HRTA – MALO SELO VELIKOG FORMATA

  22 Decembar 2016

Na mapi prijepoljske opštine Hrta su selo sa najvećim brojem stabala zasađene maline, a na svetskoj, odnedavno, među 1052 lokaliteta koje je UNESKO uvrstio na Listu svetske baštine. Selo kojem je pre nekoliko godina pretilo odumiranje danas ima zaokruženu priču i primer je kako se entuzijazam može pretvoriti u dobru ekonomsku računicu.

 

Priče o selima koja nestaju i žive uglavnom u sećanjima ljudi koji su ne tako davno napustili vekovna ognjišta, najbolji su pokazatelj društvenog stanja u kome ljudi opstaju na ovim prostorima. Narušena ravnoteža između gradova i ruralnih sredina koju je podstakla inustrijalizacija šezdesetih godina, itekako je vidljiva i u prijepoljskim selima.

Većina strateških dokumenata prepoznaje značaj i ulogu poljoprivrede i ruralnih sredina u privrednom razvoju i očuvanju resursa i životne sredine, ali rezultati postaju vidljivi tek kad prirodne potencijale prepoznaju - ljudi. Najbolji primer su Hrta, selo malinara i jedinstvenog arheološkog srednjovekovnog nalazišta koje je sredinom jula ove godine upisano na UNESKO-voj Listu svetske baštine.

SELO SA PERSPEKTIVOM

Oko 16 km jugozapadno od Prijepolja nalazi se selo Hrta, u prirodnom okruženju koje odlikuju razigranost linije planinskih visova, zelenilo livada i velike površine s voćnjacima i zasadima maline. Posledice pogrešne politike i prestrojavanje seljaka u radničku klasu koja ni zaobišla ni Hrta, primetiće se tek po zatvaranju fabrika kada počinje priča o napuštenim selima i povratku ljudi na vekovna ognjišta.

U Hrtima je do pre nekoliko godina jedva opstajalo desetak domaćinstava. Osnovna škola izgrađena pedesetih godina prošlog veka koju je pohađalo par učenika, praktično je bila neupotrebljiva. Od izgradnje u ovaj objekat nije uložen nijedan dinar ali je i bez elementarnih uslova za rad davao kakav-takav impuls Hrtima.

j.b. HRTA 4

Priča o preporodu Hrta počinje pre pet godina kada su meštani krenuli u ozbiljnu proizvodnju jagodičastog voća. Raskrčene su šume, preorane livade i formirani prvi zasadi maline. Sa kalkulacijom napravljenom uz prethodno ispitivanje tržišta, počela se ostvarivati vizija o selu sa obnovljenim kućama i novim crvenim krovovima...U Hrtima se „primio virus maline“ i vrlo brzo zahvatio opštinu Prijepolje. Groznica i dalje traje...

STRUJA I DALJE KOČI DALJI RAZVOJ SELA

Kako se procenjuje u Hrtima je do sada zasadjeno oko 600 hiljada sadnica maline. Samo u mesnoj zajednici Mijane kojoj teritorijalno pripada, pod zasadom je oko milion stabala ove voćke. To znači da bi za godinu, dve prozvođači mogli računati na oko 2 miliona evra prihoda od maline. Iz godine u godinu sve je veća potreba za radnom snagom koja se angažuje tokom sezone. U malinjacima koji zauzimaju 80 hektara zemlje ove godine radilo je oko 500 ljudi, a meštani veruju da radne snage naće faliti ni naredne sezone.

Selo danas ima četrdesetak domaćinstava, solidnu infrastrukturu, obnovljene su kuće, izgrađeno nekoliko novih, ali ono što najviše raduje meštane jeste novo ruho stare škole čija je kompletna adaptacija završena ove godine.

Najveću zahvalnost duguju direktorki Belkisi Beganović, koja je bila inicijator akcije u koju se pored meštana uključilo i nekoliko preduzeća. Hitko Bašović i Sanel Dizdarević, najveći proizvođači maline u prijepoljskom kraju su zajedničkim sredstvima opremili jednu učionicu, a podrška nije izostala ni od Zarifa Alpa, biznismena iz Turske koji je pomogao adaptaciju objekta matične škole u Vinickoj. Deo sredstava stigao je i od lokalne sampouprave. Osam učenika, koliko je upisano ove godine, sada ime više nego dobre uslove za rad i dalje obrazovanje.

U planu je uređenje školskog dvorišta i izgradnja sportskih terena za decu do petog razreda. Pored toga, meštani veruju da će zaživeti i njihova ideja o organizovanoj nastave u prirodi za učenike gradskih škola.

j.b. HRTA 3

„ Od lokalne samouprave ćemo tražiti sredstva za asfaltiranje prilaza školi kao i 250 metara puta koji vodi do Grčkog groblja, kaže Sanel Dizdarević, predsednik mesne zajednice Mijane.

U selu koje ništa ne prepušta slučaju još uvek nije rešen problem nisko – naponske mreže. Zato se odlažu krupniji planovi koji bi podstakli dalji razvoj i unapređenje mesne zajednice.

