Žene na čekanju

Žene na čekanju

Projekat podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Program “Pomoć u kući” je priliku za zaposlenje pružio ženama srednje dobi koje najproduktivnije godine provode na tržištu rada. Na teritoriji opštine Prijepolje trenutno je angažovano 15 gerontodomaćica, starosti između 40 i 60 godina.

Među dvadeset nezaposlenih lica koje su do juna ove godine ušle u program samozapošljavanje je i Slavojka Reljić, nekadašnja radnica Tekstilnog kombinata. Sredstvima od oko 200 hiljada dinara naša sagovornica je pokrenula proizvodnju sapuna na bazi lekovitog bilja.

Za 25 godina rada u brodarevskom „Jasenu, u radnoj knjižici Kristine Simović upisano je nešto više od 15 godina staža. Šta se desilo sa preostalih deset godina i kako Kristina Simović preživljava sa penzijom od devet hiljada dinara?

Život ne čeka i zato mu ne dam da prođe tek tako. Borim se za svoje mesto pod suncem i ne čekam da neko dođe, povuče me za rukav i ponudi posao, kaže Elma Jukić, diplomirana pravnica koja, čekajući bolju priliku, radi u preduzeću za međunarodni transport.

Nikad neću zaboraviti 23. januar 2009. godine, dan kad smo se oprostili od Tekstilnog kombinata. Šta sad, zapitah se gledajući u zaključanu kapiju. Bio je to najteži trenutak u mom životu...„ravan samoubistvu“, kaže šezdesetogodišnja Samija Hamzić, koja je nakon 27 godina staža ostala bez posla.

Po struci ekonomista, Svetlana Divac je u menadžmentu Tekstilnog kombinata radila punih 25 godina. Kada je 2009. na kapiju stavljen katanac, naša sagovornica imala je 49 godina. Dve godine kasnije, život je nastavila u Divcima. Tu, gde se miluju čist vazduh i bistra voda Sopotničkih izvora, Svetlani je priroda nadoknadila sve ono što je verovala da je, zatvaranjem preduzeća, nepovratno izgubila.

“Dok sam živa neću zaboraviti agoniju kroz koju smo ja i suprug prošli kada smo ostali bez posla. Ne znam na čija vrata nismo zakucali, ali niko nije hteo ni da nas sasluša, zbog godina starosti…Zajedno smo imali ceo jedan vek a kod kuće petoro dece koju je trebalo školovati i hraniti”, priča nam Samka Pljasković,, nekadašnja radnica Irisa.

Nadničarke su nekada bile neobrazovane, bez kvalifikacija, često i bez završene osnovne škole. Danas su to, uglavnom, radnice koje su ostale bez posla nakon privatizacije ili gašenja preduzeća, najčešće srednje stručne spreme i starije od 45 godina.

Gde je nestala armija žena koje su, nakon zatvaranja najvećih prijepoljskih kolektiva, ostale bez zaposlenja? Kako se snalaze i na koji način uspevaju da sebi i svojoj porodici obezbede minimalnu egzistenciju? Kakav je život žene koja se ostvarila kao supruga i majka a da u svojoj radnoj knjižici nije upisala niti jedan dan radnog staža! Kako je živeti „u svetu muškaraca“ i kakav je njihov „odnos snaga“ u običnom životu i na tržištu rada?

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2547666
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4293
4626
4293
69268
87180
2547666

Vaš IP: 54.166.207.223
2018-10-22 18:31