ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД БОМБАРДОВАЊА НАТО ПАКТА: ДАНИ КАДА ЈЕ НАТО ПРЕШАО СВЕ ГРАНИЦЕ

  24 mart 2019

 

Тог 24. марта 1999. године, око 20 часова, 19 земаља НАТО алијансе се без дозволе Савета безбедности УН обрушило на тадашњу СР Југославију. У наредних 78 дана, колико је агресија трајала, у Србији је страдало 2.500 људи, међу којима и 79 деце, а рањено више од 12.500 особа. Инфраструктура и привреда су разорене, а штета која је нанета мери се у десетинама милијарди долара. Нису поштеђени ни инфраструктурни објекти на подручју наше општине

Када је 21. марта прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији, било је јасно да нас чекају тешки дани, месеци...ко зна колико ће трајати! Био је то, испоставило се, сигуран знак да ће уследити ваздушни удари НАТО пакта на СР Југославију.

Због тога је вест да је 24. марта проглашено ратно стање у СР Југославији била очекивана. Последњи дипломатски напори су пропали па су се многи сетили познате „дефиниције“ да је рат наставаак дипломатије, само другачијим средствима!

Ређали су се тих и наредних дана језиве вести, слике, рушевине...рањавања, погибије! У Пријепољу је то, према Листу „Полимље“, најкраће, изгледало овако:

Први трагови НАТО бомбардовања у Пријепољу су осванули 4. априлa у дворишту Дечјег вртића „Миша Цвијовић“ где је, претходне ноћи, пао одбачени резервоар бомбардера који је учествовао у некој од акција НАТО алијансе. Резервоар дуг око 7 метара пао је на љуљашку и поломио њену металну конструкцију. Исте ноћи, између 3 и 4. априла пао је још један резервоар и то у насеље Душманићи, у близини куће Зорана Ђуровића.

Авиони НАТО гађали су 4. априлa железнички мост на барској прузи у Бистрици. Са два пројектила мост је погођен у врх другог и четвртог носача, али је конструкција моста остала „на ногама“. Фаталан је био други налет када је мост поклекнуо. Тиме је, уз нешто раније минирање дела пруге код Штрбаца, потпуно прекинута железничка комуникација Београд – Бар кроз овај део Србије. Приликом гранатирања железничког моста лакше је повређен чувар пруге Милан Пурић који се у моменту ваздушног напада   налазио у чуварској кућици на почетку моста из правца Прибоја. После лекарске интервенције Пурић је отпуштен на кућно лечење.

a7

Од силине експлозије чуварска кућица је оштећена, врата су избијена а цреп поломљен. На оближњој ХЕ „Бистрица“ на Машинској хали, попуцала су стакла а слично је било и у објектима са друге стране језера - бензинској пумпи и пошти. Оштећен је и далековод који спаја хидроцентрале Бистрица, Кокин Брод и Потпећ па је Пријепоље једно време напајано струјом из алтернативних праваца. Занемели су, као ланчана последица, и телефони али је током наредног дана мрежа „повезана“.

Два дана касније у односу на први покушај, железнички мост у Бистрици је 15. aприлa пао под налетом авијације НАТО пакта. У раним поподневним часовима, једним пројектилом оборен је изузетно важан мост на барској прузи. Мост је погођен ракетом лансираном са авиона а два лица су том приликом задобила лакше повреде. Возови од тада па све до јесени до Пријепоља саобраћају само из правца Црне Горе и ту се заустављају.

Бистрица је само неколико дана касније, 20. априла поново била мета НАТО алијансе. Сат и по иза поноћи, гранатиран је и оштећен друмски мост поред Хидроелектране „Бистрица“ чиме је привремено прекинут пут Пријепоље - Бистрица – Прибој. Мост је претрпео знатна оштећења а полицијска кућица која се налазила поред моста потпуно је уништена. Велика оштећена претрпела је зграда поште као и угоститељски објекти наспрам моста.

Велику штету претрпела је Машинска хала ХЕ „Бистрица“ а од експлозије и гелера повређен је један припадник МУП који је задржан на лечењу, док су два радника ХЕ „Бистрица“ задобила лакше повреде.

На околним брдима такође је оштећено десетак кућа на којима су поломљена стакла и црепови.

a3

Циљ НАТО авијације био је и мост за Кучин, чиме је пресечена локална саобраћајница за групу села са леве обале језера.

Четрдесетак дана од почетка НАТО бомбардовања циљева у СР Југославији, гађан је друмски мост у Шеховића Пољу који је онеспособљен за саобраћај. Са два пројектила мост је погођен 3. маја у 2 сата и 40 минута. Ракете велике разорне моћи оштетиле су коловоз и носеће стубове на почетку и на крају моста, а на делу према железничкој станици направљен је кратер од око четири метра ширине. Мост је онеспособљен за саобраћај а прекинута је водоводна мрежа за Залуг, Хашимбеговића поље и Пурића поток. Није било повређених а полиција је, непосредно пре друге експлозије, испред моста зауставила аутобус из Подгорице пун путника. Највеће разарање претрпели су околни објекти, пре свих Железничка станица и Хотел „Милешева“ који су остали без више стотина квадратних метара стакла. Велика оштећења су била и на приватним кућама у близини моста, а од јачине експлозије попуцала су стакла и на тадашњем Дому револуције, основној школи „Владимир Перић Валтер“, Градској апотеци, тадашњој продавници „Борово“...Велики број грађана Хашимбеговића и Шеховића Поља, Вакуфа и Центра, остак ноћи је провео у склоништима.