„ Lokalna samouprava je bila spremna da nam pomogne i bilo je dogovora sa rukovodiocima Elektrodistribucije o načinima rešenja ovog gorućeg problema. Rešenje vidimo u izgranji nove trafostanice u Velikoj Župi, što bi eliminisalo probleme svih građana koji žive u ovom delu prijepoljske opštine. Da je pitanje rešeno pre nekoliko godina, Hrta bi do sada imala nekoliko izgrađenih hladnjača. Nadamo se da će aktuelna vlast opet pokrenuti ovu temu i naći način da stavi tačku na višedecenijski problem, veruje Sanel Dizdarević.

GRČKO GROBLJE - NOVA PERSPEKRIVA

Priču o malini pre nekoliko meseci potisnula je vest da se Grčko groblje u Hrtima našlo na UNESKO-ovoj Listi svetske baštine. Ako se ima u vidu da je u svetu 1052 lokaliteta stavljeno pod zaštitu UNESK-a, a u Srbiji samo njih 12 u okviru 6 upisa, vest dobija sasvim novu dimenziju. Kako će Hrta iskoristiti novu šansu i koliko Grčko groblje može uticati na razvoj turizma u Prijepolju?

j.b. HRTA 1

„Upisom na mapu svetske baštine Hrta su postala nezaobilazno mesto za turiste. Podaci govore da u prvoj godini upisa, mesto poseti od 50 do 80 hiljada turista. To bi, ako se učine pogrešni koraci , selu moglo doneti više štete nego koristi, veruju meštani.

„ Nije svejedno ko će upravljati ovim kulturnim dobrom. Verujemo da Šumsko gazdinstvo, kao vlasnik lokacije, nema kapacitet da se posveti održavanju ovog lokaliteta. Alternativa su Prijepoljski muzej ili formiranje udruženja čiji bi zadatak bio isključivo upravljanje ovom lokacijom. Ako se u startu napravi pogrešan korak suoćičemo se i sa ozbiljnim ekološkim problemom, ne krije bojazan Sanel Dizdarević.

„ Prepoznali smo značaj spomenika i zahvaljujući akcijama koje se smo sami organizovali, lokalitet nije bio zapostavljen. Od prve posete Hrtima i nakon obilaska lokaliteta, od Grčkog groblja svih proteklih godina nije odustala ni   arheološkinja Maja Đorđević kojoj najviše dugujemo što se spomenik našao pod okriljem UNESK-a.Verujem da bi se pored proizvodnje maline u selu mogao i razvijati i turizam, smatra Dizdarević.

GLOBAL GAP - KORAK ISPRED OSTALIH PROIZVOĐAČA

Ništa se u Hrtima nije desilo slučajno, niti je prepušteno slučaju. Ovde se ozbiljno planira svaki korak a uvođenje Global Gap standarda je iskorak više u odnosu na ostale. Ovaj sistem zaštite za sada primenjuje 17 koperanata hladnjače „Euro horizont“ i nekoliko većih proizvođača.

“Reč je o proizvođačkom standardu koji propisuje kako treba da se ponaša poljoprivredni proizviđač da bi tržištu ponudio čist i zdrav plod maline.U svim malinjacima koji rade po ovom sistemu, izgrađen je sanitarni čvor, dovedena pijaća voda, postavljeni umivaonici, instalirni antibakterijski sapuni i sredstva za dezinfekciju sa uputstvom kako ih treba koristiti. Kompletna ambalaža se nakon upotrebe pere i odlaže u poseban objekat, a prostor je predviđen i za odlaganje sredstava kojima se tretira voće. Redovno se vodi evidencija kada se i kojim sredstvima prska malina, pa je vrlo jednostavno proveriti da li se na pravi način koriste preparati. Global Gap standard štiti kvalitet maline i a ulaganja u ovakav način rada nisu velika, objašnjava nam Dizdarević.

Da li malina, poljoprivreda uopšte, ima perspektivu u kraju gde su pre nekoliko decenija proizvodne hale “prestrojile seljake”? Ima li budućnosti u Hrtima?

„ Budućnost daljeg razvoja poljoprivrede u opštini Prijepolje ne vidimo samo u proizvodnji maline već i ostalog jagodičastog voća jer ovaj kraj ima sve uslove za njegov uzgoj. Ono na čemi insistiramo poslednjih godina je da da se u sistem obrazovanja uključi i smer za poljoprivredu. Smatram da je to neohodan korak jer bez regrutovanja mladih i školovanih kadrova, manje su šanse za uspešan razvoj poljoprivrede. Lično smatram da bi dobrim planovima lokalna samouprava mogla oživeti selo. Uz rešene probleme infrastrukture i obavezujuće subvencije, verujem ljudi bi se vratili na vekovna ognjišta, smatra Sanel Dizdarević.

Da tamo, gde je pogrešno planiranje zaustavilo dalji razvoj i napredak ruralnih sredina itekako ima budućnosti, najbolji primer su Hrta. Do juče zaboravljeno, selo je za kratko vreme uspelo napravi “svoju priču” i izađe iz malog okvira.

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777150
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
823
1167
7072
21390
70371
1777150

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:47