Lim je ponovo postao plutajuća deponija sve do brane "Potpeć" u Priboju, što je velika opasnost po zdravlje ljudi, ali i po životnu sredinu. Prethodnih dana nabujala reka pokupila je đubre iz svih pet opština kroz koje protiče i velikom brzinom ponela tone otpada ka HE “Potpeć” tako da se iz Lima svakodnevno izvlači do 25 kamiona raznog smeća.
Predsednik pribojskog ekološkog udruženja “Jastreb” , Siniša Laković je izjavio za “Polimlje” da poslednjih dana, pomoću čamca i rekomorkera, ekolozi ove susedne opštine i radnici komunalnih preduzeća guraju smeće ka obali odakle se vadi bagerima i tovari u manje kamione. Zatim se odavde prevozi ka improzivnovanoj pretovarnoj stanici u Bistrici kod Nove Varoši gde se ponovo tovari u velike kamione i transportuje ka Regionalnoj deponiji „Duboko“ kod Užica.
Sa ciljem da se reci vrati život i sa njene površine skine bruka u kojoj se ogledaju svi koji žive uz njen sliv, tokom prošle godine sa 52 divlje deponije u slivu Lima izbučeno je 1.500 kubika smeća.Posao je dug i mukotrpan, ali se ne sme zaustaviti sve dok se naša svest ne promeni. A to neće biti brzo.
U Srbiji inače, ima između 20.000 i 30.000 divljih deponija, govore podaci iz marta 2017. godine, a koliko je u međuvremenu "niklo" novih, teško je evidentirati.Samo u Beogradu ih je oko 500. U to se ubrajaju i manja smetilišta, nastala u naseljima između kuća. Na žalost, meštanima je lakše da gledaju i podnose nečistoću i smrad, nego što su spremni da svoj otpad regularno odlože. Pri ovako niskoj ekološkoj svesti o recikliranju na kućnom pragu ili kompostiranju otpada, ne može se ni govoriti.
Prema podacima Evropske agencije za statistiku Eurostat, zemlje Evropske unije su reciklirale i kompostirale skoro polovinu svog ukupnog komunalnog otpada tokom 2019. godine. Sa svešću o tome da je smeće sirovina samo na pogrešnom mestu, od toga se čak 27% smeća koristi za dobijanje energije, a samo 24% odlazi na deponije. Lako je zaključiti i bez precizna evidencija da oko 90% otpada u Srbiji završi na sanitarnim i nesanitarnim deponijama. Otpad se kod nas još uvek ne koristi za proizvodnju energije, bez obzira što taj proces proizvodi manje zagađenja nego deponovanje smeća.
Na žalost, svaka poplava pokaže da nagomilano smeće uzima svoj danak. Kad otpad stalno pristiže, taloži se u koritu reke i menja njen tok, šanse da dodje do njegovog izlivanja čim počnu obilnije padavine samo se uvećavaju.Valja to stalno imati na umu.
M.C.
.jpg)
