Zašto nam je smeće sve veće?Zašto razbacujemo svuda đubre,bre?Hej, ti, moraš pokupiti!
Video i foto sadržaj možete pogledati OVDE: https://youtu.be/nlKXmWsxDOE
Stanjevina više nema. Ministarstvo za ekologiju i opština izdvojili pare da se ukloni tridesetak divljih deponija od preko 140 koliko ih je „locirano“. Ali smeće nas i dalje zatrpava i to na najužem gradskom prostoru. Baca se oko kontejnera, po potocima, u reke, niz padine, po šumama i gorama. Čak se otvaraju i kanalizacione šahte kako bi se u njih gurali jorgani, jastuci, jakne, iznutrice...Ima li toga komunalnog preduzeća koje može tako nešto zaustaviti? Ima li tih ekoloških akcija koje mogu stanje ublažiti? Nema. Ukoliko građani ne sagledaju svet oko sebe širom otvorenih očiju i ne shvate da su javne površine zajednička javna dobra stvarana za dobrobit svih, nema pomaka. Mnogo puta su sednice Skupštine opštine bivale u znaku rasprava vezanih za stanje gradske higijene. Mnogo puta su donošeni zaključci. Nabavljani su ili donaciom poklanjani kontejneri najrazličitijih vrsta i kapaciteta. Nije to pomoglo. Predlagano je da se apeluje na „građansku svest“, da se prizova „savest“. Da se narod edukuje. Od dece u vrtiima, preko učenika u osnovnim i srednjim školama, pa sve do tribina za građane. Komplikovan posao čini se, jer smeće raste, bahatost je sve prisutnija, nemar očigledan, rešavanje svog problema jedino u fokusu, bez ikakvog osećaja za sve ono što je okruženje.
Prošle godine održana je posebna sednica opštinskog rukovodstva sa radnicima JKP“Lim“ kako bi se „mapirali“ problemi, kako bi se zajednički našla rešenja, kako bi se nezadovoljavajuće stanje pretvorilo u podnošljivo. I nekako su se svi složili,. Da, pored objektivnih problema (nedostatak radnika čistoće, nedostatak adekvatne opreme, mehanizacije) pre svega nedostaje edukacija. Prođe godina i nešto“jače“ od edukacije ništa. Nema kazni za one koji krše opštinsku odluku vezanu za gradsku čistoću.
PORED VAKO LIJEPE RIJEKE...
Sadašnji odnos prema javnoj higijeni i komunalnom otpadu, najbolje ilustruje rečenica iz prigradskog naselja:“Pored vako lijepe rijeke, ja moram da plaćam smeće“! Oko kontejnera i u njima gomila se građevinski i kabasti otpad svuda po gradu, a u prigradskim naseljima još i poljoprivredni ali i kamenje sa njiva. Ovo, kažu, nikad nije bilo. A kazne postoje. No, građani s epitaju:“Ama, gde da bacamo sve to“?! Naime, nekada je JKP“Lim“ organizovalo dane kada su građani mogli da se oslobode svega što im ne treba, pa su punjeni i odvoženi veliki kontejneri postavljeni na pojedinim lokacijama u gradu. Odavno je to napušteno.
Šta to plaćamo, a šta to bacamo u kontejnera i pored njih, koje smo kao građani ili privatni preduzetnici dužni sami da nabavimo kad se pohabaju, ali to ne činimo i zato izgledaju kako izgledaju. Taj izgled je u stvari i ogledalo građana i odnosa prema gradu i svemu što su elementarne navike kultivisanih bića. Pogledaj kontejner i reći ću ti ko si, ,moglo bi se reći u ovom trenutku kad je ekologija i odnos i dostignuti nivo svesti i politike prema životnom okruženju i otpadu jedan od osnovnih uslova da se prekorači u Evropu.
Ko baca, kad baca, šta baca, zašto baca, kome bace, ko je nadležan da se o tome stara, ko da kažnjava, kako da kažnjava iako postoje kaznene odredbe koje komunalna inpeskcija sprovodi u skladu sa Odlukom o komunalnom uređenju i higijeni koja je doneta 2015.godine?
