Dvadeset godina građanskog vaspitanja :VEĆE INTERESOVANJE UČENIKA

  20 februar 2021

U Prijepoljskoj gimnaziji i Ekonomsko trgovinskoj školi, ove školske godine, podjednak broj đaka na građanskom vaspitanju i verskoj nastavi, u Tehničkoj školi svaki treći učenik pohađa građansko. Mali fond časova, nedostatak nastavnog materijala i izostanak obuke za nastavnike, razlozi zbog kojih ovaj predmet nije ostvario svoj puni potencijal.

Građansko vaspitanje je pre dve decenije,zajedno sa verskom nastavom, uvedeno u obrazovni sistem Srbije. Dva nova predmeta podelila su tadašnju javnost na “konzervativnu” i “modernu”. Sa druge strane, čitav proces je tekao sporo. Nije postojala institucija za obrazovanje nastavnika. Nedostajali su odgovarajući udžbenici, pa su u početku korišteni razni nesistematizovani priručnici i druga literatura, ili se ništa od toga nije koristilo.

U proces razvoja kurikuluma uključilo se Udruženje građana “Građanske inicijative” koje je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, izradilo odgovarajuće priručnike za nastavnike i programe za edukatore. Stručno usavršavanje za novi predmet je, u godinama koje su usledile, prošlo nekoliko hiljada prosvetnih radnika, a u školske učionice su se, nakon nekoliko decenija odsustvovanja, vratili sveštenici, pa se podeljena javnost umirila.

ar gradjansko profesorka Anela Bekto

Prema rečima profesorke Anele Bekto, koja 15 godina, u Prijepoljskoj gimnaziji i Tehničkoj školi, predaje predmete iz grupe društvenih nauka, početna polarizacija društva oko ova dva predmeta, ipak je opstala i manifestuje se kroz rivalitet među učenicima, pred koje je postavljena obaveza izbora za jedan od ova dva predmeta.

“Đaci se uglavnom opredeljuju po ugledu na svoje drugare. Na izbor predmeta utiče porodica, zatim iskustvo iz osnovne škole, lična interesovanja, planovi za nastavak školovanja i kvalitet predavanja. Intersovanje za građansko vaspitanje raste prvenstveno među učenicima koji nameravaju da upišu fakultet”, kaže profesorka Bekto.

Prema podacima srednjih škola broj učenika koji se prijavljuju za predmet građansko vaspitanje je od 2014. godine do danas u porastu. U Ekonomsko trgovinskoj školi je pre šest godina 2/3 đaka pohađalo versku nastavu. Školske 2017/18. godine, od 439 učenika, za građansko se opredelilo njih 221, a za veronauku 218. Taj odnos je ostao ujednačen do danas. U Prijepoljskoj gimnaziji je u školskoj 2014/15. godini versku nastavu pohađao 301 đak, a građansko vaspitanje 130. Interesovanje učenika za građansko je u ovoj školi naglo poraslo u tekućoj 2020/21. godini, pa versku nastavu posećuje 170, a građansko 167 đaka. Od ovog trenda odstupa Tehnička škola u kojoj je 2014. na predmetu građanskog vaspitanja bilo 159, a na veronauci 241. Broj zainetersovanih za građansko se u međuvremenu smanjivao, pa je ove školske godine taj predmet izabralo 83 đaka, naspram 245 koji su se odlučili za versku nastavu.

Prema rečima profesoke Bekto, učenike Tehničke škole više interesuju strukovni predmeti, dok izborne pohađaju zato što su obavezni. Pošto uglavnom dolaze iz tradicionalnijih porodica, đaci se češće opredeljuju za versku nastavu.

Građansko vaspitanje je izborni program i ne uživa ravnopravan status sa redovnim predmetima. Često služi za popunjavanje norme nastavnika iz drugih oblasti, koji nisu prošli odgovarajuću obuku i uglavnom se kratko zadrže na ovom predmetu.       

