ПРЕ СТО ГОДИНА:СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У МИЛЕШЕВИ

  10 Septembar 2018

„Цела варош Пријепоље искићена је била заставама и зеленилом а 500 коњаника изашло је високим гостима у сусрет. Добродошлицу је пожелео председник пријепољске општине Муса – бег Мусабеговић“. Прве пријепољске новине „Рашка“ забележиле су да је светковини присуствовао министар просвете Сретен Ћирић, бан Зетске Бановине, Мујо Сочица, патријарх Варнава, који је поклонио манастиру златан крст вредан тадашњих 15000 динара

Ове године, када се на највишем државном и црквеном нивоу формирају организациони одбори за обележавање јубилеја, 8. векова манастира Милешева, и праве планови како да овај велики датум буде прослављен достојанствено и у духу Светог Саве, ваља се присетити и величанствене прославе 7 векова манастира Милешеве. Тај велики догађај су у свом првом броју од 1. јула, обележиле локалне новине, тадашња „Рашка“ а Драган Њ. Боричић из Чачка је тим поводом издао   брошурицу под називом „Милешево“ поводом 700 година у којој такође описује тај „Спасов дан   6.V 1935.“ године.

У првој реченици он пише да је у Пријепоље, ради учествовања на свечаној прослави 700 година манастира Милешеве, стигао патријарх Српске православне цркве, Варнава. Боричић потом описује како је изгледало Пријепоље:

„Цела варош Пријепоље искићена је била заставама и зеленилом. Око 9 ипо часова, 500 коњаника изашло је високим гостима у сусрет. Добродошлицу је пожелео председник пријепољске општине Муса – бег Мусабеговић. На прославу су дошли поред неколико хиљада грађана, међу којима је било доста муслимана и министар просвете Сретен Ћирић, бан Зетске Бановине, Мујо Сочица, патријарх Варнава, који је поклонио манастиру златан крст (вредност 15000 дин).

Локални лист за друштвена и политичка питања „Рашка“ је такође у првом броју свог штампаног издања, даo значајан простор овом свечаном догађају како би тадашњим, а и данашњим, читаоцима новина што верније пренео како је изгледао тај понедељак, 1. јула 1935. године. Власник и уредник новина „Рашка“, правник, Миливоје Жугић, ангажовао је за ту прилику ни мање ни више него професора Београдског универзитета Тихомира Р. Ђорђевића, који је био етнолог, фолклориста и културни историчар, што само говори какав значај се давао овом догађају.

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У МИЛЕШЕВИ

 Под насловом „Светосавска прослава у Милешеви“, новинар, професор Ђорђевић, описује ко је све од поглавара цркве и државе био присутан. На основу тога данашњем читаоцу постаје јасно да се и тада манастиру Милешеви посвећивала ништа мања пажња јер је свету архијерејску литургију држао лично патријарх Варнава а свечаном чину су присуствовали и тадашњи министри, чланови Сената и народни посланици...

PRIoEKAT MILEŠEVA TEKST 2 1

„Јубиларна светосавска година имала је најзначајнији дан код манастира Милешеве. У присуству поглавара Српске православне цркве, Њ. Св. Патријарха Варнаве, министра просвете, представника Народне скупштине и Сената, прослављена је на Спасовдан 700 годишњица смрти највећег српског просветитеља и учитеља. Овој прослави поред црквених великодостојника и представника свих културних и просветних организација из нашег краја, као и великог броја народа, присуствовали су и народни посланици г. дин Воја Јањић, Војислав Ненадић, Сретен Кузељевић, Воја Куртовић и Страхиња Борисављевић. Од стране Сената били су изасланици на ову прославу г. Саво Љубибратић, Павле Вујић, Милутин Драговић и Ђуро Вукотић. Бан зетске бановине г. Мујо Сочица, присуствовао је овој прослави са више чиновника банске управе.

Када се забелео дан и манастирска звона огласила јутрење, пред манастиром је био на окупу читав један народ. Свечаност је почела архијерејском службом Њ.Св. партијарха Варнаве уз асистенцију три митрополита, два епископа и великог броја свештеника.

На јектеније је одговарало Српско певачко друштво „Слога“ из Сарајева а апостол је читао г. Воја Јањић. После службе божје и литије Њ.Св. патријарх Варнава одржао је народну беседу“, пишу прве пријепољске новине:

ГОВОР Њ.СВ. ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ

„ Драга браћо и сестре ми смо у овој јубиларној години учинили порви значајан поход овој светињи на дан њене 700 годишњице.

Данашње историјско славље посетили су представници владе, Народне скупштине и Сената. То је још један доказ колико се ова светиња цени.

Ова света лавра не би ни имала овај значај да није у њу пренесено тело Св. Саве из Трнова.

