroda. Doktor Grk, kako su ga zvali, „stizao je da obiđe i bolesnike koji su živeli u najudaljenijim delovima prijepoljskog kraja. U prvim godinama svog službovanja do njih putuje na konju, a kasnije plavim „fićom“ smanjuje razdaljinu...“  

“Oslobađajući se dužnosti upravnika Bolnice najviše se posvetio uređenju dispanzera protiv tuberkuloze. Umesto ranije male i neugledne kuće, sada je dispanzer smešten u jednoj od najlepših zgrada, u mirnom kutku grada. U odeljenju pored ambulante i rentgen sale, smešteno je 15 kreveta, gde su lečenju podvrgnuti najteži bolesnici.”

Pored zasluga u unapređenju prijepoljskog zdravstva, Simatos je među prvima u Srbiji započeo akciju protiv tuberuloze BSŽ vakcinom.

Higijenski zavod iz Titovog Užica organizuje probno istraživanje endemskog sifilisa. Ustanovljeno je da je procenat obolelih značajno veći od očekivnog. Polimlje piše „da je pre rata bilo vrlo malo izlečenih bolesnika a da se danas mnogim lekovima bolest leči za samo 10 dana i 10 injekcija.”

U prijepoljskim selima su , kako pišu novine “kuće pune   vaški i stenica”. Građanstvu se objašnjava “ da bez higijene nema zdravlja”:

“Zbog nerada i nečistoće u kući i okućnici, neredovnog čićenja staja, zbog nemanja nužnika, bacanja djubreta i uginule živine preko plota, prosipanja prljave vode “onako s vrata”, stvara se zadah i smrad, zagađuje voda. U takvoj nečistoći buve i druga gamad se brže množe a mogu da se održe i mnogo zaraženije klice.”

Naselja sa vodom još uvek su retka, a mnoga sela nemaju ni dovoljan broj bunara. A i oni su, kako piše Polimlje, “nepokriveni i zapušteni.” Na terenu je i komisija kako bi proverila higijenu kuća i okućnica. Polimlje piše da “marvu treba izmestiti iz kuća i da svako domaćinstvo treba da ima zaseban prostor u kom boravi stoka.”

Po selima se organizuju zdravstveni tečajevi koje pohađaju domaćice a odgoj i zdravlje dece su centralna tema predavanja. Tokom 1957. sa radom počinje i Savetovalište za žene. Sadašnja zgrada Bolnice izgrađena je 1960. godine a povodom otvaranja ove moderne zdrastvene ustanove “Polimlje” je zabeležilo:

“Kada su pre tri nedelje došli prvi bolesnici u prijepoljsku bolnicu, bili su zadivljeni njenom udobnošću. U svakoj sobi su novi kreveti sa prvorazrednom posteljinom i nov nameštaj. Svaki pacijent ima novu pidžamu, papuče, somotne mantile …Sva odeljenja raspolažu najmodernijom opremom, naročito hirurško. Ono ima dve operacione sale i prostoriju za davanje narkoze pacijentima.”

Pionir hirurgije na ovim prostorima bio je dr Žika Petrović. Za prvih šest godina rada u prijepoljskoj Bolnici je, kako beleži “Polimlje”, obavio blizu četiri hiljade operacija.

Među prvim odeljenjima osnovanim u Opštoj bolnici je Ginekološko – akušersko gde je u “toku 15 godina rada rođeno više od 9.000 beba. U startnoj 1961. godina rođeno je 325 dece i od tada se broj porodilja stalno povećava”.

“Odeljenje raspolaže sa 43 postelje za pacijentkinje i 18 boksova za novorođenčad… Na ovom odeljenju izdvojene su obične bolesnice od porodilja. Da bi se razlikovale, bolesnice imaju bele, a porodilje plave uniforme.”

Doktor Sakib Šehović, dugogodišnji načelnik Ginekološko – akušerskog odeljenja ističe da “najveći problem predstavljaju kriminalni pobačaj kojih je godišnje i po 200 a izvode ih nadribabice i vračare”.

Godine 1971. Medicinski centar proširen je trećim paviljonom u kojem su smeštene specijalističke ambulante, očno i ušno odeljenje, kabinet za transfuziju krvi, biohemijsko – klinička laboratorija, služba rehabilitacije, retgen kabinet.

Novi dispanzer za decu i žene sa stomatologijom i laboratorijom pripojen je 1975. godine. Tri godine kasnije zbog racionalizacije sredstava Medicinski centar se deli na dve organizacije udruženog rada – Opštu bolnicu i Dom zdravlja. Obe su 1992. pripojene Zdravstvenom centru Užice.

Stižu i godine kada se Prijepolje “protiv ratnih strahota bori sportom”, “setva odvija između dva zvuka”, a “prijepoljsko zdravsto radi u ratnim uslovima”.

“Sve službe u prijepoljskim zdravstvenim ustanovama funkcionišu i dalje prema normativima koji važe za ratne uslove i nalaze se u stanju pune pripravnosti i u službi svojih osiguranika”, piše Polimlje.

Zdravstvo u Srbiji, pa i u Prijepolju opstaje zahvaljujući donatorima a pomoć u medicinskoj opremi i lekovima stiže od od Vlade Republike Srbije, pojedinaca, humanitarnih organizacija i fondova…

Kako piše “Polimlje” “nakon požara 1999. godine, kada su izgorele dotrajale instalacije u bolnici rekonstrukcija porodilišta je bila neminovna. Uloženo je oko šest miliona dinara, a pomogli su je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, SO Prijepolje, Zdravstveni centar Užice i brojni donatori, među kojima su najveći Fondacija princeze Katarine i, sa 15.000 evra, naši sugrađani Dragana i Goran Varaklić koji žive u Kanadi”.