„Pod komunlanim otpadom se podrazumeva: kućni, komercijalni otpad i otpad s površina javne namene. Kućnim otpadom se smatra otpad nastao u domaćinstvima koji se po svojoj veličini može odlagati u posude za sakupljanje otpada do 1,1 kubnih metara zapremine. Komercijalni otpad je onaj koji nastaje u preduzećima i stanovama koje se bave obrazovanjem, trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom ili zabavom. Sa javnih površina uklanjaju se: lišće, papir, kese, prašina.
Pod komunalnim otpadom se ne smatra: industrijski otpad, medicinski, veterinarski, baterije, ulje, boje, lakovi, otpadne gume, električni i elektronski proizvodi. Način sakupljanja i transporta građevinskog otpada uređujuje se posebnom odlukom“. Dakle, „komunalci“ ne bi trebalo uopšte da se bavi takvim otpadom. A bave se svakodnevno.
Tako kažu odredbe spomenute odluke. Kažu još i da je komunalno preduzeće „dužno da poveća broj pražnjenja sudova ukoliko se poveća količina otpada u određenom periodu“ kao i da „najmanje dvaput godišnje organizuje akcije sakupljanja i odvoženja kabastog otpada od korisnika usluga o čemu ih blagovremeno obaveštava“.
I još se kaže da su „vlasnici i korisnici stambenih zgrada, kuća i poslovnih prostora dužni da obezbede dovoljan broj sudova za komunalni otpad, kao i održavanje i zamenu dotrajalih“. I još:“Korisnici usluga ne smeju pomerati, bacati ili prevrtati sudove za komunalni otpad, ne smeju paliti komunalni otpad u sudovima, ne smeju odlagati užareni pepeo, građevinski materijal, uginule životinje, tečni otpad, medicinski, veterinarski“.
Šta je zabranjeno i kažnjivo? Prema Odluci koja se primenjuje od 2015.godine to je: bacanje papira i drugog otpada van sudova za otpad, bacanje komunalnog otpada van kontejnera, deponovanje i bacanje građevinskog materijala van određenog mesta, bacanje uginule stoke u korita reka i potoka....“.
Dakle, sve piše. I sve što piše ne poštuje se. To vidimo svakodnevno. Kakva su iskustva JKP“Lim“, sa čim se oni suočavaju jer smo svedoci da koliko se ujutru zorom kontejneri isprazne i ona grupica radnika očisti sve oko njih što je pobacano, najčešče tokom noći, ali sve češće nema više ni stida, pa se to čini i po danu – za dva-tri sata sve ponovo izgleda kao da nisu ni ispražnjeni!
Kad je reč o građevinskom otpadu postoji posebna lokacija, to je uređeno takođe odlukom ali mi smo svi svedoci da su nam kontejneri ali i prostor oko njih puni „šuta“ i ostalog građevinskog otpada, pa često smećara ne može da podigne kontejner. Obaveza je građana da građevinski otpad prevoze do lokacije“.
Ali da bi se građevinski otpad prevezao do lokacije valja platiti, barem 10-20 evra pa da natovari na traktorče ili kamionče. Ali tako nije jer da jeste ne bi oko kontejnera bilo toga čega ima svakodnevno u sve većim količinama.
