Пројекти: КАД ЈЕ НОВИНА БИЛА НОВИНА (3): РАДИО ПОЛИМЉЕ ИЛИ КАКО СУ НЕСТАЛИ ЉУДИ ИЗ МАЛЕ КУТИЈЕ

  28 Avgust 2017

Радио Полимље је било међу прве 24 локалне радио станице које су основане у Републици Србији. Први пут тај радио се огласио 29.априла 1974.године, а први експериментални програм емитован је 1975.године. Баш тај је радио био један од оснивача Заједнице радио и ТВ станица Србије. Одлуком РРА , годину дана после приватизације, која је споведена над ЈИП“Полимље“ по „хитном поступку“, Радио Полимље је 1.септембра 2008.године изгубило своју фреквенцију и престало да постоји.

Прича о радију почела је 1895. када је Маркони преко Атлантика послао прву радио телеграфску поруку. Само десет година касније у Америци је емитована прва експериментална радио емисија. На просторима некадашње Југославије 1904.године опет је Маркони на обали Јадрана поставио радио телеграфску станицу. Екпериментално, у Београду је први пут имао своју промоцију 1924.године, а од 1929.емитује се радио програм. Већ тада у Београду је 20.000 радио пријемника.У исто време, дакле, између два светска рата, у Пријепољу је било 20 радио апарата. Непосредно после рата, у Југославији само 12 градова има радио станицу, десет година касније 16 али је учетворостручен број претплатника.

У општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош 1960.године има укупно 1700 радио апарата. Почетком седамдесетих, интересантно, у пријепољским селима је већ 1525 радио апарата, у исто време када се бележи 300 шпорета и 4800 кревета.

Неко је рекао да је то била тек узбудљива авантура студената и средњошколаца врућег лета 1968.године у Пријепољу када су, уз помоћ старог радио апарата преправљеног у предајник и скривене антене, студенти забављали Пријепољце на плажама. Летња авантура завршила се сећањима. Требало је да прође још која година.

Скупштина општине Пријепоље, 29.априла 1974.године доноси одлуку о оснивању Радио Полимља. Само који месец касније биће емитован ванредни програм поводом одржавања Међурепубличких омладинских спортских игара.

Тако је почела прича о „људима из мале кутије“ у овом граду. Експериментални програм емитован је 1975.године четвртком од 14 сати и 30 минута до 17 сати и недељом од 10 до 12 сати. Први студио је био у згради некадашњег Војног одсека. Омиљена емисија честитке и поздрави грађана.

Програм Радио Полимља убрзо је добио богатију шему, још нема телефон али стижу поруке разгледницама. Бити на радију значило је бити популаран. Људи из мале кутије постају, у ствари, гласови који се препознају. Година 1978. Радио Полимље се укључује у програм Удружених радио станица Србије „На заједничком таласу“, а бројни прилози новинара емитују се у оквиру специјализованих емисија Радио Београда. Расте углед мале радио станице. Недељом постаје веома популарна Радио трибина, као „печат времена“, поподне се слуша „Мозаик у пола пет“, музичка емисија „Дискодром“. Неприкосновен је Дневник у 16 сати који слуша цела општина. Радио Полимље 1979.године постаје део јединствене информативне куће „Полимље“. Радио је медиј који „гута“: информације, музику, идеје, вербалне слаломе. Тражи брзо мишљење, елоквенцију, сугестивност и глас који се препознаје, дикцију која задржава пажњу. Радио гута речи. А шта, уосталом, има осим речи? Осамдесетих Радио Полимље је већ респектабилан медиј. У етар одлазе многобројни прилози, поједине ауторске емисије добијају награде јер су високо оцењене од стране професије. Једна од најдуготрајнијих емисија била је „Кактус“ намењена младима и музичко пропагандна емисија „Студио 555“. Деведесетих Радио Полимље има веома значајну улогу у контактима са слушаоцима, успостављању целодневне програмске шеме, од јутарњег до вечерњег програма. Тада настају и неке од емисија које су обележиле Радио Полимље, међу којима је „Урбана антомија“ која је десет година емитована сваког радног дана од 17 до 18 сати и доживела 1500 издања и „Мој свет“ сваког петка, емисија која је немерљиво сведочанство Пријепљаца о времену у коме су живели и радили. Теоретичари медија назвали су радио врућим медијем. Звали су га и шумном кулисом савременог живота. Код слушалаца буди осећај потенцијалне свеприсутности. Радио је увек био везан помало за носталгију јер нуди илузију. Глас који те милује, који те упозорава, који сугерише, који опомиње, који развесељава, који те уверава, глас коме верујеш. Радио подстиче машту, а једино људи из радија остају –евергрин. Никада не старе јер глас не стари.

