Зашто деценијама нема решења:Депонија, највећи проблем Пријепоља ДА ЛИ СЕ СМЕЋЕ СА СТАЊЕВИНА ПОКРЕЋЕ?

  31 Decembar 2016

Сметлиште као највеће ругло на уласку у неки град у држави. „Погледај ово ђубре. Вечито сам у њему“(С.Бекет)

Почетком априла прошле године  у Министарству пољопривреде и заштите животне средине представници пријепољске општине састали су се са  Слободаном Ердељаном, помоћником министра, Станом Божовић државним секретаром  и њиховим сарадницима како би предочили све проблеме везане за наставак радова на Регионалној санитарној депонији „Бањица“ која је почела да се гради пре десет година, али су радови стали, пара нема, а Пријепоље мора што хитније да реши питање одлагања смећа јер у Стањевинама више нема места.

Најбитнији закључак са овог састанка био је да се не сме напуштати регионални приступ решавању проблема отпада за општине Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница, а формирањем радне групе овај проблем ће бити стављен у фокус надлежног министарства. Представници пријепољске општине, тадашњи председник и заменик Емир Хашимбеговић и Добро Лазаревић, упознали су присутне  да је урађен пројекат  санације и затварања  депоније „Стањевине“ и предложили неке локације за привремену. Да се подсетимо хронологије, пошто је реч о веома озбиљном проблему, а за његово решавање по савременим стандардима, потребна је  сагласност и помоћ државе у обезбеђивању  веома великих средстава. Једно од питања које се намеће је и да ли ће то бити процењено као исплативо с обзиром да се број становника са ових простора драстично смањује.  

Међуопштински споразум потписан је још 2003.године, када је урађена  и студија избора локације Бањица, која је најближа пријепољској општини (12 километара),  док је 16 километара удаљена од Прибоја и 18 од Нове Вароши на чијој је територији. Две године касније урађен је  Главни пројекат, а годину дана после Студија процене  утицаја. Те 2006.године издата је и  грађевинска дозвола, која је још на снази, а изградња је почела 2007.године.  Урађена је прва фаза. Само годину дана касније радови су стали. „Идентификовани“ су недостаци у техничкој документацији и процењено је да  треба изменити Главни пројекат. Уследило је затишје, а онда је 2011.године  добијена је сагласност на Регионални  план управљања отпадом.  Новембра 2013.године завршена је измена  Главног пројекта  захваљујући средствима „Прогреса“. На основу главног пројекта вредност инвестиције је 776 милиона динара. До сада су изведени радови  у вредности до 76 милиона динара, а средства су обезбеђена из фонда  НИП-а, и из Фонда за заштиту животне средине, а реч је само о земљаним радовима. Четири општине су до сада издвојиле  15 милиона  за израду  пројектне документације и решавање имовинских односа.  Како је закон налаго, пре две године основано је и предузеће Регионална санитарна депонија „Бањица“, а само 2014. године, у рад овог предузећа четири општине су уложиле скоро милион динара. Ипак, то није дало никакав помак у наставку радова на изградњи Регионалне депоније.

Јасно је да Влада Србије, односно надлежна министарства морају наћи донације  како би се заокружила инвестицвија вредна преко  3 милиона евра. На подручју Србије планирано је формирање 26 регионалних центара за управљање отпадом, а сва постојећа сметлишта, како би се отпад  одлагао  на депоније које су у складу са захтевима Европске уније, морају бити затворена до 2028. године.

Да ли су ове четири општине међу приоритетним регијама кад је реч о решавању питања отпада у Србији у складу са захтевима Европске уније?! Према последњим информацијама биће редукован планирани број регионалних депонија у Србији. Да ли то значи и за ово подручје?

IH Deponija Stanjevine i vodotok

На састанку у Београду почетком априла 2015. године истакнути су предлози за даљу сарадњу са општинама како би се наставили радови. Закључено је и да се мора наћи решење за пријепољску општину  како би се дала сагласност за привремену локацију где би се депоновало смеће јер Стањевине као сметлиште више немају капацитет. Иако је установљено да је потребно „хитно“ деловати јер сагласности и за привремену депонију  у општинама даје надлежно министарство, прошла су месеци пре него што је „радна група“ стигла да обиђе пријепољске „рупе“, односно места где би се могло одлагати смеће до даљњег.

Како је на јунској седници Скупштине општине 2015. године истекао тадашњи заменик председника општине Добро Лазаревић,  многе општине у Србији нису ни близу онога што су урадиле пријепољска, пробојска, нововарошка и придружена сјеничка општина. Стањевине су деведесетих биле затворена као привремена депонија и, после много проблема и уложених средстава за одређивање локације и израду пројекта, смеће је одлагано у Ђурашићима, али је то прекинуто, па је једно време Пријепоље депоновало смеће у Прибој. Прибој је био изгледан у једном тренутку као привремено решење јер смо 1999.године као општина уложили 219.000 немачких марака у изградњу те депоније, намеравајући да ту одлажемо и наш отпад. Али упркос томе што је одржано 2015.године више састанака са представницима министарства и општина, Прибој је  одбио и да се разговара о привременом депоновању пријепољског смећа на њихово сметлиште, које такође нема никакве дозволе.

 После оштећења моста у бомбардовању 1999.године, локација у Стањевинама „принудно“ и „привремено“ поново је активирана. Од тада је прошло 17 година. Претходно руководство општине обратило се  начелнику Златиборског округа и  одговорнима у Регионалној депонији у Ужицу, свим општинама које су њени оснивачи како би добили сагласност да се евентуално тамо депонује смеће али од јесени 2015.године није стигао никакав одговор.