U prigradskim naseljima situacija je još gora. Najpre imamo problema sa lokacijom kontejnera jer ih najčešće pomeraju, odvoze i dovoze, a neki završe u šumi ili potoku, prevrnuti. Sve je češća pojava da sve što se očisti po baštama i njivama završava u kontejnerima ili oko njih. To su posedi od oko 50-60 ari, posle čišćenja malinjaka, sve se to baca u kontejnere ili pored, što ne bi smelo. Zna se kako se takav otpad tretira, odlaže se se negde u kraju parcele, a kad istrune nastaje dobar humus, što je uslov za uzgajanje kvalitetne i zdrave hrane. No, to nije praksa u prigradskim naseljima. A znamo koliko je sada malinara i da se barem 60 odsto građana bavi nekim vidom poljoprivrede. Još gore je što se posle čišćenja takvih parcela, kamenje baca u kontejnere! Kontejneri mogu da prime 100-200 kilograma otpada, a često im je težima i preko 600 kilograma. Bude negde i tona!Ni jedno naše vozilo ne može da podigne tako težak kontejner da bi ga odnelo i ispraznilo. Strada hidraulika. I kontejneri. Korisnici su dužni da kupe kontejnere kad više nisu za upotrebu ili su dotrajali i to je 10 domaćinstava na jedan kontejner ali to se ne čini jer je do sada bilo dosta donacija.
Dakle, bahatluku niđe kraja nema! Ono il je bezobrazno, ili nevaspitano, ili ni ne zna drugačije, ili misli da mu niko na kraj ne može stati, ili ga nije briga jer ga niko ne opominje i niko ne kažnjava. More mu se, što bi rekli!
A „more“ li mu se stvarmo baš tako?!
Pa reklo bi se da „more“ jer građanska solidarnost kod nas je nakaradno shvaćena. Mi štitimo bahate, bezobrazne, nepristojne, nekulturne, divlje. Ne bi ti ja komšiju prijavio, nije to moj posao, neka ga ćera inspekcija! Dakle, dva komunalna inspketora bi trebalo da „sačekuše“ prave pored nekoliko stotina kontejnera, da se đe sakriju i da nađu kakvog „presretača“, pa da snime „počinitelje“ i one što činodejstvuju po vazdan oko kontejnera bacajući šta im padne napamet?! A sezona „kontejnerske piromanije“ tek će da nastupi, kad užareni pepeo iz furuna, iako je z a b r a nj e n o, pali svaki kontejner redom svu zimu. Dakle, kaznena politika postoji. Komunalna inspekcija bi svakom počinitelju gore navedenog trebalo da napiše prijavu. Koliko bi ga koštalo svo ono gore navedeno ponašanje? Kad, recimo, iz auta frljakne džak nečega pored kontejnera jer je i to z a b r a nj e no prema Odluci koju je donela ova opština. E, pa vako kažu „knjige“: „Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice ako postupa protivno odredbama (navedeno 36 odredbi). A ako postupa protivno odredbama (navedeno dodatnih 27) kazniće se novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara. Kad je reč o „običnom“ građaninu ili „fizičkom licu“, ono kad frljakne džak, đubre, užareni pepeo, kad baca okolo „šut“, dotrajalu klozetsku šolju, vodokotlić, razne cevke i ostalo trebalo bi da ga novčano kazna košta od 10.000 do 25.000 dinara jer krši neku od 39 odredbi Odluke o komunalnom uređenju i higijeni koju je Skupština opštine Prijepolje donela 29.septembra 2015.godine.
EPILOG…
Ko je bacao- bacaće i dalje, ko nije, on će se zgražati svaki put kad prođe, ne razumevajući one prve. Oni prvi ne razumeju zašto se ovi drugi nešto prenemažu kad – svi bacaju!
Tako je pre dve godine JKP“Lim“ okačilo table sa zabranom bacanja smeća oko kontejnera. Tu i grb opštine i znak komunalnog. Tu i krilatica:“ Da nam savest bude čista, okolina neka blista“. Blista?!
Ne bi o blistavosti svega oko nas jer sjaj svemu dajemo sami. Ali apel na savest i svest građansku nam!
I tako, nekoliko dana kasnije-sve redno. Nema tu brige ni za okolinu, ni za zabranu, ni za savest, ni za svest, ni za grb, ni za opštinu, ni za druge, ni za sebe.
Predlažemo zato izmenu krilatice. Primerenija bi bila možda ova:“Svi smo đubretu skloni, zato tablu ukloni“.
Indira Hadžagić