Ih kad je novina bila novina 3 kao prva foto

Јубилеј, 30 година радија обележен је 2004.године када је и министар за медије у Београду примио представнике Радио Полимља како би се упознао са радом, тешкоћама али и честитао редак јубилеј и истрајност у раду. Самоуверен беше наслов на првој страни „Полимља“: „Ово је ...тек 30 година нашег радија“. Беше то тренутак када је законска регулатива омеђавала рокове за приватизацију локалних медија. Реално се постављало питање: шта ће бити са медијем у тренутку када су почеле да ничу „дивље“ радио станице, претварајући радијски етар у радијски хаос. Постављало се питање: да ли ће нови власници медија имати поштовања према традицији и имену првог радија не само у овој општини, него у ширем окружењу. Један од представника локалног политичког естаблишмента је већ дао наслутити судбину, рекавши:“Па, 30 година и није неки јубијел“. Али звао се тај радио да се провере све информације: о води, струји, рестрикцијама, аутобуским поласцима, возном реду, елементарним непогодама, проходним и непроходним путевима, радостима, жалостима, победама, поразима, успесима, људима, догађајима, политичким превирањима. Тај радио је, понекад, уз помоћ „штапа и канапа“ али уз велико знање и ентузијазам новинара и техничара, успевао да директно преноси велике догађаје али и седнице на којима се кројила судбина града и људи и њихова будућност. Нико се није бавио чињеницом да је први локални радио основан 1944.године у Лозници, други 1950. у Нишу, па тек после 12 година трећи у тадашњем Светозареву. Да је Радио Полимље по датуму рођења био 24 на листи локалних радио станица Србије. А 2004.године када је обележаван јубилеј, 30 година Радио Полимља било је 400 локалних (регистрованих) радио станица, а још три пута толико „дивљих“. Радио се тако смањивао до апсурда. Радио почиње да бележи ново време у коме је нестајала равнотежа. Радио постаје „причаоница“ и гротло из кога се ори неукус. Сричу се неважне информације, комуникација је пребучна, еманципација неутемељена, интонација немузикална, протерује се знање, едукација, елоквенција, шарм, печат који аутор даје времену.

Међу оснивачима Заједнице радио и ТВ станица Србије био је и тај пријепољски радио. Због квалитета рада и новинарских прилога тај радио и Пријепоље имали су част да буду домаћини новинарима окупљеним на Фестивалу удружених радио станица Србије када је радио опремљен најсавременијом техником какву и данас имају неке велике радијске куће.

НЕМА ВИШЕ РАДИО ПОЛИМЉА

Одлуком Републичке радио дифузне аганције, само четири године после обележавања јубиларних 30 година радио станице која је била међу првих 24 локалних радио станица у Републици Србији, Радио Полимље је 1.септембра 2008.године престало да емитује програм пошто му ова агенција није доделила фреквенцију коју је Радио Полимље поседовало свих тих деценија. Једна од немерљивих социолошких и културолошких улога коју је овај радио имао током скоро три и по деценија постојања у једној неразвијеној општини, завршена је одлуком извесне групе људи. Није постојао ни један професионални аргумент којим би се руководила РРА у доношењу једне такве одлуке. Та одлука је 2008.године изазвала запрепашћење, пре свега, колега, дугогодишњих професионалних новинара. Били су зачуђени и грађани, а неки и до данас изражавају „жал“ што више нама Радио Полимља. Али политичка номенклатура општине није показала ни минимум интересовања, нити свести о улози овог радија ни са становишта информисања, али ни са становишта социолошке, историјске, нити културолошке димензије, иако је све до 2007.године оснивач управо била ова локална самоуправа. Приватизацијом ЈИП“ Полимља“, која је обављена „експресно“ иако до данас неки медији по Србији, чији је оснивач локална самоуправа нису приватизовани, а у чијем саставу је, поред листа „Полимље“ био и тај радио са традицијом и угледом, престало је интересовање заједнице за ове медије. Показало се као и увек на овим просторима да се далеко не гледа, често не даље од „персоналног“, па се и институције и устнове „воле“ или „не подносе“ искључиво због појединаца који нису по вољи неким појединцима. Грађани су, као обично, незаинтересовани, необавештени и равнодушни. Уосталом, створена је већ била клима, кроз „дивље“ радио станице, да се тим послом могу бавити и „ђеца“ са мало опреме. Исмејани су рад, професионалност, године искуства, знање, озбиљност, одговорност, исмејано је „право грађана да буду благовремено информисани“. Дрскост којом је рушен углед суштине медија и суштине професије подстицана је са највиших нивоа и највиших центара моћи.

Ih Kad je novina bila novina 3 kao druga foto

Било је тешко последњи пут се опростити од слушалаца Радио Полимља тог недељног преподнева 30.августа. Последњи пут рећи „поштовани слушаоци“ и „било је ово последње што сте чули са таласа Радио Полимља“. Ја сам то изговорила. Била је 2008.година. Нисмо прославили 35 година Радио Полимља.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Februar 2018
NPUSČPS
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1915322
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
433
667
1728
27498
48216
1915322

Vaš IP: 54.196.145.24
2018-02-21 10:34