PREBROJAVANJE: AUTOBUSI ZA SREĆNIJU BUDUĆNOST?

  29 januar 2019

Mladi ljudi odlaze iz Prijepolja i to je problem koji je u ovoj opštini prisutan decenijama. Ove godine on ima posebnu „težinu“ jer je, kako se sve češće čuje, reč o „egzodusu“ mladih ne samo iz Prijepolja već i cele Srbije. O kom je broju zapravo reč i, ako ima istine u pričama o sve većem broju „zaključanih“ domova, kakva budućnost čeka grad na obalama Lima?

Prethodnih godina talas iseljavanja  uzeo je maha, pa je Srbija već dve decenije vodeća u regionu i u svetskom vrhu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi. U potrazi za egzistencijom i boljim životom sve više odlaze i sredovečni ljudi, pojedinačno ili porodično. Najčešći razlozi su male plate, nemogućnost zaposlenja, kao i nepovoljna ukupna situacija, već decenijama prisutuna na ovim prostorima. I dok Srbija pa i Prijepolje ostaju bez radne snage, bogatije i razvijenije zemlje dobijaju potrebne kadrove i visoko obrazovanu radnu snagu. Proces, naravno, ostavlja duboke demografske i socijalne posledice koje imaju direktan uticaj na opšti razvoj jedne zajednice.

Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje, a prema statistici, koja podatke bazira na popisu, prema poslednjem izvještaju iz 2011. van zemlje se nalazi 313.411 građana Srbije.

Sa druge strane i natalitet je u opadanju a kao negativan registruje se od kraja osamdesetih godina prošlog veka.

PRIJEPOLJSKA ODISEJA

Migracije stanovništva najizraženije su u malim gradovima koji su razvojem industrije “eksplodirali” šezdesetih i sedamdesetih godina. Prijepolje je na mapi tih gradova doživelo istinski ekonomski i privredni procvat koji se počeo urušavati već osamdesetih i devedesetih godina, kada se sve izrazitije menja i njegova demografska slika.

 

Zvanični podaci govore da je u poslednjih 25 godina opština ostala bez 8000 stanovnika. Prema mnogim pokazateljima Prijepolje je odavno grad penzionera, a nešto više od 8 hiljada naših najstarijih sugrađana prinuđeno je da svojim skromnim penzijama izdržava ne samo sebe već i potomke svojih potomaka.

Nezaposlenost je u ovoj siromašnoj opštini ključni problem decenijama. Rad na crno i najčešće za “minimalac” takođe nisu nepoznanice u opštini u kojoj je prosek plata daleko ispod republičkog.

Iako, prema podacima NSZ, ima pomaka u zapošljavanju, upravo je nezaposlenost gorući problem u opštini Prijepolje.

Prema podacima ove službe iz decembra 2017. godine broj nezaposlenih u opštini Prijepolje iznosio je 4.696. Skoro godinu dana kasnije taj broj je značajno smanjen. Preciznije, zaključno sa 31. oktobrom prošle godine na evidenciji Filijale NSZ bilo je 4.148 ljudi ili 548 manje u odnosu na kraj 2017. godine.

Da li je reč o broju ljudi koji su “digli sidro”, otišli u veće gradove ili uhlebljenje pokušali da nađu u nekoj od zemalja EU?

POVRATNA ILI KARTA U JEDNOM SMERU?

Do preciznijih podataka o broju ljudi koji odlaze na rad u inistranstvo je vrlo teško doći. Na naše pitanje koliko ih je tokom ove godine odjavilo mesto prebivališta, iz Policijske uprave u Prijepolju dobili smo odgovor da “Zakonom o prebivalištu i boravištu građana nije propisana obaveza odjave mesta prebivališta osim u slučaju iseljavanja iz Republike Srbije”, zbog čega instuticija ne raspolaže ovim podatkom.

Iz nama bliskih izvora potvrđeno je da ljudi koji odlaze na rad u inostranstvo, odjavljuju zdravstveno osiguranje, ali ne i mesto prebivališta.

Da bi otišli iz države takođe je potrebna i potvrda o putnom i zdravstvenom osiguranju, čime se kod nas bavi samo jedna osiguravajuća kuća. Ona je u prošloj godini po ovom osnovu zaključila samo 176 polisa. Izdavanjem polisa putnog osiguranja bavi se RFZO , a u ispostavi Prijepolje je rokom prošle godine za putovanje u inostranstvo izdato 37 polisa.

Kako nezvanično saznajemo, ovom uslugom se bave i agencije za prevoz putnika, pa oni koji odlaze mogu, uz određenu novčanu naknadu, putno osiguranje regulisati i preko prevoznika, a ono najčešće važi nekoliko dana, odnosno dok se ne pređe granica ili ne stigne do odredišta.

Prevozom putnika u neku od zemalja EU u opštini Prijepolje bavi se desetak prevoznika. Na naše pitanje koliko ljudi u proseku prevoze sedmično, nismo dobili odgovor, ali su nam rekli da je on iz meseca u mesec sve veći. Kontaktirali smo i udruženje “Reintegracija” iz Novog Pazara koja pored organizovanog kursa nemačkog jezika mladim ljudima nudi i logističku podršku da se zaposle u Nemačkoj.

Kadrija Mehmedović iz ovog udruženja kaže da u Srbiji postoji desetak legalnih agencija koje se bave sličnim poslom i one su u obavezi da Republičkom zavodu za statistiku svakih šest meseci dostave podatke o broju ljudi koji su njihovim posredstvom otišli da rade u inostranstvo.

