ПОЛИМЉЕ НА ГАЗДИНСТВУ ВЕЛА ЈАЊУШЕВИЋА: НАЈБОЉЕ ЈЕ КАД СЕЉАК НЕ „СВАШТАРИ“

  29 januar 2020

Мало домаћинство може лепо да живи од села али породица са више деце која се још школују, то није могуће без одрицања, сматра Веле Јањушевић.

Реченицом :„Боље да сте отишли код мог брата. Он је сто пута вреднији и бољи радник од мене“, Веле Јањушевић из Ивања ме „купио“ на прву лопту. Скромност и братска љубав су особине које је увек лепо срести. А како се дало приметити, ни Веловом раду нема мане.

„Ма сваштарим ти ја у пољопривреди, као и већина“, каже Веле, уједно и пензинер и пољопривредни произвођач, који је током свог радног века прошао „сито и решето“ да би се скрасио на породичном газдинству.

Радио је, како каже, код Хаса Ћупа, што је остао синоним за раднике Грађевинскг предузећа „Рад“, некадашњег локалног грађевинског гиганта. Мада је завршио за аутомахеничара у тадашњој Школи ученика у привреди, прво запослење нашао је баш у „Раду“ а те `76. године лепио је сигу на градилиштима у Пријепољу у ком су се истовремено градили Дом културе, Хотел Милешева и блок Подварош. Потом се као сезонац обрео у великој београдској фабрици „Минел“ преко које је 13 месеци боравио у Ираку.

„То је за мене била земља снова. Какав је то народ био леп, богат, културан, образован, прича Веле присећајући се тих дана.

Пре него што се окренуо пољопривредној производњи са „оријентацијом“ на сточарство, Веле је годинама био приватни аутопревозник, па је потом имао прва легла калифорнијске глисте у Пријепољу и бавио се производњом хумуса, имао је 1995.године стругару коју је затворио . „Водила“ се на његову супругу Миру која је, каже у шали, забушавала и није хтела да ради. А он више није могао.

Сада се Веле Јањушевић „бори“ са 3 хектара земље, 6 крава, малињаком на 40 ари и 40-ак „пчела“.

mc vele 3

„Почело је тако што смо набавили два уматичена телета на фарми у Лапову. Ових шест крава је њихово потомство, а дала су до сад, сигурно, тридесетак телади. Ружу, Лепу, Вилу, Белку, Принцезу смо задржали јер смо проценили да је тај број оптималан за наше домаћинство“.

Веле каже да он и супруга могу лепо да живе од тога. А да се издржава породица са четворо деце, каква је била њихова и још плус да се школују на факултетима, е то већ, каже, не би никако могло да се издржи.

„Десет крава би био неки минимум да би веће домаћинство некако могло да функционише, сматра Веле Јањушевић.Наводи да и у глави има план уређење још једне просторије за три нове краве.

mc Vele 1

Ова изјава је наишла на прилично оштар поглед и изненађење супруге Мире. Јер, њен план је, сасвим другачији. Вредна и ненаметљива Мира, преко чијих руку прође сваки литар млека, приликом муже али и током справљања сира и кајмака, носи се мишљу да се преоријентишу се на откуп млека. Сматра да треба видети услове и договорити се са најповољнијим откупљивачем пошто возило за откуп у равном Ивању, може да се паркира до њихових улазних врата и зими и лети, прагматична је Мира.

БИЋЕ ЈОШ НОВИХ ГРЛА

Па, хоће ли бити још крава, нових грла, интересујем се, забављена овим малим породичним мимоилажењима, која се углавном завршавају „како мама каже“.

Мира одречно одмахује главом а Веле се смеје и шеретски додаје: „Ма хоће, хоће!“

Судећи према његовој решености да набави млин и миксаону за сточну концентровану храну, биће ту још крава. Али, ко зна, можда и неће...

„Млин ће ми стићи сваки час. У њему ћу по потреби припремати концентровану храну за краве. Тај половни млин кошта око 1100 евра а храна се припрема од кукуруза, соје, пшенице, јечма, сунцокретове сачме, и то исто према потребама. Ако хоћеш доста млека, 20 до 25 литара, крава мора добро да се храни“, каже наш домаћин“.

Концентратом ће, прича он, уштедети на сену.Рачуна у себи да ће на 6 крава да ушпара 6 бала дневно што је укупно 600 бала, што би у новцу износило...

А Веле све ради да и њему и кравама буде добро, комбинује сено, концентрат и силажу за здраву исхрану и квалитетно млеко. Иначе од 3 хектара своје, ивањске земље, он на 2 хектара сеје кукуруз, од ког прави силажу, има заједнички сило комбајн са братом који се такође бави истим послом, између осталог.

Супружници Јањушевић са два радника савладају и посао у малињаку који се простире на 40 ари парцела. Предали су у откуп 3,2 тоне „полане“. За њих, кажу, доста и малина и посла.

А пчеле су само Велов посао. Има укупно 40 кошница из којих када је лоша година „убере“ по 10- ак кила меда. Прошла је била таква, а када је добра може да се нађе и по 30 до 40 кила по кошници.

Веле Јањушевић се опробао и у гајењу калифорнијске глисте. Било је то пре 20 година, у периоду када се за њих на овим просторима није ни знало. Набавио је осам легла и за њих избетонирао велики базен 8х2 метра. Тада је на велико производио и продавао хумус за цветњаке и вртове а и саме глисте. Од тога је данас мало остало, легла глиста је дао, распродао... јер више није могао да ради.

„Ма и данас се сваштари, рекох ти ја. А за пољопривредника је најбоље кад се оријентише на једно и специјализује се, ствара себи услове. А требало би и држава да помогне“.

Супруга Мира, враћа причу у нашу реалност:

„Ми овде имамо све, пут, воду струју, телефон али би могло мало више да се поради на организованом пласману и откупу онога што сељак произведе било да је сир, воће, поврће, да се зна нека гарантована цена, јер то ствара сигурност. Овако, у пољопривредној производњи некако, све делује неорганизовано и стихијски, каже Мира јер сматра да је управо та неизвесност и несигурност њихово четворо деце одвела далеко од кућног прага. Сви образовани, сви завршили факултете како би могли да допринесу селу, свом и туђем газдинству и заједници.

„Добро, ћерка се удала у Шабац. Завршила је ветеринарски факултет и била је студент генерације. А синови, бар један да је остао“, са сетом причају Веле и Мира Јањушевић.

А кога не би душа болела када један син, грађевински инжењер, тренутно у Москви молерише, чекајући праву прилику. Други син је завршио пољопривредни факултет и то смер сточарство, а трећи је дипломирао на геодезији. Ни један не ради у струци и сваки на својој страни, један у Војводини, један у Црној Гори, Русији...

А кад се на газдинству Вела Јањушевића све опосли остане времена и за уживање. Он је некада био страствени ловац.

mc vele 4

Од те страсти остали су ловачки пси, посавске пасмине, а ново легло кучића радознало нам се мота око ногу машући радосно репићима. Веле признаје да у последње време слабо иде у лов. Уочио је, како време одмиче, да се најбоље одмори и разбистри главу на Лиму. У риболву. Јер вода, то отицање и шум реке смирују га и помажу му да „сложи“ мисли и планове.

А планова свакако има. Јер у повратку у Пријепоље овај љубазни и вредни домаћин ми показује нове парцеле које је недавно купио у ивањској долини. Да се нађу, у добру, нада се Веле Јањушевић.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4446268
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3921
4966
8887
81355
154830
4446268

Vaš IP: 3.234.245.125
2020-02-18 18:02