Еколошка бомба, не прихватљиво ругло, извор заразе и претња водотоковима, Стањевине, стављене су у фокус који сада „боде“ очи и најодговорнијим у држави.

Стање је постало алармантно, а претходни директор ЈКП“Лим“ Азиз Хаџифејзовић почетком ове јесени рекао је за „Полимље“ да се слаже  да је депонија у страховитом стању, иако је само годину дана раније већ била скоро санирана и ограђена, али да ово предузеће више нама избора. Хаџифејзовић је потврдио да је Пријепоље  пре годину дана добило гаранције да ће се проблем решити одвожењем смећа  у Дубоко и свакодневно се чекало да буду допремљени контејнери где би се смеће одлагало, а потом специјалним возилима одвозило у Ужице на Регионалну депонију. По речима Хаџифејзовића, то су била обећања из надлежног министарства. Међутим, промена нема, односно има. Брдо ђубрета у Стањевинама расте.

После конституисања, нова власт је одмах почела са решавањем проблема у Стањевинама. На четвртој седници, одржаној у октобру, Скупштина општине је усвојила Одлуку о одређивању  локације за трансфер станицу за привремено складиштење отпада, на предлог Општинског већа,  да то буде парцела у Струговима за коју је још 1992. урађена  пројектна документација. Заменик председника општине Станко Кијановић је отворено предочио јавности да ће  бити веома тешко прибавити потребне сагласности јер  Генерални план регулације  нигде не спомиње простор за трансфер станицу за отпад  али је то за сада једина локација  која се може предложити. Представници претходне власти, сада као опозиција, изнели су став  да је одвожење смећа у Дубоко боље решење, да су стигла уверавања са нивоа  министарства да ће се ова депонија проширити уз донацију од преко 4 милиона евра, а један од услова биће да се на њу депонује и смеће из Пријепоља. Садашња власт сматра  да је то прескупо решење, да дневни транспорт  50 тона смећа из Пријепоља до Ужица кошта  преко 1500 евра, те да се после 12 година коначно предлаже нешто конкретно. У међувремену, именован је в.д.директора ЈКП“Лим“  Енис Мемишаховић који је за „Полимље“ рекао да Стањевине једва функционишу и да је процена  да се ту смеће може одлагати још мање од два месеца. 

У новембру, председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић је изјавио да је предлог локације у Струговима стигао пред Владу Србије и да трају интензивне активности комплетног општинског руководства како би се обезбедила средства да се парцела у Струговима адаптира и да се може са већом дозом оптимизма говорити да је на помолу решење. Наиме, представници једне словеначке фирме која је показала интересовање за наш проблем, обишли су локацију у Струговима и сматрају да се на том простору може обезбедити квалитетно функционисање трансфер станице која би, уз пратећу опрему, била урађена по важећим европским прописима. То би било сабирно место за селектовање и одлагање отпада. Та чињеница је искориштена, како је казао Зиндовић, па је одмах упућен захтев Влади Републике Словеније која је спремна да улаже у такве пројекте. То би била донација од милион евра, а да ли ћемо добити „зелено светло“ знаће се у јануару. Према последњим информацијама, пријепољски пројекат  прошао је први круг и ушао у ужи избор. Уколико Влада Словеније одобри средства,  Пријепоље би на пролеће могло добити трансфер станицу за привремено одлагање отпада по систему „кључ у руке“.

Оно што свакако брине је гомилање отпада на сметлишту на улазу у град. Откупљене су све приватне парцеле, а она поред сметлишта, где приватно предузеће лагерује дрво, по речима Станка Кијановића,  води се на Србијаводе, тако да се не може очекивати да оне одобре ширење депоније у Стањевинама. Наиме, неки одборници имали су предлог да се преиспита та парцела како је и под којим условима и коме дата својевремено на коришчење пре скоро 20 година и да ли може привремено да послужи за депоновање смећа.

Житељи Залуга, пак, поново су изразили своје незадовољство стањем у Стањевинама. И претходних година, посебно за време пораста водостаја Лима, они су захтевали да се нешто предузме како смеће које се „сурвава“ у Лим не би мењало водоток и усмеравало га ка њиховим имањима. Предали су крајем новембра захтев са близу 500 потписа којим од општинског руководства захтевају затварање депоније у Стањевинама због неподношљивог стања, брдо од смећа нарасло је за неколико метара и обрушава се у Лим, а ужасан смрад шири се непрестано, угрожавајући здравље људи али и квалитет производа који се гаје  на имањима. Зато су ултимативно затражили од власти да реши проблем до краја године или ће они физички блокирати даље депоновање смећа.

Кад је смеће почело да се депонује у Стањевинама пре пола века, то је била локација удаљена далеко од првих кућа, а још је Прлом ишао пут. На подручју града живело је неколико хиљада становника. Током пола века изграђене су бројне куће у неколико насеља око сметлишта, на простору који је некада био поље око реке, а ни једна власт није решила проблем дивље депоније. Ни један град у Србије нема отворену депонију поред водотока, на самом уласку у град и непосредно уз  један од најважнијих магистралних путева. Обећања из надлежног министарства већ су месецима веома „чврста“, а ваља се позвати и на оно које је дала државна секретарка Стана Божовић у предизборној кампањи у Пријепољу, када је изјавила да ће питање Стањевина, односно депоновања смећа у Пријепољу, бити  решено у најкраћем року.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777857
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
499
1031
7779
22097
70371
1777857

Vaš IP: 54.198.221.13
2017-11-19 13:02