SEZONA BERBE ILI KRAJ SEZONE: KO BERE, A KO PROFIT NOSI ?

  04 jul 2018

Šta se dešava iza kulisa i da li će „igra bez granica“ imati pobednika, možda bude izvesnije nakon sezone berbe, koja je za mnoge već završena. „Do sada smo samo pričali kako „beremo bostan“, a ove ni to nećemo ubrati“, kaže nam jedan malinar.

Da će ovo biti još jedna mučna sezona, moglo se videti i pre početka berbe, kada su malinari najavili protest, nezadovoljni niskom otkupnom cenom i ponudom hladnjačara da će isplaćivati dnevnu cenu, bez mogućnosti izravnanja po završetku sezone.

Malo je kome jasno šta se desilo nakon protesta i koji je epilog sastanka malinara i predstavnika ministarstava? Osim toga da su zadovoljni razgovorima  ništa konkretno nismo uspeli da saznamo.

Na malinare se, pored niske cene, obrušilo i vreme, a kiša koja pada već dvadesetak dana uticala je i na kvalitet maline. Iako su hladnjačari upozoreni da ne bi smeli da formiraju dnevne otkupne cene, pojedine su to ipak učinile uz obrazloženje da su kapaciteti popunjeni i da je kvalitet voća loš.

Šta se dešava, pitali smo proizvođače? Milivoje Dadić, čiji smo malinjak obišli pre nekoliko dana, na naše pitanje „kolika je cena maline“ odgovorio je:

„To niko ne zna. Neko plaća od 80 do 100 dinara, a neko nudi i manje. Možemo mi proizvođači da pričamo šta hoćemo, ali je ove godine loš kvalitet maline. Pričaju ljudi koji rade u hladnjačama da nikad lošiju malinu nisi pakovali. Koliko je loša, kažu, vidi se tek kad dođe na traku. Zato se hladnjačari „pravdaju“ manjkom gajbica. Podele po pedesetak, a kad se gajbice napune malinari ne znaju šta bi sa preostalom malinom. Šta drugo već da je bace ili prepuste propadanju. Tone i tone su ljudi prosuli...Neko je zadovoljan i kad mu malinu prime u trećoj klasi. Svi se bore da pokriju bar troškove proizvodnje“.

Vladan Popadič, potpredsednik PU „Limska dolina“ tvrdi da mu ova godina ponajviše liči na rijaliti, gde „veliki“ upravljaju „malim“.

„ U igri su ljudi koje nemaju veze sa malinom. Uz njih, ni godina nam nije naklonjena. Od branja su odustali i veliki i mali proizvođači, i u malinjacima smo samo da bi izvukli troškove proizvodnje.“

Malinari uglavnom imaju sličan stav kada je reč o otkupu voća. Veruju   da su prevareni, izmanipulisani a da se i ove godine nastavila igra „mačke i miša“.

„Manje boli kad znamo da će manje zaraditi oni koji nas godinama varaju. Ovce gladne, ali gladan i vuk!“, kažu malinari.

Koliko je zaista maline završilo prosuto kraj parcela a koliko u zamrzivačima prijatelja ili komšija? Koliko će se na kraju sezone „meriti“ šteta?

U međuvremenu gledaćemo kako u letnjoj izmaglici nestaje vizija o „crvenom zlatu“. Samo par godina ranije pričalo se o „groznici koja je trese Limsku dolinu“...

BUM, BUM...PA KALAŠNJIKOV

U 2014. godini pod zasadom je bilo 285,6933 ha zemlje ili 3.205.586 stabala maline, od čega je oko 130 hektara zauzimao mlad zasad čiji se pun rod očekivao tek naredne, 2015. godine.Ona će, pokazalo se, biti berićetna svima koji su učestvovali u lancu proizvodnje. Od maline se ofajdili i berači. Dnevnica je bila oko 20 evra, a radnicima se nudilo 60 do 80 dinara po gajbici, uz obezbeđen, prevoz, hranu i prenoćište.

Svi su bili spremni za sezonu u kojoj se a očekivao se duplo veći prinos nego prethodne 2014. godine. I bio je. Kapacitet od 2.700 tona, sa koliko su ukupno raspolagale prijepoljske hladnjače, nije bio dovoljan da primi količinu voća koju su proizveli malnari.

Procena je da se te godine ubralo oko 3. 200 tona maline. Otkupna cena je bila iznad svih očekivanja, od 220 do 240 dinara po kilogramu! Sve je bilo u znaku ovog voća, koje je preko noći dobilo i novo ime „crveno zlato“ Limske doline ! U opštini je te godine skočio promet nekretnina. Parcele do dva hektra izdavane su za 800 – 1000 evra.

Među zakupcima ima i ljudi „sa asfalta“ . U malini su videli biznis, a još brže uvideli da se malina ne može proizvoditi „na daljinski“.

Sve je izgledalo savršeno i išlo , kao po loju“, pa ipak  Kenan Jusović, poljoprivredni inžinjer u ES – Komercu upozoravao je, tada, da u malinjacima nema profesionalizma i da bi proizvodnja mogla krenuti u pogrešnom pravcu jer opština nema dovoljno stručnih ljudi koji bi kontrolisali proizvodnju i bili na usluzi proizvođačima.

„ Mnogo je problema koja se moraju sistematski rešavati i zato je potrebna jedinstvena platforma, ali i tim stručnih ljudi koji će raditi na njenoj implemantaciji. U planu je razgovor sa hladnjačarima gde ćemo ukazati na određene probleme koji su pratili ovogodišnju berbu, a nadamo se da ćemo i sa čelnim ljudima opštine doći do zajedičkog stava vezanog za dalji razvoj maline u prijepoljskom kraju. Reč je o dobrobiti cele zajednice i zato u ovoj priči ne bi smelo da bude političkih ili ličnih interesa, upozoravao je Jusović.

Naredna došla i prošla bez jasne platforme, uz manjak stručnog kadra i sve više amaterizma na terenu. I sve češće spominjanje „ glavnih igrača“!

Sezona berbe i dalje traje...Kakva će ona biti   naredne godine i koliko će mladih ljudi odustati od proizvodnje? Mnogi od njih tvrde da se nikad neće vratiti u malinjake. Sreću će, kažu, oprobati van granica zemlje.

„Što dalje, to bolje, jer u zemlji gde seljak svojim radom ne može ni koru hleba da zaradi, ne vredi ostajati“, kažu.

J.B.

Antrfile

Srbija je po proizvodnji maline godinama bila lider u svetu.

Od 2002. do 2008. po proizvodnji smo bili drugi u svetu. Već od 2009. do 2011. padamo na treće mesto, da bi od 2012. do 2015. imali četvrtu poziciju, a 2016. godinu završili na petom mestu. Do pre neku godinu Srbija je bila na visokom drugom mestu po proizvodnji malina, danas smo na nižim pozicijama. Prema podacima FAOSTAT Ujedinjenih nacija, od 2010. do 2016. godine Rusija je povećala proizvodnju za 24 odsto, Poljska za 28 odsto, SAD za 51 odsto, Meksiko za čak 87 odsto. Istovremeno, Srbija je za taj period smanjila proizvodnju za trećinu - 36 odsto.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3762764
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1091
2739
17703
67759
161197
3762764

Vaš IP: 18.207.136.184
2019-09-21 11:22