КОРИСНИЦИ СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ УГЛАВНОМ РАДНО СПОСОБНИ

  17 februar 2020

 У ризику од сиромаштва сваки четврти грађанин у Србији. Студија РЗС показала је да 40 одсто становника Србије не може да подмири месечне обавезе.

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је - сиромашна.

Таквих у Србији, према подацима из 2018.године, има 268.000 и они   добијају новчану социјалну помоћ која је установљена према строгим критеријумима. За њу се из државне касе издвоји 26 милијарди годишње.

У Пријепољу, као једној од 40 девастираних општина у Србији, на евиденцији Центра за социјални рад има укупно 87 породица које примају социјалну помоћ. Реч је о носиоцима помоћи међу којима је укупно 169 корсника, то јест чланова породица који такође имају право на извесну надокнаду. Она зависи од тога да ли се ради о малолетној деци, особама неспособним за рад или старим лицима.

Социјална помоћ износи 8.465 динара за носиоца права, међутим право на надокнаду има и сваки наредни члан домаћинства. За децу она износи додатних 4.232 динара и 2.539 динара за остале чланове породичног домаћинства. Али то не значи да ће све породица примити ове износе јер постоје и друга правила. Оним члановима који су радно способни на крају месеца се одбија пропуштена зарада у висини од две просечне дневнице које укупно износе по 2500 динара јер се рачуна да је током месеца могао да оствари толику зараду, ако је здрав и радно способан. А таквих је у Србји, међу корисницима, скоро 50 одсто, кажу подаци Државне ревизорске институције.

Ако није радио и зарадио, онда не може да рачуна на овај износ. Зато корисника и нема много.Они међутим по основу статуса социјално угрожених могу да остваре друга права као што су право на бесплатну здравствену заштиту, дечји додатак, попуст у обрачуну електричне енергије, народну кухињу…

Тањир за пензионере или за социјалне случајеве?

Кроз програм народне кухиње у Србији се припремају оброци за око 35000 корисника у 77 места. У ЦК Пријепоља свакодневно се припрема 300 оброка за лица која су у социјалној потреби. Међу њима, нису само социјални случајеви, чак шта више, многи од њих не користе ову могућност. Они се јављају углавном у месецима када им у Центру за социјални рад ускрате исплату социјалних помоћи по основу пропуштене зараде а то се дешава током три месеца у години.

Редовнији су, кажу у Црвеном крсту, пензионери са пензијама које не могу да покрију њихове основне животне потребе, има и избеглица али и граничних случајева, тачније породица које „папиролошки“ нису успеле да остваре ни социјалну помоћ ни друге повластице а у социјалој потреби су. У Црвеном крсту сматрају да нико без преке потребе не долази на култачу социјалног ручка, тако да никоме, ко се пријави, не одбијају да пруже оброк.

Апсолутно сиромашни дакле, не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе. Ова категорија релативно сиромашних је на прагу ризика од апсолутног сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији. Према подацима, чак 1,8 милиона становника Србије живи у том ризику. У ризику од сиромаштва, према последњим доступним подацима је 25,5 одсто популације, што значи да је сваки четврти грађанин у Србији егзистенцијално угрожен. О томе говоре и подаци Тима за смањење сиромаштва који је укључен у решавање овог проблема, Иницијативе А11, која се бави промоцијом, истраживањем, унапређењем и заштитом људских права

Кад је реч о ризику од сиромаштва, мисли се на људе који имају месечне приходе испод 60 одсто просечне плате у Србији. Сви који имају испод тога су у ризику од сиромаштва.

Републички завод за статстику сваке године израчунава такозвани "праг сиромаштва", а овогодишња рачуница показује да су у највећем ризику од материјалне беде особе које живе саме и чија су месечна примања испод 15.600 динара. У ризику од сиромаштва су домаћинства са двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година, чија су месечна примања испод 28.080 динара, као и четворочлане породице са двоје деце млађе од 14 година, које месечно зарађују до 32.760 динара, рекла је Мијалковић.

Посматрано према старости, указала је она, у највећем ризику су деца и млади од 18 до 24 године, а у најмањем особе старије од 65 година.

Студија РЗС показала је да 40 одсто становника Србије не може да подмири месечне обавезе, двоје од троје људи не може да приушти недељу дана одмора ван куће, а половина није у могућности да обезбеди неочекивани трошак од 10.000 динара који би био плаћен из буџета домаћинства.

Тренутно у Србији не постоји стратегија за борбу против сиромаштва. Претходна је истекла и на новој још није завршен рад тако да се не зна у ком правцу ће ићи национални план и како ће ћемо се на државном нивоу борти са овим питањима.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4653633
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1138
3927
10709
1138
151646
4653633

Vaš IP: 3.235.75.196
2020-04-01 09:35