О смећу из другог угла: ИГРАЧКЕ

  21 septembar 2020

Кад више не требају, шта с њима? Немате коме поклонити? А да се месечно или годишње организује размена „вишка ствари“ на неком јaвнom простору у граду?

Свашта се баца око контејнера који су постали дивље депоније и који нарушавају елементарно функционисање града, уништавају сваку комунaлну културу, иначе тешко стечену и годинама колико толико неговану и поштовану. Све се драстино променило, па ни према чему што је јавно више нема никаквог поштовања, а то значи ни грађанског сaмопоштовања.

Елем, наравно да предлажемо да се сви контејнери склоне са јавних површина у граду и да свака кућа поново врати канте за изношење смећа. Док се то не догоди, нагледаћемо се ми још разних „намештаја“ око контејнера на сред тротоара у центру града.

А онда вас изненади неко ко није хтео да баци него је помислио да би било згодно да „остави“ па ако неком затреба да узме. Играчке. Заиста, не памтим када сам видела да се нека деца играју играчкама испред кућа, у двориштима, парковима, на терасама, да онако дечје „ћућоре“, да возају аутиће или причају с луткама...Готово да су се такве игре изгубиле, заборавиле, друштвеност је у опадању, социјализација деце под великим знаком питања. И тако гледајући играчке које нико данима није померио, остављене пажљиво на картону на дохват, помислите прво да никоме ни не требају, а онда и да их није згодно узимати око контејнера и давати деци.

Зато би, можда, било згодно, покушати нешто друго. Да се једном месечно или полугодишње или годишње, једног дана или датума, организује јавна размена вишка ствари. Да људи донесу или изнесу оно што им више не треба, а узму оно што им се допада или им треба, а не могу или немају где више да купе. Није то ништа револуционарно. Таква размена постоји у многим градовима, чак и у Србији. Људи размењују столове, фотеље, лампе, комоде, чивилуке, украсе,ташне, наочаре, одевне предмете, апарате, чизме, алат, накит...Свашта се можће наћи, негде се то продаје уз ценкање али је одлична варијанта да свако донесе шта му не треба, а узме шта му трреба, без надокнаде.

Превише захтевно за место које још није решило ни елементарни проблем са смећем, депонијом, контејнерима, корпама и кантама за смеће, које још сваки отпад разбацује свуда око себе, у потоке, паркове, крај пута, испод прозора?! Можда. А можда је увек право време за добре идеје које не коштају а доприносе заједници и појединцу. Уосталом, ко зна колико би некога обрадовали ако би угледао предмет који га подсећа или који му олакшава, који има ону сентименталну, а не материјалну вредност.

Да пробамо?

И.Х.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2020
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5534226
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1358
3045
16845
83192
126896
5534226

Vaš IP: 18.232.146.112
2020-10-24 16:32