PRIJEPOLJSKO ZDRAVSTVO DANAS

Nosilac zdravstvene zaštite u opštini Prijepolje je Zdravstveni centar Prijepolje, u okviru koga funkcionišu Dom zdravlja i Bolnica.

U odnosu na godine “koje su pojeli skakavci”, u ovim ustanovama je znatno unapređen kvalitet zdravstvene usluge, ali su korisnici još uvek nezadovoljni jer “ne retko kupuju gaze, injekcije, pojedine lekove, a na popravke medicinskih aparta čeka se mesecima”. Oni smatraju, piše “Polimlje”, da bi situacija bila daleko bolja kad bi Dom zdravlja i Bolnica izašli iz okvira Zdravstvenog centra Užice, čiji je osnivač.

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Uredbom o planu mreža zdravstvenih ustanova, po kojima se gase zdravstveni centri a osnivaju domovi zdravlja i bolnice kao samostalni pravni subjekti, Odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad Domom zdravlja, Skupština opštine Prijepolje je usvojila u septembru 2012. godine. Kako se i očekivalo, stanje u ovoj zdravstvenoj ustanovi   je danas daleko bolje nego što je bilo 2012. godine.

“U odnosu na druge zdravstvene centre u Srbiji mi smo u velikoj prednosti. Lokalna vlast pokazuje izuzetno razumevanje za zdravstvo. U poslednje tri godine iz budžeta je u ovu oblast usmereno 60 miliona dinara. U ovoj godini dobili smo sredstva od 25 miliona dinara. Nabavka medicinske opreme za lekare, ali i pacijente, je najvažnije pitanje jer samo sa kvalitetnom opremom možemo medinsku uslugu podići na veći nivo i pružiti pacijentima adekvatnu zaštitu, kaže Sead Porović, direktor Doma zdravlja.

U sastavu Doma zdravlja Prijepolje rade Služba za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, Služba za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece, Služba za zdravstvenu zaštitu žena, Služba za zdravstvenu zaštitu radnika, Služba za stomatološku zdravstvenu zaštitu, Služba za polivalentnu patronažu sa centrom za preventivne aktivnosti, Odsek za hitnu medicinsku pomoć, Odsek za kućno lečenje i negu, Zdravstvena stanica Kolovrat i Zdravstvena stanica Brodarevo.

Trenutno je u Domu zdravlja u zaposleno je 38 lekara, 55 medicinskih sestara i 2 zdravstvena saradnika. Vozni park raspolaže sa ukupno 17 vozila ( putnička, terenska, sanitetska ). U sklopu Doma zdravlja rade i terenske ambulante na Jabuci, u Babinama, Aljinovićima, Kamenoj Gori, Orašcu. Jedino ambulanta u Crkvenim Tocima ne radi već duži period.

Ustanova, u kojoj zdravstveni pregled dnevno obavlja oko 650 pacijenata, danas raspolaže sa svom adekvatnom opremom za pružanje zdravstvene zaštite a sve usluge, prema rečima Porovića, odvijaju se u skladu sa Planom za tekuću godinu.

Prema zakonskim odredbama iz okvira užičkog centra do sada su trebale da izađu i opšte bolnice, a da osnivačka prava preuzme Ministarstvo zdravlja. Međutim, to se još uvek nije desilo.

“ Završena je javna rasprava o nacrtu novog zakona i on predviđa izdvajanje organizacionih jedinica iz sastava Zdravstvenog centra. Novi plan mreže zdravstvenih ustanova će ujedno biti novi početak za prijepoljsko zdravsto, smatra Zoran Drobnjak, direktor prijepoljske Bolnice. Trenutno je u ovoj ustanovi zaposleno 280 ljudi, od čega 59 lekara, 174 medicinskih sestara i tehničara i 5 stručnih saradnika. Bolnici u Prijepolju su ove godine odobrene 3 specijalizacije i dve subspecijalizacije ali to, smatra Drobnjak, nije zadovoljavajuće.

“ Treba obezbediti dovoljan broj stručnog kadra. Na žalost njihov odlazak na rad u inostranstvo nije zaobišao ni našu ustanovu. Prijepoljskoj Bolnici nedostaje i oprema za dijagnostiku koja bi se redovno servisirala. Nedostaju nam i novi aparati, a zbog sporih i neefikasnih tendera nismo u mogučnosti da obezbedimo kontinuiranu nabavka neophodnih lekova, kaže Zoran Drobnjak.

Na dugačkoj listi onog što bi moglo da podigne kvalitet zaštite pacijenata je i izgradnja stanice za centralni dovod kiseonika, ali i oprema za bazično funkcionisanje. Stara oprema, zbog čestih kvarova i nemogućnosti njenog održavanja, praktično je neupotrebljiva. Drobnjak ističe da, zahvaljujući Domu zdravlja i Opštini Prijepolje, Služba za radiologiju raspolaže novim ultrazvučnim aparatom koji je poslednji put nabavljen 2003. godine.

I u ovakvim uslovima u prijepoljskoj Bolnici je do jula ove godine, pored velikog broja ambulantnihčkih pregleda, obavljeno 330 operacija i 234 porođaja. U ustanovi čiji je kapacitet 170 postelja je u prvih pola godine na bolničkom lečenju bilo 3058 pacijenata.

J.Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777172
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
845
1167
7094
21412
70371
1777172

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:49