“KAD JE NOVINA BILA NOVῙNA”: LJUDI IZ MEDIJA O STANJU U MEDIJIMA

  27 Septembar 2017

Povodom osamdesetpetogodišnjice od izlaska prvog broja lokalnih novina u Prijepolju, Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija ''Lokal pres'' i list ''Polimlje''  organizovali su panel na temu ''Građani pitaju - mediji reaguju'', uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Panel je bio fokusiran na ulogu građana, organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti u definisanju javnog interesa, na promene u komunikaciji između građana, lokalne samouprave i medija u digitalnom dobu i na održivost lokalnih medija.Šta o stanju u medijima u Srbiji kažu – ljudi iz medija?

mmm1 1 djordje vlajic foto mc.rs e1504967231939

Vlajić: Sloboda ne znači haos

Lažne vesti kontaminiraju javni život i nanose ogromnu štetu, bez obzira na to da li su plasirane u propagandne svrhe ili kao posledica neznanja i želje ljudi da pridobiju pažnju javnosti, izjavio je FoNetu novinar Đorđe Vlajić.

Kod lažnih vesti trebalo bi razlikovati ono što se plasira kao propagandni efekat i ono što je problem neznanja i ozbiljna mera egzibicionizma ili nastojanja ljudi da dospeju u žižu javnosti time što će ispričati nešto što nema veze sa realnošću, predočio je Vlajić.

On smatra da bi se novinarstvo moglo izboriti sa lažnim vestima kada bi se vratilo izvornim principima profesije i parametrima koji su osnova za svaku informaciju.

Prema oceni Vlajića, mediji u Srbiji su pod užasnim pritiskom politike u borbi za preživljavanje, a neki namerno traže partnere ili se nude da postanu partneri svake vlasti.

Jako je razvijen klijentelizam, ukazao je Vlajić, pa mediji koji traže partnere čine sve da bi bili korisni vlastima, tako da tu nema profesionalizma.

Profesionalni standardi su jedina brana za struku, istakao je Vlajić, ali su potrebne i razvijene institucije koje sankcionišu nered u medijskom prostoru.

Sloboda govora ne znači haos i anarhiju, ona podrazumeva i odgovornost za ono što se izgovori i što se kaže, naglasio je Vlajić.

Ako bismo napravili analizu šta su mediji, oni koje nazivamo tabloidi, napisali u proteklih godinu dana, realno bi bilo očekivati da se u Srbiji dogodio Armegedon, ali se nije dogodio, ilustrovao je Vlajić.

To što su pisali nije bilo tačno, ali je imalo svrhu u momentu kada je objavljeno. U nečiju korist je to rađeno, ukazao je Vlajić i napomenuo da je to trovanje javnog prostora i javnosti, koje pogubno utiče na svest ljudi i na sistem vrednosti.

S druge strane, čitav niz medija, koji se najčešće oglušuje o profesionalnu etiku, ne prihvata samoregulatorna tela, predočio je Vlajić.

Prema njegovim rečima, takvi mediji se ponašaju kao da su van medijskog prostora, medijskog prava i istine.

mmm1 2 Dragan Ilic

Ilić: “Životne teme” u medijima su zapravo bežanje od politike

Radio i TV voditelj Dragan Ilić kaže da sve češće čuje, naročito na početku jesenje TV sezone, jednu od omiljenih medijskih floskula – ”životne teme”. On ističe da ona ima tri značenja, a da je prvo i najčešće “vezano za selebriti okruženje, a danas se u ovom rezervatu ravnopravno nalaze Estrada i Politika”.

