Čitali smo Eriha Froma: „UMEĆE LJUBAVI“

  14 februar 2020

Erih From je rođen 1900, umro je 1980.godine. Bio je filozof, sociologali i socijalni psiholog. Njegovo „Bekstvo od slobode“ bila je šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina intelektualna „lektira“. A šta tek reći o remek-delu „Umeće ljubavi“ eseju koji kao da danas postaje još aktuelniji. A danas je 14.febauar i mediji su puni priča o ljubavi. Šta bi From rekao?

Ljubav je, kako nam to From poručuje, ono za čim čeznemo. Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanja. Više od šest decenija ova „knjižica“ pruža saznanje, utehu i inspiraciju. Možda zato što je Fromdirektan:“Da li je ljubav umeće? Ako jeste, onda ona zahteva znanje i trud“. Jer bez ljubavi ljudski rod „ne bi mogao opstati ni jedan dan“. Šta je svet? Pa on je samo „veliki objekat našeg apetita, velika jabuka, velika boca, velike grudi. Mi smo odojčad koja večno nešto iščekuju, nadaju se i večno se razočaravaju“. Ukoliko kulturasvetaslavinarcizam(pogledajtedruštvenemreže i fotografije uređene u foto-šopovima), kako se uzdićiiznad?Akoopšteprihvaćenakulturapodrazumevaotuđenje, kakopronaćionozačimečeznemo: prisnost, strast, harmoniju? To je ono što From naziva „sjedinjenje posredstvom ljubavi“. Upravokakovremeprolazi ova pitanjadobijajunaznačaju. Komercijalno narušava lično i to otvoreno. Uspešni muškarci traže supruge za „pokazivanje“, tegidnesuprugeodsebepravejednoobraznehodajućeplastičnelutke. Polovina brakova završava se razvodom. Delimično zato što su umišljeni korisnici društvenih mreža, napaljeni „fotošopovima“, u iskušenju da nađu nešto „bolje“ od onog što gledaju svaki dan i sa kime dele pre svega svakodnevne brige egzistencije. A From je odavno razumeo važnost ljubavi kao uslov za srećan život. Ako nam nedostaje hrabrost za individualnost, nikada nećemo dostići ljubav jer je zrela ljubav „sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta“.

Ih Umece ljubavi 2 1

„Ljubav nije uzimanje usled nesigurnosti. Onapočinjedavanjem i to radosti, interesovanja,razumevanja, humora, pa i tuge, svih izraza i manifestacija onoga što u njoj živi“. Zato je ljubav pobuna protiv ideala komercijalne kulture koja nameće obrasce „dopadljivog i poželjnog“ izgleda i ponašanja. From ne vididvojeljudikoji se vole kao „tim“ koji „glatko funkcioniše“. Ta, to važi za preduzeća, ali to nije ljubav. Ljubavnijeni „zaklon od usamljenosti“. Naliknaslobodu, ljubav je „kapacitet koji stvaramo u nama samima“. Mi ne možemo naći ljubav tako što ćemo „lenjo“ pristati na zavođenje masovne kulture koja se kao virus širi društvenim mrežama , otupljuje i emocionalno nas zaglupljuje.

Čudno izgleda možda što Erih From citira baš Paracelzijusa, koji je pre skorošestvekovanapisao:“Koništa ne zna, ne voli ništa, ko ne ume ništa, ne razume ništa, a ko ne razume ništa, bezvredan je. Ali onaj koji razume, taj voli, zapaža, vidi. Više se voli ono o čemu se više zna. Ko god zamišlja da svako voće sazreva u isto vreme kad i jagode, ne zna ništa o grožđu“.

Ih Umece ljubavi 2 2

U globalnoj kulturi koja nam je nametnuta kao prihvatljiva i opšta, kao kliše, većina ljudi smatra da biti vredan ljubavi u suštini nije ništa drugo do biti „popularan“ i „imati seksipil“. Čitava ta kultura zasniva se na apetitu za kupovanjem, na ideji uzajamno korisne razmene. Sreća većine sastoji se u zadovoljstvu što ga pruža kupovina bilo za gotovinu ili na otplatu. Tako se posmatraju i ljudi. Zato ne treba da nas iznenađuje to da u društvu u kojem tržišna orijentacija prevladava i u kojem je materijalni uspeh vrhunska vrednost, ljubavni odnosi kod ljudi slede iste „obrasce razmene koji vladaju na tržištu robe i radne snage“. Zar je vredno truda samo ono pomoću čega se može steći novac ili prestiž,a ljubav koja koristi „jedino dušu“ ali je „nekorisna u modernom smislu“, predstavlja luksuz na koji nemamo pravo da „potrošimo mnogo energije“? Jednakost se danas svela na „istovetnost“ a ne na „jedinstvenost“. Istovetnost ljudi koji rade na istom poslu, na isti se način zabavljaju, čitaju iste novine, jedu iste doručke, imajuistaosećanja, isteideje. Tako su i žene postale „jednake“ jer više nisu „različite“. Savremenost propoveda ideal neindividualne jednakosti jer su mu potrebni „isti ljudi“ da bi funkcionisali u masovnom sistemu, bez sukoba, pokoravajući se istim naredbama, nametnutim ciljevima, propagiranim vrednostima, a većina je uverena kako sledi „svoje želje“. Standardizacija robe, znači i standardizaciju čoveka. Čak su i osećanjapropisana:vedrina, tolerancija, pozitiva, opuštenost, ambicioznost, sposobnost da budemo sa svakim u kontaktu bez sukoba. Aktivnosti postaju rutinske, unapred smišljene i plasirane, nametnute kao „moderne, zdrave, masovne, prihvatljive“. Kako onda podsetititakve „istovetnelikove“(jer se o „ljudima“ više ne govori već su postali „likovi“), da je ljubav „aktivna čovekova moć koja ruši zidove“? Ljubav je uvek „dete slobode“ . Erih From veli ono što mnogi danas „citiraju“, a da ni ne znaju da je nastalo upravo u eseju „Umećeljubavi“ :“Nezrelaljubavslediprincip: volim, jer sam voljen. Zrela ljubav sledi princip: voljen sam jer volim. Nezrelaljubavkaže:volimtezatošto si mi potreban. A zrelaljubavkaže:potrebansi mi zato štote volim“. Ljubav nije prvenstveno odnos prema nekoj određenoj osobi. Ljubav je stav koji određuje odnos osobe premasvetukaocelini,a nepremajednom „objektu“ ljubavi. Afirmacija čovekovog sopstvenog života, sreće i slobode, ukorenjena je, kaže From, u čovekovoj sposobnosti da voli, u brizi, poštovanju, odgovornosti i znanju.

