OKRUGLI STO - ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA KRIVIČNO DELO KROZ SVE ETAPE I MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE

  28 Februar 2017

Potrebna su specijalizovana sudska veća

Da bi se uspešno procesuiralo krivično delo - zloupotreba službenog položaja, postoji ideja  da se u okviru viših tužilaštava zaposli određen broj stručnjaka  ekonomske struke koji  bi  pomagali oko prikupljanja dokaza. Potrebno je obezbediti i dobre veštake i organizovati specijalizovana sudska veća koja bi radila samo te predmete - rečeno  je u petak u Banji Koviljači  na okruglom stolu posvećenom ovom krivičnom delu

U okviru projekta „Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo“ koji  realizuje nedeljnik „Vranjske“ u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava i listovima „Kikindske“, „Polimlje“ i „Lozničke novosti“, prošlog petka  u Banji Koviljači organizovan je okrugli sto sa temom „Zloupotreba službenog položaja - krivično delo kroz sve etape i medijsko izveštavanje“. Kako je rekla  Zorica Višnjić, glavni i odgovorni  urednik „ Lozničkih novosti“, koje su bile domaćin okruglog stola, cilj projekta čiji je  finansijer Evropska unija u okviru medijskog programa, jeste bolja informisanost građana o značaju vladavine prava u pravosudnom sistemu, razumevanje njegovog funkcionisanja  kao i ukazivanje na moguće probleme u pojedinim krivičnim postupcima. Ovo je važno i zbog doslednog poštovanja načela vladavine prava u skladu sa reformom pravosuđa koje je neophodno i zbog otvaranja poglavlja 23 u okviru evropskih integracija Srbije.

Učesnici okruglog stola, između ostalih, bili su Zoran Nestorović, v.f. osnovnog javnog tužioca u Loznici, Saša Knežević, v.f. predsednika lozničkog Osnovnog suda, Slobodan Milutinović, predsednik Advokatske komore Šabac i Nebojša Trifunović, novinar Lozničkih novosti. Jedini koji se nisu odazvali pozivu bili su predstavnici policije.

 

Zamke dokaznog postupka

 

Prema rečima Zorana Nestorovića, v. f. osnovnog javnog tužioca,  u poslednje tri godine smanjen je broj prijava za ovo krivično delo s obzirom na nedavne izmene Krivičnog zakona kojim je napravljena razlika između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja  i krivičnog dela zloupotreba  položaja odgovornog lica.

- Prijave za ovo krivično delo su  najčešće  anonimne  ili ih prijavljuju građani a podnosi ih i policija. U prijavama se neprecizno opisuju nezakonitosti u radu nekog službenog lica bez tačnog  opisa krivičnog dela tako da je Tužilaštvo prinuđeno da ne ide mnogo u širinu, često proverimo da li je u vezi sa tim delom već bilo nekih postupaka. Kada dobijemo krivičnu  prijavu, idemo na zahteve prikupljanja potrebnih obaveštenja preko policijskih stanica u Loznici, Malom Zvorniku, Krupnju i LJuboviji i po njihovom dobijanju odlučujemo da li ćemo imati još neke provere ili ćemo izvoditi dokazne radnje - saslušanja, ispitivanja osumnjičenih i svedoka. Vrlo važna dokazna radnja je veštačenje  da bi se utvrdila šteta i iznos pribavljene koristi. Međutim, veoma često imamo problema sa veštacima koji ne mogu da se izjasne i stvaraju dodatne probleme za donošenje odluke - da li odbaciti krivičnu prijavu ili podignuti krivični akt. Često se ide na sporazum o krivici koji je postao novina u  našem zakonodavstvu - istakao je Nestorović.

DSCN4024

Kako je rekao  Saša Knežević, predsednik Osnovnog suda u Loznici, ovo delo se po težini  nalazi na  vrhu krivičnih dela u celom krivičnom zakonodavstvu jer je kompleksno  i zahteva odličan rad policije i tužilaštva.

- Kada dobijemo optužni akt, ne možemo kvalitetno da postupamo jer  smo vezani činjeničnim opisom, odnosno dokazom. Ako dokaz nije dobar, predmet  pada na sudu. U tom delu zavisimo od tužilaštva  - istakao je Knežević. 