“Drugo značenje ‘životne teme’ vezano je za privatni život političara. U emisiji ‘Svitanje’ na Televiziji Pink, kolega je pre nekoliko jutara nadahnuto govorio o novinskom tekstu ‘Šef voli kad ga zaljutim’, gde su ‘Večernje novosti’ otkrile identitet Vučićevog kuvara, poreklom iz Leskovca. Voditelj je sa velikim osmehom objasnio kako su nam svima drage te ‘životne teme’ o navikama naših lidera, o tome kakvi su oni kao obični ljudi. Savršena medijska priča, poput pevanja Ivice Dačića, partnerke Ane Brnabić, sandala koje nosi Palma ili Zoraninog šlema. Samo, da li je to deo naših života? Treće i možda najvažnije tumačenje ovog fenomena vazano je za stanje slobode madija u Srbiji. ‘Životne teme’ su fantastičan eufemizam za neku vrstu autocenzure, jer će one zameniti one dosadne priče i analize, koje zaboga više nikoga ne interesuju. Koga još zanimaju relevantne ekonomske ocene, dijalog o važnim političkim temama, parlamentarni život, vladavina prava i stepen autonomije demokratskih institucija. Ukoliko specifičnu težinu vašeg medijskog sadržaja smanjite na nivo leptira i kolibrija, nećete imati problem sa bilo kojom vlašću, a primenićete istu populističku logiku koju koriste političari. ‘Životne teme’ su praktično bežanje od ‘politike’.”

(Vreme, 7. 9. 2017. godine)

mmm1 3 Sasa Mirkovic

Mirković: Samoregulacija test zrelosti

Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković nije veliki optimista da se problem lažnih vesti može rešiti samoregulacijom, pa ni nekim oblicima regulacije, dok ne postoji volja većine medija da prihvate standarde.

"Kao neko ko je imao iskustvo i radio u državnoj upravi ,mogu da kažem da ne postoji ta medijska strategija, niti taj medijski zakon, koji mogu da se izbore sa fenomenom lažnih vesti ili postistine", objasnio je Mirković.

On je FoNetu izjavio da je za to uslov volja većinskog broja pripadnika novinarskog ceha da se suoče sa ne baš prijatnom istinom u ogledalu, jer je jasno da su određene stvarine dopustive.

Prema njegovim rečima, još će veći problem biti kada tehnologija omogući da se svakodnevno objavljuju audio i video sadržaji u koje se mogu ubacivati glasovi i ličnosti.

"Tada će nastati zaista medijska džungla u kojoj će jako teško moći da se razabere šta je istina. Idemo krupnim koracima u tom smeru", ocenio je Mirković, koji je do pre godinu dana bio državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za medije.

Prema Mirkoviću, veliko smanjenje budžeta za reklamiranje dovelo je tradicionalne medije u situaciju da stalno budu u trci za tiražom i gledanošću, zbog čega se mnogo lakše odlučuju da koriste informacije sa društvenih mreža.

Problem je što se često radi o prenošenju neproverenih informacija i otuda imamo veliki broj neistina i lažnih vesti, smatra Mirković.

mmm1 4 Veselin Simonovic

Simonović: Proizvodnja lažnih vesti

Nekada je posao novinara bio da razotkriva lažne vesti i da pravilno i profesionalno izveštava, a danas većina medija proizvodi lažne vesti, tako da je naša profesija trenutno u najgorem stanju od kako se bavim ovim poslom, što je skoro 35 godina, izjavio je FoNetu direktor Blica Veselin Simonović.

On je podsetio da Srbija ima Kodeks novinara i da Komisija za žalbe pri Savetu za štampu javno saopštava svoje odluke, ali je ukazao da to ne doprinosi poboljšanju stanja u profesiji.

Što više kritikujete one koji proizvode laži, oni su sve lažljiviji. To je jedan začarani krug iz koga je teško izaći, konstatovao je Simonović.

Prema rečima Simonoviću, većina medija i novinara u Srbiji prenose izjave političara, bez ikakvog kritičkog osvrta.

Naša politika je zasnovana na laži, političari, posebno dok su na vlasti, najveći su proizvođači laži, predočio je Simonović i objasnio da su novinari onda spremni da te laži samo plasiraju bez kritičkog osvrta.

Što su novinari bliži vlasti, oni su lažljiviji, smatra Simonović, a takvi su i mediji.

mmm1 5 antonela1

Riha: Političari ne razumeju funkciju medija

Nova Medijska strategija jeste jedna "dobra namera" koja će biti pozdravljena "sa strane", ali struka u Srbiji od nje neće osetiti poboljšanje, izjavila je FoNetu novinarka Antonela Riha.