“Mali je fond časova, nedostaje nastavni materijal, a godinama unazad ne organizuje se obuka za nastavnike. U tim uslovima, sasvim je očekivano da predmet koji se ocenjuje opisno, a održava jednom nedeljno, ne može da ostvari svoj potencijal. Uvođenjem građanskog u grupu redovnih predmeta, uz veći fond časova, obavezno ocenjivanje i kvalitetne udžbenike, imalo bi efekat po celo društvo”, ističe profesorka Bekto.

Za nastavu građanskog, odnosno veronauke, prvi put se opredeljivala generacija koja uskoro puni 30 godina. Da li su mladi zahvaljujući ovim predmetima postali “bolji vernici”, odnosno “pristojniji građani”, ne može se precizno odgovoriti, ali svakodnevni život često nudi naznake.

Pitali smo učenike prijepoljskih srednjih škola šta ih je motivisalo da se opredele za jedan od dva izborna predmeta.

grupa1

Nikola Baković (prvi razred, Prijepoljska gimnazija): “Za građansko sam se odlučio nakon razgovora sa roditeljima. Interesujem se za politička i ekonomska dešavanja u zemlji i želim da naučim osnovne pojmove iz ovih oblasti.”

Deni Gašanin (prvi razred, Prijepoljska gimnazija): “Kroz građansko vaspitanje učimo o značaju tolerancije i uvažavanju različitosti. Interesujem se i za religiju, ali mislim da je to privatna stvar pojedinca, pa se nisam opredelio za veronauku.”

Nejra Bašović (treći razred, Prijepoljska gimnazija): “O religiji sam informisana kroz porodicu i privatni život. Za građansko vaspitanje sam se opredelila jer me interesuju društvene teme i socijalizacija. Mislim da je za svakog pojedinca važno da razume društvene pojave i da postane aktivan član zajednice. Učestvovala sam na seminarima OEBS-a gde sam mogla, zahvaljujući ovom predmetu, da argumentovano razgovaram sa svojim vršnjacima o predrasudama i nasilju.”

grupa2

Anđelika Drobnjak (treći razred, Prijepoljska gimnazija): “Od ove godine pratim nastavu građanskog vaspitanja. Predmet mi je interesantan. Obrađujemo različite teme i društvene pojmove o kojima svi možemo da razgovaramo, dok su na verskoj nastavi teme vezane samo za jednu religijsku zajednicu.”

Alvina Memišahović (četvrti razred, Ekonomsko trgovinska škola): “Na građansko idem jer želim da razumem društvene pojave, što kroz versku nastavu ne bih mogla. Stečeno znanje će mi značiti kad budem upisivala fakultet.”

grupa3

Lejla Džinović (četvrti razred, Ekonomsko trgovinska škola): “Dolazim iz porodice u kojoj religija zauzima značajno mesto u svakodnevnom životu, pa sam se opredelila za veronauku. Tačno je da su učenici koji pohađaju građansko vaspitanje bolje informisani o društvenim pojavama. Međutim, i verska nastava obrađuje teme tolerancije i uvažavanja drugog i drugačijeg i odnosa vernika prema zajednici u kojoj živi, tako da smatram da sa te strane nisam uskraćena.”

Milica Ružić (četvrti razred, Ekonomsko trgovinska škola): “Prve dve godine išla sam na građansko, zatim sam se prebacila na veronauku, jer smatram da je lepo upoznati oba predmeta . Građansko vaspitanje podstiče dijalog među ljudima, dok verska nastava učenika upoznaje sa njegovom tradicijom.”

 grupa4

Strahinja Marijanović (treći razred, Tehnička škola): “Izabrao sam versku nastavu jer sam vernik. Mislim da svako treba da uči o religiji kojoj pripada.”

Andrej Grujičić (treći razred, Tehnička škola): “Izborni predmeti za mene nemaju nekog značaja. Pošto sam morao da biram, opredelio sam se za veronauku zato što je većina mojih drugova na tom predmetu.”

A.R.

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2021
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6208200
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2692
3919
33449
134068
189910
6208200

Vaš IP: 54.236.62.49
2021-02-26 15:58