Овај велики учитељ и државник и после своје смрти, кроз векове, зрачио је својом љубављу, где год је било српског народа. Ни један народ није имао Светог Саву нити ће га имати. Свети Сава нас је провео кроз мрачне невоље од Немањине државе па кроз векове до данашњег дана.Толико векова напајао је дух Светог Саве из овог места све крајеве и сав наш народ. Његов дух надмашио је све владаре дома Немањића и доцније његов дух толико је надахнуо наш народ да му нико ништа није могао учинити ни за време дугог и тешког ропства и тако ојачао душу српског народа, његову веру и своју цркву. Та црква не би била на висини, нити би могла извршити свој задатак да није било духа Светог Саве.

PRIoEKAT MILEŠEVA TEKST 2 2

Данас живимо у кризи из које нећемо моћи лако изаћи ако се не вратимо духу дедова и прадедова и не пођемо трагом Св. Саве. Тако нам баш сада, више него икада, треба љубави и слоге. Одавде смо кренули ка југу и кроз векове стварали данашњу велику Југославију. Зато нам је дужност да се данас вратимо духом овом крају, овом историјском Расу јер њему имамо да заблагодаримо што се у нама одгајала велика љубав према отаџбини, рекао је у свом говору пре 100 година, патриојарх Варнава. Овај јубилеј он је искористио да још једном подсети на значај спаљивања мошти Светопг Саве везујући његов дух за дух заједништва и југословенства:

ЗНАЧАЈ СПАЉИВАЊА МОШТИ СВЕТОГ САВЕ

„Провиђењем Господа Бога тим спаљивањем моштију Св. Саве, обележен је Београд као пијемонт, јер је ту С.Сава посејао семе и свој дух који нам је даље зрачио. Ко иде против бога, против земље Рашке и Св. Саве и ко се диже на српски род, диже се и против Св. Саве, без кога не би било ни Југославије. Зато данас, ако хоћемо да решавамо политичку судбину па било то у Београду, Загребу или Љубљани, ми је нећемо решити ако не будемо задахнути духом Светог Саве. Ми морамо увек у решевању тих питања да се руководимо његовим духом јер ни његова црква није искључива, она прибира око себе сву браћу у једну целину“.

Обрачајући се народу патријарх Варнава је подвукао да земља Србија рачуна на све своје народе:

„Браћо и сестре, без обзира на то да ли сте православци или мислимани, на вас ова земља рачуна и верује вам“

На крају, Тихомир Р. Ђорђевић је забележио да је владика поделио свој благослов народу који га је бурно поздравио.

Био је то јун 1935. године. Исте оне године када је, по писању публицисте Бранка К. Зејака у књизи „Милешевски памтивек“, у пробни рад пуштена прва централа на дрва у Пријепољу, коју је направио инжењер Јосеф Скленар, родом из Чехословачке. Од 1936. године давала је струју за град са генератора од 50 кв и мотором од 58 коњских снага. У том „тамном вилајету“ како су тада називали Пријепоље, традиција, технолошки напредак и модернизација ишле су пре сто година руку под руку.

М.Цмиљановић

ДАНАС

МИЛЕШЕВА - РИЗНИЦА НАЈБОЉЕГ У СРПСКОМ РОДУ

„Ризница оног најбољег у спрском роду је овде и ми му посвећујемо сву своју снагу“, рекао је владика Атанасије благословивши у јулу почетак обележевања великог јубилеја - 8 векова манастира Милешева. Уз његов благослов и присуство грађана, свештенства и званичника Епархије, у Ризници манастира Милешеве одржана је промоција монографије „Манастир Милешева“ којом је и званично је почело обележавање јубилеја једног од најзначајних манастира у историји српског народа.

С обзиром да се наредне године обележава 8 векова аутокефалности СПЦ, срске државности и јубилеји других светиња, Студенице, Жиче... које светле истом лепотом, „успињуће слављење“ Милешеве доживеће кулминацију у 2020. години, образложио је тада владика Атанасије.

Убрзо након тога, 9. јула, у манастиру Светих чудотвораца Козме и Дамјана на Воденој Пољани, на Златару, организовано је саборовање православне омладине. Састали су се млади из Русије, Румуније, Албаније, Америке, Србије и других земаља како би имали послушања и учествовали у богослужењима, духовним разговорима, учењу псалми...У првом обраћању медијима поводом обележавања јубилеја 8. векова манастира Милешева, владика Атанасије је најавио овај скуп али и низ других окупљања омладину у оквиру спортских и културних манифестација.

Идући у сусрет милешевском јубилеју, последњег дана саборовања млади су посетили манастир Милешеву и друге манастире Епархије милешевске.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Septembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2461742
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1518
3294
21401
70524
85985
2461742

Vaš IP: 54.158.199.217
2018-09-22 21:38