Ona je napomenula da ništa ne očekuje od ovog dokumenta, niti od saradnje struke i vlasti, koja ne poštuje novinare i medije.

Govoreći o problemima u medijima, Riha je ocenila da je novinarstvo nekada bilo ugledna profesija, dok je sada predmet sprdnje.

"Ima jako puno problema, novinarstvo je nekada bilo ugledna profesija, a sada publici služi za sprdnju. Mislim da ni građani ne veruju medijima u potpunosti", predočila je Riha. Ona ne može da prihvati da građani veruju svemu što piše u tabloidima i smatra da "ti mediji služe za zabavu i da je politika postala zabava".

"Vidite kako izgledaju političke emisije na najgledanijim televizijama, one su zapravo estradne", ilustrovala je Riha. "Mi smo nekako i sami urušili profesiju, ne bih sve priprisivala političarima", primetila je Riha i uočila da su tržište i ta potreba za senzacionalizmom i da prvi imate neku vest učinili mnogo toga lošeg.

mmm1 6 Rade Veljanovski

Veljanovski: Vlast ima nameru da zadrži kontrolu nad medijima

Država se nije u potpunosti povukla iz vlasništva medija ni posle tri godine od donošenja medijskih zakona (o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima) koji predviđaju privatizaciju kako štampanih tako i elektronskih glasila.

Najprisutnija država ostaje kao suvlasnik u kompanijama koje izdaju štampane medije - listove Večernje novosti, Politika, Dnevnik iz Novog Sada, i kao jedini vlasnik (pravno nepostojeće) novinske agencije Tanjug.

Situacija u lokalnim medijima je pak obrnuta jer se država na ovom nivou povukla iz vlasništva skoro svih medija, što je na slobodnom tržištu dovelo do propasti polovine njih, dok su oni "srećniji" opstali zahvaljujući tome što su ih kupili krugovi bliski vlastima.

Neuspešna privatizacija medija, prema oceni Radeta Veljanovskog, medijskog stručnjaka i profesora FPN-a, posledica je nedostatka političke volje i spremnosti svih vlasti od 2000. godine do danas da sprovedu sopstvene zakone i povlačenjem iz medija ostvare važan aspekt demokratije. Problem državnog vlasništva nad medijima najizraženiji je u uređivačkoj politici tih medija, kaže Veljanovski za Danas.

- Privatizacija medija je neophodna radi ostvarivanja slobode govora, objektivnog informisanja, ali aktuelna vlast, iako se pre tri godine hvalila novim zakonima o medijima, pokazuje jasnu nameru da zadrži kontrolu nad medijima, a uticaj političkih krugova na sadržaj je sve veći, umesto da bude obrnuto, ističe Veljanovski. Pored toga, kao dodatni problem on vidi i koncentraciju državnog vlasništva u medijima, čime su neravnopravan položaj dovode privatni mediji.

Veljanovski ističe i da postoji suprotan problem sa privatizacijom medija na lokalnom nivou. Ona je u najvećoj meri završena, ali posledično je polovina medija ugašena, što prema njegovom mišljenju vlast koristi kao argument protiv privatizacije.

- Neki mediji nisu mogli da opstanu, ali zato što nisu bili spremni da prihvate rad u drugačijem društveno-ekonomskom sistemu, međutim to se koristi kao izgovor da država u pojedinim slučajevima, kao što je Tanjug, i dalje pomaže medijima. To je zamena teza - zaključuje Veljanovski. On je uveren da su ti mediji ugašeni jer nije bilo poslovnog interesa za njih, međutim naglašava da su oni koji su privatizovani kupljeni ne iz poslovnog, već iz političkog interesa.

Priredio:

M.M.Mutabdžija

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Juli 2018
NPUSČPS
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2266864
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
139
1555
139
40801
92057
2266864

Vaš IP: 54.224.216.155
2018-07-16 01:20