Пријепољска привреда - oсврт на прошлу годину НЕУМОЉИВОСТ СТАТИСТИКЕ И РЕАЛНОСТ

  28 Juli 2017

На седници Скупштине општине усвојена је информација о стању привреде у општини Пријепоље у прошлој години, уз упоредне податке који датирају из деведесетих и почетка двехиљадитих година. Има ли промена? Могуће да има помака али смо и даље у последњој категорији где су најсиромашније и девастиране опшине. Број становника и даље опада.

Слика стања привреде у пријепољској општини може се сагледати кроз само неколико битних података, наведених у информацији коју је сачинила Општинска управа. Пад становнишва се наставља и после пописа 2011.године и Пријепоље сада има једва нешто више од 37.000 становника. Народни доходак општине бележи драстичан пад и чини свега 39 одсто републичког просека по становнику. Структура привреде је неповољна и све је мање учешће индустрије, а све веће трговине, што је тендеција која траје већ целу деценију. Развој малих и средњих предузећа, од којих се много очекивало, бележи стагнацију од 2010.године. Лична примања запослених заостају око 32,4 одсто за републичким просеком. Пољопривреда бележи раст као и прерађивачка индустрија, пре свега, захваљујући развоју малинарства. Број запослених је још увек болно питање, као и број незапослених. Приватизација некадашњих душтвених фирми је била катастрофална (успешност испод 10 процената), а цео процес је у застоју и стоје закључани објекти Ириса, Хотела Милешева, Пољопродукта, Путника. То би било „укратко“. Аналитичнији приказ показаће да је тенденција исељавања у директној вези са недостаком посла, малим примањима, што чини да се тренутно може говорити о проценама житеља ове општине да неке перспективе за бољи живот и стандард нема. Барем не у догледно време, а „догледно време“ за један људски живот је, углавном, кратко.

ОПШТА СЛИКА „ДЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ“ ОПШТИНЕ

Према најновијим критеријумима, како то стоји и у информацији коју су усвојили одборници Скупштине општине на јулској седници, општина Пријепоље припада четвртој групи нејнеразвијенијих, односно девастираних општина у Републици Србији. Привреда бележи драстичну стагнацију дуже од две деценије. Бележи се драстичан пад друштвеног производа, што је свакако, најважнији економски показатељ. Наиме, 1995.године друштвени производ чинио је 60,5 одсто републичког просека, а 2005.године само 39 одсто. Дакле, за десетак година је скоро преполовљен. Наравно, када се сагледају године поређења, свакако да се поставља питање: а шта се догодило после 2005.године, где су упоредни подаци за протеклу деценију? На жалост, 2005. је једина упоредива година јер су тада објављени последњи званични подаци, што је само по себи (и по статистици) довољно идикативно. Последица овако драстичног заостајања друштвеног производа за републичким просеком последица је промене привредне структуре која је, наравно, такође била драстична. Наиме, 1995.године привреда је чинила 35,6 одсто народног дохотка, пољопривреда 27 одсто, трговина 10,3 одсто. Десет година касније (последњи званични подаци) индустрија чини само 14 одсто народног дохотка, пољопривреда 29 одсто, а трговина 27 одсто. Коментар није ни потребан.

У овом периоду драстичан је и пад запослености. Наиме, у пријепољској општини још 2000.године радило је 11.200 људи, да би 2011. тај број пао на само 5.700. Но, већ од 2012. почиње благи раст запослености, па је тако прошле године радило 7.200 људи.

Уз тако малу запосленост иду и мала примања. Просечна примања у 2016.години износила су свега 32.293 динара, док су на нивоу Златиборског округа била 37.727. а државе 45.405 динара. Дакле, нето плата и ово мало запослених мања је од државног просека за скоро 29 одсто у 2016.години.

У исто време, дакле на крају 2016.године, 5.353 особе у општини Пријепоље биле су без посла, према евиденцији Националне службе запошљавања. Статистика каже да је у односу на почетак прошле године забележен пад незапослености за око 300 људи. Највећи број незапослених евидентиран је 2006. године када је износио близу 8000. Током десетак година дошло је до помака, али треба томе додати и да је велики број људи због економских неприлика и немогућности остваривања елементарне егзистенције, напустио Пријепоље у потрази за послом. Наравно, неоспорно је да се предузимају и мере са нивоа државе и општина како би се смањио тако велики број незапослених, како би људи нашли посао уз финансијску потпору фондова, односно локалних, веома скромних буџета. Локалне самоуправе, па тако и пријепољска општина, доносе локалне акционе планове за запошљавање у сарадњи са Националном службом запошљавања. Реч је о јавним радовима и стручној пракси, самозапошљавању.

