КОД ПОВРТАРА ЗЛАТАНА КУЧЕВИЋА: ДОМАЋЕ ПОВРЋЕ ЈЕ НЕШТО ДРУГО, ИМА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

  23 jul 2020

Са 18 пластеника газдинства Кучевић на трпезе потрошача оде до 50 тона разноврсног поврћа врхунског квалитета.

Деоничарско друштво Златан & Саида, како Златан Кучевић назива своје пољопривредно газдинство у Великој Жупи, ради ових дана пуном паром. Хладне јулске ноћи мало „мрсе конце“ дозревању парадајза, паприка и корнишон краставаца...али су „деоничарима“ руке пуне посла. Ипак, ово сложно „друштво“ успева да овлада свим обавезама. Навикли су, јер су пластеници њихово радно место, њихови производни погони, извор прихода и опстанка породице.

MC Plastenici 1

Златан Кучевић је кроз године израстао у врсног повртара и мало се шали са именом њиховог пољопривредног газдинства називајући га деоничарским друштвом.Признаје да он и његова животна сапутница Саида, све послове на пољопривредном газдинству раде „барабар“. Заправо, он се, каже, понекад и извуче, али на његовој вредној Саиди лежи и сав остали посао у кући. А најбоље раде, кад се посвађају. Док их држи љутина, брзо обаве сав посао, шали се Златан на јулској припеци, док „сладимо“ тек дозрео парадајз.

MC Plastenici 6

Кучевићи тренутно имају укупно 18 „активних“ пластеника до којих су дошли након 12 година истрајног рада. Активан значи да сваки „ради“ јер ови вредни повртари не могу себи дозволити луксуз да у неком пластенику буде застоја у производњи. Има времена и за предах, каже Златан. Тај предах настаје у касну јесен и траје до пред Нову годину, када почиње планирање наредне сетвене сезоне.

„Ако добро не испланирам у децембру, већ у априлу имам губитак“, каже .

Јер, с пролећа почиње сетва салате и спанаћа а онда се прелази на парадајз, паприку, краставце... Већ сада размишља да проба мало и са воћем а избор је пао на јагоде. Наводи да се сваки повртар довија да са мање посла оствари исту добит а јагоде су двогодишња биљка, па ће пробати производњу у три пластеника...

Као у оној песми : „...хеј другови, куда ме воде ови друмови...“ и Златан се једног дана, запитао требају ли њему друмови. Радећи годинама као аутопревозник, видео је велика повртарска газдинства и одлучио, у договору са супругом, да се и они опробају на земљи. Кучевићи су тако, удруженим снагама, почели са два велика пластеника од по 50 метара који су их коштали 12 000 еура. Убрзо су схватили да такви пластеници нису за наше поднебље јер велики снегови могу да их сломе, што се њима управо десило. Штетовали су а код повртара нема наплате штете ни осигурања... Нису одустали, из године у годину ширили су капацитете, улазили у све већу производњу, са свим успонима и падовима који су неминовни када се, како Златан каже, „недовољно познаје материја“.

„Ех био је то трновит пут, прошли смо га учећи на грешкама и стичући искуство“.

MC Plastenici 4

Сада то искуство Златан радо преноси на све оне који хоће да се баве повртарством па слушам како почетнику, Фахрудину Хамзићу, објашњава због чега му се парадајз више “дао“ на лист него на плод. Фахрудин за себе каже да је аматер, почетник, неко ко учи и преписује, гледа и усваја. Иначе, он има три пластеника на 4 ара али амбиције су му, каже, много веће.

„Хоћу много на малој површини, то је мој проблем“, шали се он на свој рачун мада се по његовом уређеном пластенику, у ком је све „под конац“ не би рекло да „примењује“ шалу  као агротехничку меру. Када је овај посао у питању код Фахрудина је на сваком „ћошку“ видљив озбиљан рад и приступ. Али зато овај ведри повртар шалу ставља у погон   ван пластеника. Каже да ни његова ханума нема приступ пластеницима јер: „Нема нафаке кад у пластеник уђе женска нога“. Објашњава да је, заправо, његова супруга имала алергију од неких „прскалица“ и да га је више коштало њено лечење него што је уприходовао. Ипак, шалу на страну, Фале воли да сада, на почетку, све буде под његовом контролом. Зато све ради сам.

