Стална тема - депонија: ЗАШТО СЕ НИСМО ПОМЕРИЛИ ОД СМЕТЛИШТА?

  27 Decembar 2016

Добро Лазервић је био са дугим стажом у власти. Од августа 2008. до септембра 2009.године био је председник Привременог органа, јер после локалних избора у Пријепољу није формирана власт, па је била једна од неколико општина у Србији у којој су избори поновљени. На функцији заменика председника општине био је у два мандата, од 2009. до 2016.године. Питањем депоније смећа у Пријепољу и руглу у Стањевинама на уласку у град говорио је у више наврата пред одборницима Скупштине општине.

У опширном интервјују за „Полимље“ у марту 2016.године детаљно смо анализирали ситуацију у којој се Пријепоље нашло. Комунлани проблеми су у надлежности локалне самоузправе али она не може одредити нову привремену локлацуију за депонију без сагласности државе, а држава више не жели никаква „привремена сметлишта“ јер мора, су кладу са европским препорукама да решава питање депонија у складу са врло строгим прописима Евроипске уније везаних за здраву животну средину и рециклирање отпада. Један од највећих проблема за сваку власт у Пријепољу од деведесетих година прошлог века, па до данас је управо депонија. Ни једна солуцфија није дала задовољавајуће резултате.  

Стањевине су ипак најболнија тачка јер је то у ингеренцији локалне самоуправе?Ви сте скоро једну деценију укључени у овај проблем. Зашто се нисмо померили од „сметлишта“?

-Бавимо се тим проблемом као локална самоуправа интензивно од 2004.године. Започело се са улагањем у Регионалну депонију Бањица, из државног Фонда за заштиту животне средине опредељено је тада 43 милиона динара, општине су до сада уложиле око 15 милиона динара, из НИП-а су усмерена 32 милиона динара. Али стало се 2008.године јер су донете законске измене, морао се препројектовати главни пројекат, то је и урађено средствима „Прогреса“ још 2013.године. Стањевине су ругло града, а нема више ни простора за одлагање и ми већ две године покушавамо, уз помоћ државе, да дођемо до решења. Прибој је био изгледан у једном тренутку као привремено решење јер смо 1999.године као општина уложили 219.000 немачких марака у изградњу те депоније, намеравајући да ту одлажемо и наш отпад али после оштећења моста у бомбардовању, били смо принуђени да активирамо Стањевине и тако је остало. Покушавали смо да предложимо неку привремену локацију али држава није могла да нам изађе у сусрет јер је неприхватљиво отварање нових несанитарних депонија. Обратили смо се начелнику Златиборског округа и одговорнима у Регионалној депонији у Ужицу, свим општинама које су њени оснивачи али од јесени 2015.године нисмо добили никакав одговор. Ипак, састанак крајем фебруара 2016. с представницима Министарства за заштиту животне средине може да донесе велики помак, држава је спремна да уложи значајна средства за проширење те депоније. Иначе, тенденција је, у складу са бриселским препорукама, да се смањи мрежа санитарних депонија, да дође до укрупњавања.

И.Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Novembar 2017
NPUSČPS
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1777154
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
827
1167
7076
21394
70371
1777154

Vaš IP: 54.198.134.32
2017-11-18 18:48