„Ено морем тече Лим“ беше стих песника оног ономад. Е, сада други стихови и друге песме, без песника или с њима. Ено, најпрометнијим улицама теку потоци, сливају се, хрпе камења, шљунка...Зачепиле се шахте које ваља чистити, као и колекторе...Свакодневни пљускови погоршавају стање. Вода ко орање. Беше ова седница Скупштине општине, пребројавало то свако мало контејнере, вирило у смеће али нико се не сети да спомене и шта ћемо са тим запушењима и зачепљењима. Може бити да то ови што „пролазу“ кроз градске „џаде“, и не примећују. Уосталом, у манирима врсних драјвера фркнке већина по тим бујицама и барама, па залију све што хода, а мало ко и хода, да не драмимо. Немају сви „моћ расуте пажње“ па да могу одједном да гледају у мобилни и да гледају пешаке или бујице низ улице, а једном руком да винтају волане.
И тако, ено озго од Расна, па све до Мејдана,низ једну од најпрометнијих улица, тече то вода ко поток, шахте се зачепиле, бујица носи. Ако ко наиђе, што је наилазио?!
Ако немаш ауто да га упрегнеш одтле дотле - у кућу!
Па са балкона, преко сардона, гледај како улица постаје бујица.
И.Х.