Златан Кучевић прича да у првих неколико година, најмање 5 или 6, нема говора о некој стабилној заради од повртарства. Сада већ као искусни повртари, он и супруга могу себи да обезбеде по плату од 500 евра. Њему ни пласман није проблем јер има своје сталне муштерије. Највећи део приноса иде на прибојско тржиште а откупљивач им је, додаје Саида, најбољи човек којег је икада упознала. Посао је недавно пренео на сина који се показао још бољи. Тако да су са те стране мирни и задовољни. Нешто мало поврћа иде и за пријепољске, сталне муштерије и у пиљару „Нела“. Златан каже да му се више исплати да мало спусти цену и да обезбеди продају него да сам развози или износи на пијацу, јер на такве издатке у сезони оде и до 1000 еура. Исто толико трошкова „оде“ на гориво за пумпе, на систем, трошкови су на семенском материјалу, ђубривима, прихрани...Посао је крвав, али су научили да се боре са недаћама и да их храбро превазилазе и заобилазе.

Највећи проблем са пласманом производа имали су и имају велики повртари којима је корона с пролећа затворила пијацу и разгранато тржиште у Црној Гори. Ови мањи и средњи, у које себе рачуна, не испаштају толико због корона мера.

Златан би желео да ова новинарска посета има правог смисла. Хтео би да и кроз овај текст до општинара стигне савет како заиста могу да помогну повртарима, уколико су им жеље искрене. Једна од мера је да праве произвођаче изузму из лицитирања за закуп пијачних тезги, која их „дође“ понекад и до 200 евра годишње. То је много за већину почетника. Тако би се направила разлика између произвођача и накупаца. Тада би они могли да пласирају своје производе по нижим ценама а грађани би имали квалитетан домаћи производ. Објашњава пластично:

„Лако је великим произвођачима из Србије. Они напрскају парадајз хормонима, плод преко ноћи поцрвени, роба иде на кванташ и нико не зна чија је. Наше поврће је нешто друго, има име и презиме. А са тим се не играш. Мали смо град, сви се знамо и никакве преваре са хормонима не долазе у обзир... И друго, ако општинари заисте хоће да помогну повртарима који почињу посао, могли би да уозбиље субвенције, направе конкурс и обезбеде по неколико пластеника једном повртару који улази у посао, или неки повољан бескаматни кредит, каже Златан Кучевић, чврсто уверен да са једним пластеником, почетник стварно, не може ништа да уради.

Са 25 ари под пластеницима Златан годишње произведе око 50 тона разног поврћа које се завршава са паприком ајварушом. Ту се убраја и купус, кромпир и лук са 70 ари који нису под пластеником. Онда мала пауза и опет све из почетка.

„То је неки оптимум за четворочлану породицу и живот без финансијских трзавица“ каже Златан. Додаје да би општинска Служба за пољопривреду могла да организује и неки скуп са повртарима који би рекли шта их „боли“ и сами дали сугестије.

Са њим се слаже и Кенан Јусовић, млади повртар који располаже са 7 пластеника на 15 ари земљишта. Као инжењер пољопривреде Кенан има доста теоријског знања и већ довољно практичног искуства. Осим парадајза, паприке и краставаца он сади и тиквице, патлиџан, има и кукуруз шећерац, кромпир, лук... Кенан има своје муштерије који не питају колико кошта, јер знају да „роба“ има квалитет, траже поврће „по списку“ а плаћају онлајн.

Нови људи у новом времену. Зато Кенан заслужује своју, посебну причу.

М.Цмиљановић

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2020
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5534253
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1385
3045
16872
83219
126896
5534253

Vaš IP: 18.232.146.112
2020-10-24 16:49