“ Ni to nisu relevantni podaci jer se na društvenim mrežama sve češće mogu naći oglasi u kojima se nude različite vrste poslova. Sasvim je sigurno da jedan broj ljudi i na ovaj način nađe zaposlenje. Ljudi odlaze iz svih krajeva Srbije, ali je u ovom trenutku jako nezahvalno govoriti o brojkama. Kada je reč sandžačkim gradovima, poslednjih je godina najviše ljudi otišlo iz Tutina, Sjenice i Novog Pazara”, kaže Mehmedović.

Prema njegovoj proceni iz opštine Prijepolje je tokom prošle godine otišlo oko 200 ljudi, od čega pedesetak medicinskih radnika.

MEDICINARI NAJTRAŽENIJI U ZEMLJAMA REGIONA

Ono što bi ovu državu trebalo da zabrine jeste kontinuirani gubitak ljudi iz područja zdravstva. Srbija nema preciznu evidenciju o broju lekara koji odlaze kako bi radili u inostranstvu, ali prema nekim podacima godišnje oko 800 lekara zatraži od Lekarske komore Srbije sertifikat dobre prakse, koji je neophodan za zaposlenje u određenim zemljama.

Prema pisanju Lista “Politika” neke zemlje uopšte ne zahtevaju ovakve sertifikate. Isti medij navodi da je Nemačka lekarska komora u februaru prošle godine potvrdila da u ovoj zemlji radi oko 460 naših lekara, a sa se sa manjkom radne snage u Srbiji suočava više od 150 zdravstvenih ustanova.

Kakva je situacija u prijepoljskom zdravstvu?

Prema podacima Službe Opšte bolnice u Prijepolju, ovu medicnisku ustanovu je od 2016. do kraja 2018. godine napustilo 7 radnika zaposlenih na neodređeno vreme: tri u 2016. i po dva radnika u 2017, odnosno 2018. godini, od čega jedan muškarac i šest žena. U ovom periodu, prema podacima Službe, prijepoljsku Bolnicu nije napustio ni jedan lekar.

Trenutno, ovoj zdravstvenoj ustanovi, koja zapošljava 236 zdravstvenih radnika, od čega 56 lekara, 175 medicinskih tehničara i 5 zdravstvenih saradnika, nedostaju najmanje 3 doktora medicine i 10 medicinskih sestara tehničara.

Ovaj kadar, prema podacima koje smo dobili od NSZ, nije deficitaran na prijepoljskom tržištu rada.

U 2015. godini na evidenciji NSZ u Prijepolju posao je čekalo 69 nezaposlenih mladih medicinske struke sa četvrtim stepenom stručne spreme i 15 lekara.

Godinu kasnije tržište rada broji 75 medicinskih radnika i 12 lekara. Za godinu dana taj broj se značajno smanjio i iznosio 56, što znači da je do posla došlo, ili otišlo iz Prijepolja 19 medicinskih radnika. U 2017. godini posao je čekalo i 14 lekara. Do avgusta prošle godine sa tržišta rada “nestalo” je 7 lekara, ali se u istom periodu za 6 povećao broj medicinskih radnika.

Većina njih, vrlo je verovatno, čeka na kartu koja će ih odvesti “dalje od Prijepolja!

Sigurno zaposlenje od nedavno im obezbeđuje i projekat Nemačke organizacije GIZ koji se realizuje u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja. Za one koji žele posao poznavanje jezika nije presudno, a obezbeđena je i podrška kod nostrifikacije diploma.

Naravno, najveći motiv onih koji odlaze su siguran posao i dobra zarada. Na zvaničnim stranicama agencija koje se bave posredovanjem i pronalaženjem posla u inostranstvu navodi se da “plata medicinskih sestara i tehničara može biti minimalno bruto 1850 evra, odnosno maksimalno bruto 3 650 evra mesečno.

Prema saznanjima do kojih smo uspeli da dođemo, neto plata lekara je od 2.500 do 4.000 evra. Dodatni bonusi su prekovremeni rad i dežurstva. Tako se na primer, lekari za jednu noć dežurstva tokom nedelje dobijaju po 200 evra a za dežurstvo vikendom 500 evra po jednom danu, odnosno 600 za dnevna dežurstva tokom praznika! Naravno, posebna priča su uslovi rada, mogućnost napretka i usavršavanja.

PRIJEPOLJE – GRAD STARACA

Mnogi veruju da će tek usvojeni zakon nemačke Vlade o useljavanju stručne radne snage ubrzati proces migracije stanovništva. Konkretno, na osnovu ovog Zakona, pridošlim stručnjacima, će se, uz određene uslove, poput poznavanja nemačkog jezika i dobre integracije u tržište rada, omogućiti i trajno zapošljavanje. Procene Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je da će  Srbija tada ostati bez 200 hiljada mahom lekara, medicinskih tehničara, profesionalnih vozača, i zanatlija svih profila.

Prema podacima analitičko-istraživačkog centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije izmedju 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku.

U tom procentu, broj mladih ljudi iz Prijepolja svakako nije zanemarljiv. Priče o odlasku i sve praznije ulice u gradu jesu razlog za zabrinutost. I pitanja: Hoće li Prijepolje zaista postati grad staraca? Ili to već jeste?!

Ј. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4008420
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
767
4240
30705
80006
141130
4008420

Vaš IP: 3.93.75.242
2019-11-17 07:55