Sa tim se složio Slobodan Milutinović, predsednik Advokatske komore Šabac,  koji je istakao da ukoliko je bilo propusta u dokaznim radnjama  i ako u startu nije urađeno kako treba, ako nisu obuhvaćeni svi materijalni dokazi koji bi bili najpogodniji za utvrđivanje istine, to će biti spas za odbranu osumnjičenog. 

- Ovo delo zahteva mnogo znanja i poznavanje propisa. Najteža dela su u velkim kolektivima gde  se postavlja pitanje odgovornosti i prenošenja ovlašćenja,  jer  tu mi tražimo način da spasimo klijenta.  U takvim slučajevima veoma važnu ulogu igra veštak ekonomske struke koji treba da utvrdi visinu eventualne protivpravne imovinske štete - rekao je on.

 

Zakon dobar, problem u primeni

 

Po mišljenju Saše Kneževića,  odredbe zakona su dovoljno precizne ali je problem  u primeni, jer je  to posebna oblast gde se zahteva specijalizovano znanje a sudije  teško mogu da se specijalizuju za tako usku oblast.

-  Dela protiv privrede i protiv službene dužnosti su složena i  bez specijalizacije mislim da se neće moći postići potreban kvalitet, zato postoji  ideja da se u okviru viših tužilaštava zaposli određen broj stručnjaka ekonomske struke koji  bi kao saradnici, savetnici  pomagali Tužilaštvu u kom pravcu da krene istraga, šta da se traži od dokumentacije, koji propisi, šta da se utvrdi. Zatim, potrebni su kvalitetni veštaci  a u okviru sudova da se organizuju specijalizovana sudska veća koja bi radila samo te predmete. Mislim da bi tada mogli kvalitetno da pokrijemo ovu oblast - rekao je Knežević.

Da li objaviti ime osumnjičenog kada se izveštava o krivičnim delima, a u slučaju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, možda i više nego obično, jedno je od prvih pitanja koje se nameće jeste da li objaviti ime osumnjičenog? Da li preteže interes javnosti, ili obaveza da se do pravosnažnosti presude ne objavljuje ime okrivljenog?

- Na stranicama „Lozničkih novosti“ objavljena su dva teksta o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja, u prvom je optužen bio carinik, u drugom policajac. Carinik je osuđen na šest meseci uslovno na dve godine, a u slučaju policijskog službenika primenjeno je načelo oportuniteta. U oba teksta imena svih učesnika su izmenjena i izbegnuto je iznošenje bilo kakvog podatka koji bi mogao otkriti identitet bilo kog učesnika postupka. Činjenica da je u prvom slučaju žrtva poznata ličnost mogla je biti i da su se podataka dokopali tabloidi, svakako bi bila primamljiva da se o tome piše senzacionalistički, ali smo mi tu zamku izbegli i, starajući se da ne otkrijemo njen identitet, iz teksta uklonili sve što bi je moglo razotkriti - rekao je Nebojša Trifunović, novinar LN, koji je bio angažovan na ovom  projektu.

Govoreći o nezavisnosti sudstva, Knežević je istakao da do sada u svojoj sudskoj praksi nije imao nijednu intervenciju sa strane povodom nekog predmeta.

- Dugo vremena traje postupak pokušaja da se sudstvo osamostali i u organizacionom i finansijskom smislu. Visoki savet sudstva polako preuzima sve više ingerencija,  odlučuje o izborima i razrešenjima sudija, napredovanjima, ali još nije rešeno ključno pitanje finansiranja - rekao je on.

U radu okruglog stola učestvovali su i Milorad Matić, zamenik načelnika gradske uprave u Loznici, Miroslav  Mijatović iz Podrinskog antikorupcijskog tima i glavni  urednici partnerskih medija - Nikola Lazić, iz „Vranjskih“, Muharem Mutabdžija, „Polimlje“ i Željko Bodrožić iz „Kikindskih“ novina.

V. Mićić

 Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

eu

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Juni 2018
NPUSČPS
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2209358
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
306
2169
306
75352
94892
2209358

Vaš IP: 54.162.224.176
2018-06-25 02:10