Два пројектила НАТО авијације погодила су 11. маја око 12 часова и 35 минута, поново, друмски мост у Шеховића пољу. Девет лица је задобило лакше повреде. Опет су страдали водоводна и телефонска мрежа па су цистерне поново почеле да снабдевају водом Залуг, док су Хашимбеговића поље и Пурића поток још од првог гранатирања моста добијали воду на овакав начин. Телефонске везе су и даље биле у прекиду за поменута насеља. Без стаклених површина остало је много објеката како у близини моста тако и у самом граду. Лакше је повређено девет наших суграђана који су, после указане прве помоћи, упућени на кућно лечење.

У тој стравичној акцији НАТО авијације један пројектил је погодио западну трибину Градског стадиона у Хашимбеговића пољу.

a8

Пријепољски „Полимљетранс“ је 17. јуна, у сарадњи са пљеваљским превозником поново увео редовну аутобуску линију за Београд!

Месец дана после гранатирања моста, 18. јуна грађани Хашимбеговића поља и Пурића потока поново су добили воду. Чим је оспособљен водовод, са радом је наставио и Хотел „Милешева“.

  1. јуна оба већа Скупштине СР Југославије су на ванредном заседању донела одлуку о укидању ратног стања.

Тек 30. јуна око 400 домаћинстава Залуга, Пурића потока и Хашмбеговића поља добили су телефонски сигнал без ког су остали после гранатирања моста у Шеховића пољу.

После четири месеца прекида, 26. јула, успостављен је путнички саобраћај на прузи Београд - Бар. Путује се возом до Пријепоља а аутобусима до Бистрице (и обрнуто). До Београда и назад саобраћају, као и раније, два брза и четири путничка воза.

Управни одбор тада највећег предузећа у овом делу Србије – Текстилног комбината „Љубиша Миодраговић“, покренуо је 20. августа иницијативу да се друмски мост у Шеховића пољу обнови удруженим средствима локалне привреде, општине и државе. Околност да се саобраћај усмерава градским улицама није разлог за одуговлачење већ се, у циљу чувања градске инфраструктуре, морамо организовати како би се мост што пре обновио. Иницијатива је наредних дана прихваћена од стране органа Општине и бројних предузећа.

Четири дана касније, 24. августа упућен је јавни позив Дирекције за обнову земље донаторима за обнову порушених и оштећених мостова, међу којима је и мост на Лиму у Шеховића Пољу.

Поводом Дана ослобођења који се тада славио 25. септембра почела је обнова порушеног моста на Лиму. Уговором са „Путевима“ из Ужица вредном 13 милиона тадашњих динара, прецизиран рок за завршетак – 4. децембар!

Тадашњи председник Савезне владе Момир Булатовић пустио је, 29. октобра у саобраћај обновљени железнички мост „Лим 1“ у Бистрици. После 198 дана прекида, потпуно је нормализован саобраћај барском пругом.

Обновљени мост на Лиму у Шеховића пољу у саобраћај је свечано пуштен 4. децембра.

Приредио:

М.М.Мутабџија

 

АНТРФИЛЕ

За месец дана, од почетка бомбардовања па до 24. априла, у пријепољској Болници рођена је 21 беба. Број дечака је двоструко већи од броја девојчица којих је било 7, објавио је Лист „Полимље“.

Такође из истог извора сазнајемо да је у том периоду умрло 19 лица, а, упркос ратном стању, забележено је 9 венчања!

                                                                                                                                                        *

Због ратних потреба, дупло је мања количина бонова за бензин и дизел гориво па су у мају власници путничких и комбинованих возила по регистрованом возилу добијали 20 литара бензина или дизела. За правна лица са 40 смањено је „следовање“ на 35 литара по регистроваом возилу. Бонови за мај могу се искористити само до краја месеца...ако буде бензина на пумпама!

                                              

                                                                                                                                                     *

Најтраженији прехрамбени артикал у тим данима било је – брашно. Током два месеца ратног стања („Полимље“, 4. јун 1999.) продаја основних животних намирница је – утростручена. Тада главни снабдевач Пријепоља али и околних градова прехрамбеним намирницама и другом робом за домаћинства, Предузеће „Воћар Лутка“, саопштило је да је продаја брашна повећана за 300 одсто! Нема потребе за стварањем залиха јер робе има довољно. На лагеру овог Предузећа је свакодневно 600 тона брашна али и других намирница. Тадашња Градска пекара „(„Тргопек“) свакодневно је испоручивала граду и приградским насељима између 8 и 9 хиљада векни хлеба а радио је и највећи број тадашњих приватних пекара!

Једино су цигарете биле уистину дефицитарна роба. Продавале су се „испод руке“ а у продајним објектима их готово није ни било!

                                                                                                                                                   *

После рушења друмског моста у Шеховића пољу комплетан саобраћај, укључујући и теретна возила и аутобусе, преселио се на градске улице. Аутобуска станица је, из истог разлога, пресељена на простор код Хотела „Парк“! Трајало је то све до поправке моста а на „ремонт“ су, одмах затим, морале и најфреквентније градске улице које су руиниране кретањем теретњака, приколичара, шлепера, аутобуса...

                                                                                                                                                  *

Током јуна те године у Пријепољу је мерен степен радиоактивности, посебно у близини објеката који су бомбардовани од стране НАТО алијансе. „Полимље“ је објавило незваничне податке по којима је степен радиоактивности 0,5 милирендгена на час и „креће се у границама нормалног степена радиоактивности који постоји у природи“.

                                                                                                                                                  *

Матичну библиотеку „Вук Караџић“ просечно дневно посети преко 100 чланова. Рекордна посета забележена дан после првог гранатирања моста на Лиму када је „лек за душу“ затражило 170 чланова Бибилиотеке. Најтраженије књиге су оне о пророчанствима!

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3886397
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1882
5310
31223
99181
92211
3886397

Vaš IP: 3.85.214.0
2019-10-18 11:35