Желела је да испољи своју креативност кроз моделирање одеће али кад се запослила у текстилној фирми у Пријепљу, заинтересовала се за машине. „Док сам радила, упоредо сам шест месеци изучавала машине, учила стране језике и припремала се за међународне тестове енглеског језика и математике које сам прошла са више него задовољавајућим поенима и схватила сам да имам велику шансу да аплицирам за различите програме студирања у Европи. Након одобреног студијског програма Машински инжењер у Мађарској, добијам полет и вољу да напустим Србију у потрази за знањем и самоостваривањем“. На факултету у Дунаујвароши само високе оцене, на четвртој години почела је да ради у Schneider Electric, на позицији junior 3D dizajner, где и сада ради и паралелно у Будимпешти похађа магистарске студије мехатронике.

Они су се вратили из Београда, венчали се, нису имали посла у струци, сагледали породична имања у Седобру, конкурисали за средства, отворили сушару за воће. Сада праве и посластице за које сви кажу кад пробају:“Мммм, што је добро“. Имају 1000 стабала шљива и 100 стабала крушке и јабуке. А њих двоје кажу:„У плану нам је да отворимо нова радна места и кроз запошљавање дамо један леп пример младима који се тек одлучују за покретање сопственог бизниса“.