Ih Umece ljubavi 4 1

Svet kome svedočimo traži ljude koji sarađuju glatko i u velikom broju, koji ne pitaju mnogo, čiji su ukusi standardizovani, podložni uticaju i lako se mogu standardizovati. Potrebni su ljudi koji nisu „podložni“ nikakvom principu ili savesti, da rade što se od njih očekuje, da se bez otpora uklapaju u socijalnu mašinu, ljudi koji mogu biti usmeravani bez nasilja, podstaknuti na aktivnosti bezcilja, osimjednog:da se budeuspešan, da se kreće, da se funkcioniše i da se sve to doživljava kao napredak. Rezultat? Otuđenje od sebe samog, od drugog i od prirode koju sve više doživljava kao nešto preteće. Moderan čovek, kome svedočimo, svoje sopstvene životne snage doživljava kao „ investiciju koja mora da mu donese maksimalni profit“. Kakva je slika kojoj svedočimo putem „društvenih mreža“ kojoj teži moderni čovek? Ova: „Danas je svako srećan jer je čovekova sreća svedena na zabavljanje“. Zabavljanje je zadovoljstvo trošenja i uzimanja robe, pejzaža, hrane, pića, ljudi, predavanja, muzike. Sve se troši, sve se guta ali pod geslom: ne ostavljaj za sutra zabavu koju možeš imati danas. Ali sve to može na račun ljubavi. „Automati“ ne mogu da vole, oni samo razmenjuju svoje „pakete ličnosti“.

Ih Umece ljubavi 4 2

Zato mnogi danas očekuju da im se daju „uputstva“ kako da vole, a da budu „moderni“. Za svako umeće, pa i „umeće ljubavi“ potrebna je disciplina, jer bez toga život je „razdrobljen“, nedostaje mu koncentarcija, a koncentracija je sve ređa, kao i samodisciplina. Kultura koja se plasira kroz društvene mreže vodi rastresenom i „difuznom“ načinu života, jer čovek radimnogo toga odjednom:slušamuziku, pričapreko telefona, puši, jede, čita po internetu, komentariše poruke, piše poruke. Kao da je željan da sve odjednom proguta i taj se nedostatakkoncentarcijejasnopokazujekrozočiglednosve manje strpljenje da se sedi mirno, da se razgovara. To kao da postaje nemoguće. Svi su nervozni, vrpolje se, moraju nešto da čine ili sa ustimailisarukama.Svisve, odjednom. Svedočimo kako svi misle da „gube vreme“ ako sve odjednom ne rade. A sa „ušteđenim vremenom“ ne znaju šta bi. Ubijaju ga. Da bi smo savladali ma koje umeće, ono nam mora biti od najveće važnosti. Ali čini se da sve ide ne na stranumajstora, većnastranudiletanatajer diletanti nemaju vremena, strpljenja, koncentracije i samodiscipline. Zašto smo teskobni, depresivni, razdraženi? Ako pratimo Froma i „umeće ljubavi“ primećujemo da je oko nas sve više ljudi koji nikada nisu videli osobu koja voli ili osobu od integriteta, hrabrosti ili koncentracije. Ljubav je postala nužno „marginalan fenomen“. Društvom upravlja menadžerska birokratija, profesionalni političari, ljude motiviše sugestija masovnih medija,a cilj je što veća potrošnja kao svrhasamaposebi. Ali ako se čitav taj ekonomski i socijalni sistem zasniva da svako teži za sopstvenom korišću, ako vlada princip egoizma koji je ublažen etikom korektnosti, kako se može delovati u društvu, a istovrmeno „praktikovatiljubav“? Zato, mnogi smatraju da je u današnjem svetu govoriti o ljubavi svojevrstan cinizam , pa čak i „učestvovanje u opštoj prevari“. Ali Erih From tvrdi da je ljubav “jedinizdrav i zadovoljavajući odgovor na problem ljudske egzistencije“.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

mart 2020
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4648917
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
349
5644
6659
148068
136178
4648917

Vaš IP: 18.232.51.69
2020-03-31 01:35