ОБРАЗОВАЊЕ НА ЈЕЗИКУ МАЊИНА: НОВИ МОДЕЛ - ДА СВИ УЧЕ О СВИМА

  24 oktobar 2018

Истраживање показало да родитељи у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик од гетоизације и сегрегације Бошњака.

Четири године након увођења наставе на босанском језику постоје бројни проблеми у њеној реализацији. Неки од њих су адресирани на Бошњачко национално вијеће, у смислу одговорности, а неки и на рачун државе која није довољно јасно дефинисала и појаснила концепт увођења наставе на језицима националних мањина.

Ово је истакнуто на округлом столу који је данас организовала Академска иницијативе „“Форум 10“ из Новог Пазара, на тему „ Образовање на језицима националних мањина у Републици Србији – могућности за имплементацију концепта интеркултуралног образовања.

„У зависности од средине, проблеми се крећу се у широком дијапазону од тога да родитељи неће да им деца остају још један час дуже да би слушало босански, неће да се деца одвајају од другара друге националности и одлазе у посебна одељења, до тога да наставници немају одговарајуће уџбенике“ рекао је за Полимље Тео Тараниш, који је, у реализацији „Форума 10“, радио на истраживању модела образовања на босанском језику у 6 санаџачких општина:

„У зависности од националног састава и општег расположења заједнице према овој тематици, резулати су сасвим различити. Људи у Новом Пазару, Сјеници и Тутину имају једно становиште док у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик гетоизације и сегрегације Бошњака. У Пријепољу нам, на пример, родитељ каже : „Ја нећу да се мој син Мехмед одваја од свог друга Николе“. Ми смо уједно питали и за концепт интеркултуралног образовања као начина да се превазиђу ти проблеми, што су родитељи углавном оценили као идеалан модел. Чак и у општинама Нови Пазар, Сјеница и Тутин, рекао је Тараниш.

Концепт интеркуктуралног образовања је, појаснио је Тараниш, да сви уче о свима. Да се у наставним плановима и програмима нађу наставне јединице које би подједнако заступиле све националне мањине у редовним школским програмима.

„Истраживање смо урадили са циљем да га проследимо надлежним, то је БНВ и Министарство просвете, као основу за неке будуће кораке, као смерницу у ком правцу би то требало даље развија и води тај процес“.

У том смислу је Проф. др. Данијела С. Петровић, са Филозофског фалултета у Београду, израдила Платформу за подршку интеркултуралном образовању, у форми предлога. Она се заснива на принципима поштовања културног идентитета ученика, развијању вештина и ставова који их дефинишу као одговорне грађане друштва и доприносе поштовању, разумевању и солидарности међу етничким, националним, социјалним и другим групама и појединцима.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

februar 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4493467
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2452
4828
19912
128554
154830
4493467

Vaš IP: 18.232.125.29
2020-02-28 13:29