ПРИВАТИЗАЦИЈА И НОВИ КАПАЦИТЕТИ

Успешност приватизације друштвених предузећа није досегла ни 10 одсто. Углавном је завршена, већи број колектива је приватизован, махом неуспешно јер је број запослених радника веома мали, један број предузећа још чека приватизацију, многа су доживела стечај или су у поступку ликвидације. Приватизована предузећа су:“Тргопек“ који има 58 запослених, ГП“Рад“ 14 запослених, АД „Елан“ 69 запослених, Завод за урбанизам и пројектовање који има само 2 запослена, Ирис, погон у Бродареву 20, Угоститељско предузеће Милешева 14 и Инекс Соколица 20 запослених. Предузећа која су продата кроз стечај или је у току стечајни поступак су: Лимка која запошљава 40 радника, ТК „Љубиша Миодраговић“ који је продат у стечају предузећима „Трендтекс „( 70 одсто) а које запошљава највише, 330 радника и ДОО „Стар Јела“ које има 73 радника. У стечајном поступку је „Ирис“ (нема запослених), Аутопревозно предузеће „Полимљетранс“ је продато у стечају али не ради, нема запослених, те је тако Пријепоље остало без свог локалног превозника после више од пола века. „Јавор“ је продат у стечају, не ради, нема запослених. У стечајном поступку су „Ливница“, Ауто кућа, Путник-Милешева, Штампарија Милешево. Оно што је карактеристичо је да је у овим предузећима, само у периоду од 1990-1995.било запослено преко 6000 радника. Од малих и средњих предузећа се доста очекивало, пре свега њихов убрзан развој, већи замах, улагања, али до тога није дошло, односно ова предузећа нису могла да ублаже нагли пад запослености. У општини Пријепоље регистровано је 1.197 предузетничких радњи, што је мање него 2015.године. Саобраћај и складиштење су доминантне делатности (једна трећина свих регистрованих радњи), а следи поправка моторних возла (273 радње), трговина на велико и имало (180 радњи) и прерађивачка (160). Од 2010. бележи се стално смањење регистрованих радњи.

Кад је реч о предузећима, њих је у пријепољској општини на крају прошле године било 282, што је више него 2015.године. Доминирају предузећа која се баве трговином и поправком возила (96), а следи прерађивачка индустрија (54) и саобраћај (34). Од 2010.године стиче се утисак да се стабилизује предузетничка слика у општини. Свакако су томе допринели разни програми унапређења и развоја предузетништва кроз владине програме, разне фондове, донаторске пројекте. Многи су користили врло повољна подстицајна средства, најчешће бесповратна, као и стимулативна средства за запошљавање радника.

Доста се очекивало од Индустријске зоне, доста средстава је уложено како би се обезбедила инфраструктура и инвеститори, пре свега са свежим капиталом са стране. Није до тога дошло али је од 12 плацева, 9 дато у закуп под изванредно повољним условима. Али број радника није досагао онај број који би оправдао уговоре општине са онима који су узели под закуп плацеве, тако да се очекује анализа ових уговора и поштовање уговорених обавеза запошљавања утврђеног броја радника.

Очекивало се да стину и страни инвеститори. Компанија „Трендтекс“ је имала највећа улагања и највећи број запослених, као и међународна компанија МДГ која запошљава преко 100 младих људи. Укупни ефекат досадашњих улагања седам страних компанија је око 600 запослених, а од тога је у две поменуто фирме преко 400.

ПОДИЗАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЛОКАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Много се очекује од Канцеларије за локални економски развој. Да би се остварило, потребни су надахнути, компетентни и стручни сарадници. Неопходна је бржа процедура за добијање грађевинских дозвола, активније учешће општине у решавању приватизације преосталих предузећа, боља искоришћеност могућности јавно-приватног партнерства. Сагледавање исплативости улагања у још једну индустријску зону, где је буџет пројекта у оквирима чак 50 милиона динара, дуално образовање, савременије осмишљења промоција пријепољске општине зарад привлачења инвестиција, боље коришћење обновљивих извора енергије, формирање тренинг центра за обуку и преквалификацију радника, доношење свих неопходних планских докумената, попис општинске имовине. Ту су, дакако, и планови општине до 2020.године. Доминира изградња регионалне хладњаче уз коришћење страних фондова, чија би вредност била око 5 милиона евра. У плану је детаљна регулација Милешевског пута, израда студије за грејање града на био масу, као и стратегије руралног развија. Не треба заборавити ни пројекат пречишћавања отпадних вода, вредан преко 20 милиона евра као и опремање трансфер станице за депонију смећа у вредности од милион евра и изградњу трафостанице у Великој Жупи.

Реално?

Малинарство нас је за сада сасвим заокупило. За сада.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Avgust 2018
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2344869
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1705
5156
8617
39636
79170
2344869

Vaš IP: 54.80.93.19
2018-08-15 09:07